Одговор на писмо „неупућеном и збуњеном“ председнику ССП Лазару Ранитовићу
Поштовани колега Ранитовићу,
Садржај Вашег писма одликује цинизам, патетика и разне доскочице које би претпостављам требало да буду шаљиве и провокативне и да ме натерају да полемишем са Вама у јавности о политици синдиката којим председавам.
Свачији рад и резултати тог рада су у мањој или већој мери транспарентни а политика како руководства НСП тако и моја лично је да нема потребе улазити у овакав начин дијалога јер тиме, верујемо, само иритирамо колеге у министарству. Ипак ћу Вам овај пут одговорити јер је тема прилично озбиљна.
Обраћање почињете озбиљним оптужбама где себе постављате на место јединог борца за права запослених у МУП-у а мене са друге стране као неког каријеристу и опортунисту. То није лепо са Ваше стране али се не љутим јер сте ме на крају насмејали Вашим прилично контрадикторним изјавама па Вам не замерам превише.
Требало би да знате као председник синдиката да постоји више начина како да се изборите за права запослених и да је начин на који сте Ви то покушали путем протеста, само један од њих али не и једини а поготово не и једини исправан. Ми смо са друге стране покушали, тачније и даље покушавамо, разговором да дођемо до решења. Као што знате у среду смо се састали са министром и члановима кабинета а основна тема је била управо безбедност полицијских службеника односно строжије санкције за оне који ту безбедност угрожавају. Чија је опција делотворнија нека време покаже.
Даље наводите како нисте изненађени нашим неизласком на улицу јер нам не приличи. Добро знате да је Независни синдикат полиције највише таквих протеста организовао али исто тако знате да је то некада у потпуности а некада само делимично уродило плодом. И опет ћу Вам поновити, да је такав начин једини и сигуран гарант за постизање циљева, не би излазили само ми него и сви други синдикати у држави и тако решавали проблеме.
Дакле колега Ранитовићу да закључимо. Нити је протест једини начин борбе, нити је по нама у овом тренутку исправан начин, нити верујемо да на нам такав вид борбе не приличи, нити смо како то хоћете да представите, седели скрштених руку док сте се ви борили.
Видим и да сте писали о мом напретку у каријери и сликању са министром. Узгред, на фотографијама са састанка можете видети председништво НСП а не само министра и мене. Иначе, познат ми је такав рукопис па успут користим прилику да поздравим Вашег друга Мијаиловића. Надам се да сте му платили кафу када Вам је већ сугерисао како да пишете.
Али да не упаднем у замку коју сам на почетку поменуо и да уозбиљим тему и уједно закључим ово писмо. Сумњам колега Ранитовићу у два могућа сценарија која су претходила фијаску Вашег протеста претходног петка.
Први и највероватнији је да сте једноставно на брзину желели медијску пажњу и поене код колега у министарству. Повод за тако нешто је прилично непримерен али ми је тешко да поверујем у други сценарио.
А други сценарио би био да сте можда и имали најбоље намере и желели да како кажете натерате државу да нешто уради по питању напада на колеге али ми је стварно тешко у то да поверујем. Разлога је више а најбитнији су ти да сте Ви као искусан синдикалиста морали да знате да су за такав вид борбе потребне далеко озбиљније припреме. Не само да се нисте консултовали са нама као највећим синдикатом него и без нас нисте имали скоро никакву кампању нити стратегију која би морала да претходи тако озбиљном потезу. Истина, нешто штуро сте објавили на Вашем сајту онако успут поменувши друге синдикате. Где је ту Независни синдикат полиције и Велимир Лукић јасно и јавно као у отвореном писму који ми сада упућујете? Уосталом нисмо дужни да читамо Ваш сајт и да нагађамо шта очекујете од нас.
Јасно је да је повод био задобијање медијске пажње коју сте у некој мери добили само то је Пирова победа ако је уопште победа. Добили сте пар термина у медијима тог дана али верујем да сте изгубили подршку доброг дела чланства. Иначе, на протесту који сте организовали присуствовало је око 200 колега, дакле око 3% Вашег чланства. Истина да је било радно време, зима, да се ни не очекује да дође члан који је стотинама километара од Новог Сада, али само један на сваких 30 и то уз свесрдну подршку друга Мијаиловића је ништа друго него пропаст. И сада Вам једини кривци за то НСП и Велимир Лукић?
Допис министру Стефановићу који сте му упутили у среду а у коме наводите да сте свесни да се такви проблеми не решавају на улици (?) и са друге стране замерке у писму које сте упутили мени су ме слатко насмејале! Замерате ми што сам игнорисаоулицу и изабрао разговор са министром а сада и сами то тражите од њега? Најсмешнија ми је помисао на ситуацију у којој ћете се наћи заједно са министром испред фотоапарата! Да ли остати доследан и побећи или се сликати (као Лукић) па шта буде?
Позвао бих Вас овим путем да престанете са оваквим видом комуникације али када боље размислим можда бих требао и да Вас охрабрим да наставите јер ћете на тај само увећавати чланство Независног синдиката полиције.
Председавајући председништва НСП Велимир Лукић
