Синдикална понуда
Укупан бр. чланова: 29.443 Активан бр. чланова: 16.027

Независни Синдикат Полиције

Добродошли на сајт јединог репрезентативног синдиката у МУП-у!

Предлог посебног колективног уговора за државне органе

На основу члана 4. став 2. Закона о државним службеницима („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 81/05 – исправка, 83/05 – исправка, 64/07, 67/07 – исправка, 116/08, 104/09 и 99/14), а у вези са чланом 242. и чланом 245. став 1. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14), Влада и репрезентативни синдикати који су основани за територију Републике Србије – Синдикат управе Србије, Синдикат запослених у правосудним органима Републике Србије, Синдикат организација правосудних органа Србије (у даљем тексту: учесници), закључују

ПОСЕБАН КОЛЕКТИВНИ УГОВОР ЗА ДРЖАВНЕ ОРГАНЕ

Члан 1. Овим колективним уговором (у даљем тексту: Уговор), у складу са Законом о раду, посебним законима и подзаконским актима, као и ратификованим међународним конвенцијама, уређују се права, обавезе и одговорности из радног односа у државним органима, међусобни односи учесника овог уговора, поступак измена и допуна овог уговора и друга питања од значаја за запосленe и послодавца. Колективним уговором утврђују се већа права и повољнији услови рада од права и услова који су утврђени законом и одредбе о правима која нису утврђена законом, уколико законом није одређено друкчије.

Члан 2. Запослени, у смислу овог уговора, јесу државни службеници и намештеници који су у радном односу код послодавца. Послодавац државних службеника и намештеника, у смислу овог уговора, јесте Република Србија, а права и дужности послодавца у име Републике Србије врши руководилац државног органа (у даљем тексту: руководилац).

Члан 3. Уговор се непосредно примењује. I РАДНИ ОДНОСИ

Члан 4. Запослени заснива радни однос на неодређено и одређено време. Након истека периода на који је запослени, државни службеник или намештеник, засновао радни однос на одређено време, уколико у наредном периоду од 6 месеци постоји потреба за обављањем послова на радном месту на којем је запослени радио и уколико је исти уредно испуњавао своје радне обавезе, послодавац је дужан да без прекида запосленог прими у нови радни однос на одређено време. Запослени који је засновао радни однос на одређено време има иста права као и запослени у радном односу на неодређено време

II. ОБРАЗОВАЊЕ, СТРУЧНО ОСПОСОБЉАВАЊЕ И УСАВРШАВАЊЕ

Члан 5. За време док се налази на стручном усавршавању на које га упути руководилац запослени остварује права као да се налази на раду.

Члан 6. Ако је уговором којим се уређују права и дужности државног службеника на извршилачком радном месту, који се додатно образује, утврђено да се додатно образовање спроводи у циљу стварања услова за попуњавање упражњеног радног места, а руководилац накнадно одлучи да се то радно место не попуни или ако државни службеник не буде премештен на то радно место – државни службеник нема обавезу да после успешно окончаног додатног образовања остане на раду у државном органу најмање двоструко дуже времена од трајања додатног образовања, као ни обавезу да врати све трошкове додатног образовања. Уколико послодавац промени акт о систематизацији радних места, којим се промени потребна стручна спрема за радно место на којем је до тада радио запослени, послодавац може да плаћа школарине запосленом за додатно школовање, односно усавршавање или да призна оспособљеност запосленог стечену радом. Послодавац може за послове за чије је обављање као услов утврђен највише четврти степен стручне спреме, односно средња стручна спрема, закључити уговор о раду и са радником који нема систематизацијом утврђен степен стручне спреме, ако је радник радом оспособљен за обављање одређених послова. Под способношћу стеченом радом из става 1. овог члана сматрају се знање, вештине и друге способности које је радник без одговарајућег степена образовања, односно степена стручне спреме, стекао практичним радом у трајању од (пет или десет година) на одређеним пословима.

III РАДНО ВРЕМЕ 1. Радно време

Члан 7. Пуно радно време износи 40 часова недељно,ако законом није другачије одређено. Посебним колективним уговором може да се утврди радно време краће од 40 часова недељно,али не краће од 36 часова недељно. Запослени из става 2. Овог члана остварује сва права из радног односа као да ради са пуним радним временом. 2. Распоред радног времена запосленог

Члан 8. Послодавац утврђује распоред радног времена запосленог за период од четири недеље(месец дана). Распоред радног времена запосленого се објављује најмање десет дана пре примене. Изузетно од става 1. и 2. овог члана распоред радног времена запосленог може бити промењен у случајевима који се не могу унапред предвидети Непосредни руководилац мора запосленог да обавести о промени његовог распореда радног времена. Распоредом радног времена или увођењем прековременог рада не може се запосленом ускратити дневни одмор од најмање 12 сати непрекидно нити недељни одмор од најмање 24 сата непрекидно. 3. Скраћено радно време

Члан 9. Запосленима који раде на нарочито тешким,напорним и за здравље штетним пословима на којима и поред примене одговарајућих мера безбедности и заштите живота и здравља на раду,средстава и опреме личне заштите,постоји повећано штетно дејство на здравље запосленог скраћује се радно време сразмерно штетном дејству услова рада на здравље и радну способност запосленог. Члан 10. Запосленима у Специјалној затворској болници који у складу са Актом о процени ризика радних места раде на радним местима са повећаним ризиком по здравље скраћује се радно време на 36 часова недељно. Одлуку о скраћеном радном времену у складу са Законом и овим уговором доноси руководилац државног органа.

IV ОДМОРИ И ОДСУСТВА 1. Одмор у току дневног рада

Члан 11. Запослени који ради дуже од пуног радног времена,али не дуже од 12 часова дневно има право на одмор у току рада од 60 минута. За време коришћења дневног одмора запослени има право да напушта радно место и просторије државног органа. Одмор у току дневног рада не може се користити на почетку и на крају радног времена. Време одмора из става 1.и 2.овог члана урачунава се у радно време. 2. Мерила за утврђивање годишњег одмора

Члан 12. Дужина годишњег одмора запосленог утврђује се тако што се законски минимум од 20 радних дана увећава према следећим критеријумима, и то: 1. По основу доприноса на раду: 1) запосленом са оценом „нарочито се истиче” – за 5 радних дана, 2) запосленом са оценом „истиче се” – за 3 радна дана, 3) запосленом са оценом „добар” – за 1 радни дан; 2. По основу услова рада: 1) за рад на радним местима са повећаним ризиком – за 3 радна дана, 2) за редован рад суботом, недељом и ноћни рад– за 2 радна дана; 3. По основу укупног радног искуства: 1) запосленом преко 30 година рада проведених у радном односу – за 5 радна дана 2)запосленом од 25 до 30 година рада проведених у радном односу – за 4 радна дана, 3) запосленом од 15 до 25 година рада проведених у радном односу – за 3 радна дана, 4) запосленом од 5 до 15 година рада проведених у радном односу – за 2 радна дана, 5) запосленом до 5 година рада проведених у радном односу – за 1 радни дан; 6. По основу стручне спреме, односно сложености послова, овлашћења и одговорности: а) за државне службенике: 1) државном службенику са високом школском спремом који се налази на положају и на извршилачком радном месту руководиоца уже унутрашње јединице – за 5 радних дана; 2) државном службенику са високом школском спремом који се налази на радном месту које је разврстано у звање вишег саветника, самосталног саветника и саветника – за 4 радна, 3) државном службенику са високом школском спремом који се налази на радном месту које је разврстано у звање млађег саветника и државном службенику са вишом школском спремом који се налази на извршилачком радном месту руководиоца уже унутрашње јединице – за 3 радна дана, 4) државном службенику са вишом школском спремом и државном службенику са средњом школском спремом који се налази на извршилачком радном месту руководиоца уже унутрашње јединице – за 2 радна дана, 7) државном службенику са средњом школском спремом – за 1 радни дан, б) за намештенике: 1) намештенику са високом школском спремом који се налази на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице – за 4 радна дана; 2) намештенику са високом школском спремом и намештенику са вишом школском спремом који се налази на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице – за 3 радна дана; 3) намештенику вишом школском спремом, вкв квалификацијом и намештенику са средњом школском спремом који се налази на радном месту руководиоца уже унутрашње јединице – за 2 радна дана; 4) намештенику са осталим степенима школске спреме – за 1 радни дан; 5. По основу инвалидности – за 5 радних дана; 6. По основу бриге о деци и члановима уже породице: 1) родитељу, усвојитељу, старатељу или хранитељу са једним малолетним дететом – за 2 радна дана, а за свако наредно малолетно дете по 1 радни дан, 2) самохраном родитељу са дететом до 14 година – за 3 радна дана, с тим што се овај број дана увећава за по 2 радна дана за свако наредно дете млађе од 14 година; 3) запосленом који се стара о члану уже породице који је ометен у развоју, има тешко телесно оштећење или болест услед које је потпуно или врло слабо покретан – за 5 радних дана. Руководилац, у сврху примене мерила из става 1. тачка 1. овог члана Уговора, оцењује рад намештеника. Запослени који ради са скраћеним радним временом годишњи одмор се додатно увећава за 10 радних дана. Запослени са навршених 30 година рада проведених у радном односу има право на годишњи одмор у трајању од најмање 40 радних дана 3. Накнада штете

Члан 13. Ако кривицом послодавца запослени не искористи годишњи одмор, има право на накнаду штете у висини 100% плате коју је остварио за месец који претходи месецу у којем је руководилац одлучио да запослени због потреба рада државног органа не може да користи годишњи одмор за календарску годину, односно у висини плате коју оствари за месец у коме се, сагласно закону, најкасније може користити годишњи одмор за календарску годину. Ако кривицом послодавца запослени не искористи други део годишњег одмора има право на накнаду штете која се утврђује тако што се износ утврђен на начин у ставу 1. овог члана умањује за сразмеран број искоришћених дана годишњег одмора. Накнада штете из ст. 1. и 2. овог члана утврђује се решењем – у року од 30 дана од подношења захтева. Исплата штете доспева у року од 8 дана од дана доношења решења из става 3. овог члана. 4. Плаћено одсуство

Члан 14. Запослени има право на плаћено одсуство са рада у случају: 1) порођаја супруге или усвојење детета – 5 радних дана; 2) порођаја другог члана уже породице – 1 радни дан; 3) полагања стручног испита који је обавезан услов за рад на радном месту на које је распоређен – до 7 радних дана; 4) ступање у брак – 5 радних дана; 5) отклањања последица у домаћинству запосленог изазваних елементарним непогодама, хаваријама, пожаром или другим непредвидивим разлозима више силе – до 3 радна дана; 6) селидбе – 3 радна дана; 7) поласка детета запосленог у први разред основне школе – 2 радна дана; 8) испраћаја детеа, односно пасторка, усвојеника/цу или храњеника/цу у војску – 2 радна дана; 9) полагања испита у оквиру стручног усавршавања или образовања – по 1 радни дан, а највише до 7 радних дана у току календарске године; 10) теже болести члана уже породице – 7 радних дана; 11) смрти члана уже породице – 5 радних дана; 12) сваки случај добровољног добровољног давања крви, рачунајући и дан давања крви – 3 узастопна дана радна дана; 13) учешћа у такмичењу у организацији синдиката – до 7 радних дана; 14) рекреативног одмора у организацији синдиката – до 7 радних дана; 15) обављања волонтерских дужности у хуманитарним удружењима и организацијама – до 2 радна дана, а највише 4 радна дана у току календарске године; 16) учешћа на међународиним спортским такмичењима у својству члана репрезентације Републике Србије – за време боравка репрезентације на том такмичењу, као и за време припрема за то такмичење, а најдуже 45 радних дана; 17) смрти сродника – 1 радни дан. Члановима уже породице у смислу Уговора,сматају се брачни друг, деца, браћа, сесте, родитељи,усвојилац,усвојеник и старатељ. Плаћено одсуство из става 1. овог члана може се користити у току календарске године – у укупном трајању од 7 радних дана. Изузетно, у случајевима из става 1. тач. 1, 3, 4, 5, 10, 11, 12, 14. и 16. овог члана укупан број радних дана који се користе као плаћено одсуство у току календарске године увећава се за број дана који је утврђен као време одсуства у сваком од тих случајева. Плаћено одсуство се одобрава, на писмени захтев запосленог, под условом да је запослени приложио одговарајућу документацију (доказ о постојању правног основа за коришћење плаћеног одсуства). 5. Неплаћено одсуство

Члан 15. Запослени има право на неплаћено одсуство у календарској години, и то: 1) ради школовања, специјализације или другог вида стручног образовања и усавршавања (магистратура, докторат) којем запослени приступа на своју иницијативу – до 30 радних дана: 2) ради неговања оболелог члана уже породице – до 30 радних дана; 3) ради обављања личних послова – до 7 радних дана; 4) за случај смрти блиског сродника по крвном или тазбинском сродству – до 5 рад