Прошла година је била прилично успешна за наше спортисте. Шампионске медаље су освајали како у појединачним тако у екипним такмичењима. Медији су све то објављивали у највећој мери руководећи се популарношћу спорта па су појединачни спортови били као и увек скромније пропраћени. Тако су и успеси нашег колеге Млађана Недељковића прошли готово незапажено и поред чињенице да је Недељковић освајач двоструке титуле светског шампиона на такмичењу у фитнесу и бодибилдингу! Истина је да се не ради о неком посебно популарном спорту али је и чињеница да бити први на планети у било чему је велика ствар. Ако још додам отежавајуће околности које су нашег шампиона пратиле на путу до трона као и време за које је постигао успех, верујем да ће вам прича која следи бити итекако занимљива а многима може бити и корисна као добар подстрек у остварењу животних циљева по било ком питању.

- Пре него што си се искључиво посветио припремама за поменути шампионат бавио си се и другим спортовима. У којој мери су ти они помогли и колико ти је времена било потребно да будеш спреман за такмичење?

- Фудбал сам тренирао 12 година а након тога сам се посветио борилачким спортовима, кик-боксом и боксом. Три године сам тренирао та два спорта и уједно сам ишао редовно у теретану. Поменути спортови су били добра подлога за такмичење у фитнесу јер је од тренутка када сам почео да се припремам искључиво за ту врсту спорта до освајања шампионата прошло само годину и по дана. Иначе је просечном такмичару потребно и до десет година припрема!

- Опиши нам како је текао један дан припрема. Када си почињао са тренингом, колико си дневно тренирао…

- Сваки дан сам устајао у четири ујутро и почињао са кардио тренингом који се састојао од 90 минута трчања. Након тога сам ишао на посао а одмах након посла у теретану где сам такође тренирао по сат и по дневно. Отприлике је тако изгледао просечан дан али сам пар недеља пред такмичење у Италији појачао интезитет тренинга и уложио више времена за вежбе.

- Претпостављам да је други важан чинилац на путу ка успеху био и начин исхране

- Тако је. Исхрана је можда и кључ успеха у целој причи. Могу слободно рећи да је за чак 90 посто успеха заслужна здрава исхрана! Морају се уносити и угљени хидрати и беланчевине али и тзв здраве масноће да би се правилно развијали али пре свега и да би имали снаге за напорне тренинге.

- Након напорних тренинга, одрицања и искушења кроз које си прошао дошло је време да покажеш свету резултате свог рада. Прва прилика за то се указала у словеначком граду Копру 21. јуна ове године где је одржано светско првенство

- У Копру сам освојио друго место у категорији Mr Fitness Model освојивши сребрну медаљу и практично постао вицешампион света. Та титула ми је значила јер је била и ветар у леђа за наредно, значајније такмичење

- То наредно такмичење се одржало у Барију четири месеца касније. Претпостављам да ниси превише славио успех у Словенији него си се убрзо припремао за Италију

- Био сам у тренингу и пре Копра али по повратку у Србију интезивирао сам тренинге до максимума. У том периоду између два такмичења шест дана недељно сам тренирао. Прва два месеца сам тренирао два пута дневно а последња два месеца и до четири пута сваког дана!

- Првенство је трајало два дана али су уствари у питању два различита такмичења. Mr International и Mr Universe

- Такмичења су се одржала 17. и 18. октобра ове године у Барију. Оба такмичења су у рангу са светским првенством с'тим што је титула Mr Universe најпретижнија у IBFF федерацији а могу слободно рећи и значајнија од титуле светског шампиона. На оба такмичења сам освојио златну медаљу у категорији Mr Fitness.

- Целодневни тренинзи као и путовања захтевали су време и новац. Какво је разумевање старешина било за твоје припреме?

- Никакво. Чак могу рећи не да су ми помагали него одмагали! На сваки начин су ме спречавали да идем на такмичења под изговором да нема ко да ме мења. Иако постоје могућности да ме без икаквих проблема по службу преместе на радно место које ми је далеко ближе кући ни то нису желели. Да не помињем било какве шансе за напредак…

- Уместо да буду поносни и задовољни што имају у својим редовима колегу који не само да их на најбољи начин представља у Србији и свету они те саплићу на сваки начин?

- Управо тако. И поред тога што сам био најбољи у класи од 184 полазника, што имам високо образовање, што немам ниједну мрљу, ниједан прекршај у каријери, не само да нисам напредовао у служби него сам и склоњен у марину у тзв „Тамницу“ димензије два са два да чувам службене чамце…

- Захваљујући ПКУ напокон можеш мирније да се посветиш спорту

- У ПКУ постоји члан по коме сваки припадник МУП-а који је репрезентативац има право на 45 дана плаћеног одсуства за бављење спортом. То ми је решило проблеме бар што се тиче времена које морам да одвојим да бих могао да наставим са такмичењима

- Време за спорт је применом ПКУ решено а шта је са финансијама? Да ли имаш помоћ од града, спонзоре…?

- И то је велики проблем. Од града нисам добио ништа. Једино ми је Независни синдикат полиције делимично помогао остало сам морао да плаћам сам

Одбор за медије и маркетинг Петар Радојичић