МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА КАБИНЕТУ МИНИСТРА ДИРЕКЦИЈИ ПОЛИЦИЈЕ РАДНОЈ ГРУПИ ЗА ИЗРАДУ ЗАКОНА О ПОЛИЦИЈИ

ПРЕДЛОЗИ И СУГЕСТИЈЕ НА НАЦРТ ЗАКОНА О ПОЛИЦИЈИ

Министраство унутрашњих послова је у месецу марту 2015. године започело јавну расправу о нацрту Закона о полицији. У јавној расправи је учестовао и Независни синдикат полиције који је изнео своје предлоге и сугестије. Независни синдикат полиције који је  је са  Радном  групом МУП-а и раније у фази преднацрта изнео своје примедбе које  су усвојене од стране Министарства, а исправке су „убачене“ у нацрт Закона о полицији.

Независни синдикат полиције сматра  да је коначно у изради закон који би требао да буде свеобухватан, темељан и реформски, који неће бити мењан сваке године, али да је приметно постојање доста Правилника  који проистичу из Закона. Имајући у виду искуства с предходним Законом и да велики број Правилника од којих неки нису ни донети, а веома су битни за рад полиције, као  нпр. Правилник о процени ризика радних места. У том смислу потребно је ограничити рокове за доношење истих. У закону треба уврстити и Област безбедност и здравље на раду.

Независни синдикат полиције сматра да је  неопходно  вратити достојанство у обављању полицијских послова и у складу са тим поставити сваку службу на место које јој припада, а нарочито да се појасни која је улога Сектора за људске ресурсе с обзиром да је велики део надлежности из члана 137. дата управо овом Сектору, а да су наведене и неке области које су по мишљењу синдиката директна надлежност Дирекције. По мишљењу синдиката улога људских ресурса треба да буде логистичка и да се своди на административно техничке послове, а да  су основни носиоци полицијских послова унифомисани полицијски службеници и полицијски службеници криминалистичке оперативе.

Главне примедбе се односе на примену овлашћења, при чему су у целом Закону о полицији изостављене последице настале као примена полицијских овлашћења. Поред правне заштите од Министарства, потребно је након оправдавања средства принуде искључити могућност приватне тужбе према полицијском службенику, већ је је Република Србија одговорна за штету. Првенствено  се мисли да је неопходно изједначити права полицијских службеника са правом појединаца који пружају помоћ полицијским службеницима у обављању полицијских послова.

У вези чланом 12. прецизирати појам „појединац“, имајући увиду да није јасно на кога се мисли,нити је јасно који су критеријуми за ангажовање истих, као и ко исте ангажује и у које сврхе.

ЧЛАН 20. став 2. који гласи „У саставу Дирекције полиције су организационе јединице у седишту, Полицијска управа за Град Београд и Подручне полицијске управе (у даљем тексту:

Полицијске управе), специјална јединица и посебне јединице полиције“. Додати иза речи специјална јединица, жандармерија и посебне јединице полиције.

ЧЛАН 103. потребно је брисати став 2. и став 3,  и додати „не може да се води поступак по приватној тужби против полицијског службеника ако је у извршавању послова и задатака употебљено средство принуде и ако је принуда оправдана од стране стрешине, СУК, осталих релевантних учесника у складу са Законом, већ само против Републике Србије.

ЧЛАН 146. Безбедносна провера врши се на три различита нивоа у зависности од обима података који су предмет провере. ДОДАТИ иза речи: нивоа, на прописаном обрасцу, у зависности од обима података који су предмет провере.

ЧЛАН 147. Додати још један став који ће гласити: О безбедносним сметњама на сва три нивоа ће на лични захтев запосленог му бити саопштено које су то безбедносне сметње.

ЧЛАН 155. став 2. који гласи Непосредни руководилац из става 1. овог члана дужан је да обавести полицијског службеника о распореду и промени распореда радног времена најмање седам сати пре промене распореда радног времена.

ПРЕДЛОГ: Заменити време, да стоји најмање 12 сати пре промене распореда раног времена (ускладити са Законом о раду и специфичностима у обављању полицијских послова).

Став 5. који гласи:  Рад ноћу, у смислу овог закона, подразумева редован радни циклус где запослени у току календарског месеца, у оквиру редовног месечног фонда радних сати, свој посао обавља у времену од 22 часа до 6 часова наредног дана.

ПРЕДЛОГ: Брисати у оквиру редовног месечног фонда радних сати тако да гласи: Рад ноћу, у смислу овог закона, подразумева редован радни циклус где запослени у току календарског месеца свој посао обавља у времену од 22 часа до 6 часова наредног дана.

Став 6. Избрисати цео (односи се на двократно време, ко ради тако????, тражити појашњење).

ПРЕДЛОГ: Избацити у оквиру редовног месечног фонда радних сати

Став 10. неопходно је да руководиоци оперативног нивоа због природе обављања послова имају право на прековремени рад.

Став 11. је потребно да гласи:  Приправност за рад, у смислу овог закона, подразумева стање спремности одзива на позив непосредног руководиоца за долазак на рад. Приправност полицијског службеника се не урачунава у радно време.

ПРЕДЛОГ: (брисати нити полицијски службеник има право на накнаду за време приправности.)

ЧЛАН 158. став 2. Полицијски службеник који ради најмање десет часова дневно, има право на одмор у току рада у трајању од 45 минута.

ПРЕДЛОГ: Ускладити са Законом о раду и додати на крају уместо тачке, а у продужетку: Полицијски службеник који ради најмање десет часова дневно, има право на одмор у току рада у трајању од 45 минута, а дуже од 10 часова 60 минута или два пута по 

30 минута. (Што је у зависности од начина рада: на пр. У дежурној служби 60 минута, а на терену патрола 2 пута по 30 минута)

ЧЛАН 160: О дневном распоређивању полицијских службеника води се евиденција. Начин дневног распоређивања полицијских службеника ближе прописује министар.

ПРЕДЛОГ: О дневном распоређивању полицијских службеника води се евиденција у писаном обрасцу  или електронском облику који ближе прописује Министар.

ЧЛАН 167 став 2: Полицијски службеници не могу бити чланови политичких партија,  не могу се страначки организовати, кандидовати на државним и локалним изборима, нити политички деловати у Министарству.

ПРЕДЛОГ: избацити ставове 4. и 5. јер је то директо мешање у рад и организацију синдиката, а уз то је противно Уставу, дискриминаторско и противно Међународним конвенцијама о синдикалном организовању: Конвенција 87 о синдикалним слободама и заштити синдикалних права 1948. године;            Конвенција 98 о правима радника на организовање и на колективне преговоре 1949. године; Конвенција 154 о колективном преговарању 1981. године и Универзална декларација о људским правима ). Оваквим Нацртом предлагач крши Уставом гарантовано право на синдикално удруживање, који прописује само изричиту забрану да полицијски службеници не могу бити чланови политичке странке.

ЧЛАН 168: у ставу 1. уместо речи и ставити или„Запослени у Министарству унутрашњих послова имају право на штрајк у складу са законом и колективним уговором или слободно одлучују о свом учешћу у штрајку.“

Став 2: остаје али је потребно појаснити тачке 5 и 6 (њихово значење)

Став 3 избрисати цео.

Став 4.  иза речи имовине ставити тачку, остало брисати (или је незаменљив услов живота и рада грађана). (Запослени у Министарству, осим полицијских службеника из става 2. овог члана, могу почети штрајк ако се обезбеди минимум процеса рада који обезбеђује безбедност људи и имовине или је незаменљив услов живота и рада грађана).

Став 5. и 6. брисати цео (јер представља ускраћивање личног права појединца на штрајк као законско средство).

Став 7. избрисати реч десет, уместо тога додати пет, и уместо речи 30 дана да стоји 10. Да гласи: „Штрајк упозорења најављује се послодавцу најкасније пет дана пре почетка штрајка, а штрајк се најављује достављањем одлуке о ступању у штрајк, најкасније 10 дана пре ступања у штрајк“.

Став 12. избрисати цео, (јер је у суротности са ставом 11, како ће неко доћи на посао у радне просторије у цивилу).?

ЧЛАН 170: избрисати став 5. и предложити да се направи правилник о контроли боловања у коме ће се нагласити да у комисији учествују „људи од струке“ (лекари).

У вези члана 228. став 6. (Поступак решавања притужби), је предложио да чланови репрезентативних синдиката буду укључени у Комисији за решавање притужби.

Додати нов став 5: „До утврђивања листе професионалних обољења примењиваће се само Став 1 овог члана“.

ЧЛАН 173: Избрисати комплетан јер је престанак радног односа прецизније и правичније дефинисан Законом о раду.

ЧЛАН 174. Избрисати цео.

ЧЛАН 185. оба става недопустиво без прецизно утврђених норматива и стандарда.

ПРЕДЛОГ: Члан 187. став 1, ставити да уместо у висини од 0,4 стоји у висини од 0,5.

ЧЛАН 189: Ускладити са Законом о раду и избрисати у висини стварних трошкова.

 ПРЕДЛОГ „Запослени имају право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада.“

Став 2. додати иза речи накнаде тако да гласи: „да је актом локалне управе, односно града, омогућен запосленима у Министарству превоз без накнаде, само у случајевима када је по природи посла то могуће.“ (ово је због сменског рада)  

ПРЕДЛОГ: Додати нови став 4, а садашњи став 4. да буде став 5. Нови став 4. да гласи: Запосленима којима трошкови (или запосленом коме трошкови) доласка и одласка са рада превазилазе трошкове из става 3, надокнадиће се увећани трошкови станоања (УТС као код Војске где износе око 17.000,00 динара).

ЧЛАН 199. став 4: Избрисати

ЧЛАН 228. став 6. да гласи: Притужбе у Министарству решава комисија састављена од 4 члана, и то: два представника Министарства, представника репрезентативних синдиката и представник јавности.

ЧЛАН 239. избристи тачку 1 из ралога што утиче на синдикално организовање МУП-а.

НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ ПОЛИЦИЈЕ Председавајући Председништва Велимир Лукић