Поштоване колеге,

Након будалаштина и по ко зна који пут минирања и саботирања јадног и бедног синдиката,који је у функцији послодавца(зову га ПСС) Независни синдикат полиције вам се обрати овим путем.

Наиме,чудно је и по ко зна који пут препознатљиво понашање овог синдиката кад год је на помолу позитивно решење неког проблема.Такође чудно је да се ПСС оглашава иако не учествује у раду Радне групе, али се у исто време оглашава када је спречен покушај да послодавац оствари своју намеру и применом чл.189 Закона о полицији донесе Уредбу о начину остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада и о максималном износу накнаде за запослене у Министарству унутрашњих послова.

Независни синдикат полиције и његово руководство не бежи од проблема,већ се са проблемом суочава како би смо постигли најбоље могуће услове за све запослене.

Као прво, сви запослени морају да знају да је Независни синдикат полиције поднео иницијативу за оцену уставности многих чланова новог Закона о полицији а поред осталог и чл.189 који се тиче путних трошкова.

Послодавац је не обазирући са на наведену чињеницу, кренуо у израду Уредбе којом ће регулисати путне трошкове и оформио радну групу у којој су представници репрезентативних синдиката. Чудно је да ПСС иако има делегиране представнике у радног групи не учествује у раду исте,не износи своје легитимне примедбе, већ као дрвени адвокат прати рад другог синдиката.За три дана рада радне групе ,,заштитници послодавца,,нису се ниједном појавили како би изнели своје примедбе.

Првог дана 21.09.2016 године са почетком у 14,00 час.представници Независног синдиката полиције учествовали су у раду радне групе.Тада смо добили први пут основну верзију Уредбе уз образложење да се ради о хитно припремљеном акту на који се треба изјаснити до 08,00 час. 22.09.2016 године.

Текст прве верзије Уредбе:

П р е д л о г:

На основу члана 15. став 2. Закона о државној управи („Службени гласник РС“, бр. 79/2005 и 101/2007 и 95/2010) и члана 189. Закона о полицији („Службени гласник РС“, број 6/2016),

Влада доноси

У  Р  Е  Д  Б  У

о начину и условима остваривања права  на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада запослених у Министарству унутрашњих послова

Члан 1.

Запослени у Министарству унутрашњих послова (у даљем тексту: Министарство) има право на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада на територији општине или града где запослени обавља радну активност у складу са решењем којим се распоређује на радно место у Министарству.

Члан 2.

Изузетно, запослени нема право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у случајевима:

• Да Министарство на други начин обезбеди запосленима могућност превоза за долазак и одлазак са рада;

• да је актом органа јединице локалне самоуправе, односно града омогућен запосленима долазак и одлазак са рада без накнаде и

• да је удаљен са рада или се налази на годишњем одмору, плаћеном или неплаћеном одсуству, службеном путу, боловању или слично, за време трајања одсуства са рада.

Члан 3.

Запосленом у Министарству који на територији општине или града где обавља радну активност у складу са решењем којим се распоређује на радно место у Министарству има и боравиште, при чему на тој територији постоји установљен систем месечне претплатне карте за јавни превоз и где тај вид превоза покрива релацију место боравиште – место рада, Министарство обезбеђује одговарајућу месечну претплатну карту.

Под одговарајућом месечном претплатном картом у јавном превозу, у смислу ове уредбе, подразумева се претплатна карта издата од превозника која у току једног месеца омогућава неограничен број превоза.

Члан 4.

У случају да на територији из члана 3. став 1. ове уредбе нема установљеног система месечне претплатне карте за јавни превоз, а запослени на истој територији има и боравиште, Министарство исплаћује запосленом накнаду трошка за долазак и одлазак са рада у висини цене појединачне превозне карте која покрива релацију место боравишта – место рада мултипликовану са оствареном присутношћу на раду утврђеном одговарајућим времеником рада.

Висину цене појединачне превозне карте из става 1. овог члана Министарство утврђује по принципу најповољније цене превозне карте прибављене службеним путем у виду одговарајуће потврде од превозника која покрива дату релацију или покрива приближну  раздаљину уколико не постоји нити један превозник који покрива релацију боравиште – место рада.

Члан 5.

У случају када се место боравишта запосленог не налази на територији општине или града где обавља радну активност у складу са решењем којим се распоређује на радно место у Министарству, запосленом се накнада трошкова за долазак и одлазак са рада утврђује применом правила обрачуна која важе за случај да се боравиште и место рада налазе на истој територији општине или града, уз обавезу покривања релације место уласка на територију општине или града – место рада.

Члан 6.

Исплата трошкова накнаде за долазак и одлазак са рада врши се ретроактивно, у односу на претходни месец.

Члан 7.

Ова уредба ступа на снагу наредног дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи Правилник о условима за остваривање права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у Министарству унутрашњих послова („Службени гласник РС“, број 42/2014).

Након што смо упознати са предлогом наведене уредбе ставили смо основне примедбе на исту и на почетку изјаснили да Независни синдикат није у могућности да до 08,00 час. 22.09.2016 достави примедбе,већ да ћемо то учинити у току дана.

Записник на који се ПСС позива чини само  део примедби које су стављене у току рада уз констатацију да ће НСП захтевати хитан састанак са министром полиције поводом ове теме изражавајући незадовољство да се трајно решење путних трошкова запослених у МУП реши на брзину.

Након одржаног првог састанка радне групе а на образложење председника комисије Жељка Веселиновића да радна група нема мандат да изађе из оквира Закона о полицији чл.189, заказан је хитан састанак са министром др Небојшом Стефановићем и његовим сарадницима за 23.09.2016 године.

За дан 22.09.2016 године од стране радне групе уследио је позив за други састанак на који се представници Независног синдиката полиције нису одазвали док се не одржи састанак са министром.

Истог дана очито под притиском састанка са министром и одбијања учешћа представника НСП-а да наставе рад у радној групи, достављена нам је нова друга верзија Уредбе,која је свакако била боља о предходне али која није задовољавала интересе радника.

Текст друге верзије од 22.09.2016 године:

П р е д л о г: 

На основу члана 15. став 2. Закона о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14) и члана 189. Закона о полицији („Службени гласник РС”, број 6/16),

 Влада доноси

У  Р  Е  Д  Б  У

о начину остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада и о максималном износу накнаде за запослене у Министарству унутрашњих послова

Члан 1.

Овом уредбом уређује се начин остваривања права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада, као и маскималан износ накнаде који се може исплатити запосленима у Министарству унутрашњих послова (у даљем тексту: Министарство).

Члан 2.

Накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада Министарство запосленима врши у виду:

• обезбеђивања месечне претплатне карте у јавном превозу на територији општине или града запослења,
• исплате новчаног износа у висини најповољније цене месечне претплатне карте у јавном превозу на територији општине или града запослења.

Под месечном превозном картом у јавном превозу, у смислу ове уредбе, подразумева се карта издата од превозника која у току једног месеца омогућава неограничен број превоза.

Члан 3.

Накнада трошкова за долазак и одлазак са рада запосленом се неће исплатити у случајевима:

• да Министарство на други начин обезбеди запосленима могућност превоза за долазак и одлазак са рада,
• да је актом органа јединице локалне самоуправе, односно града омогућен запосленима долазак и одлазак са рада без накнаде.

Члан 4.

Ради остварења права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада запослени подноси захтев организационој јединици Министарства надлежној за послове људских ресурса по месту запослења.

Захтев из става 1. овог члана, подноси се преко непосредног руководиоца у писаној форми на прописаном обрасцу Захтева за накнаду путних трошкова − ЗНПТ, (у даљем тексту: захтев), који је одштампан уз ову уредбу и представља њен саставни део.

Запослени се у захтеву опредељује за вид накнаде трошка за долазак и одлазак са рада из члана 2. ове уредбе.

Запослени уз захтев прилаже фотокопију личне карте или електронски очитану личну карту.

О свакој промени места пребивалишта запослени је у обавези да обавести надлежног руководиоца по месту запослења.

Члан 5.

Организациона јединица Министарства надлежна за послове људских ресурса по месту запослења након обраде захтева доноси одлуку о утврђењу права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада уз утврђивање релације на коју се то право односи.

Запослени има право приговора на одлуку из става 1. овог члана који се подноси организационој јединици Министарства надлежној за људске ресурсе у седишту Министарства преко организационе јединице по месту запослења у року од 8 дана од пријема одлуке.

Донета одлука из става 1. овог члана доставља се запосленом и организационој јединици Министарства надлежној за материјално – финансијске послове по месту запослења ради реализације.

Члан 6.

Организациона јединица Министарства надлежна за материјално – финансијске послове по месту запослења обезбеђује запосленом накнаду трошкова за долазак и одлазак са посла у складу са опредељењем запосленог из захтева.

Члан 7.

У случају да се запослени определио за месечну претплатну карту у јавном превозу, запосленом се обезбеђује најповољнија претплатна карта.

Члан 8.

У случају да се запослени определио за исплату новчаног износа исти се исплаћује у висини најповољније цене месечне претплатне карте у јавном превозу на територији општине или града запослења, само за дане проведене на раду.

Под данима проведеним на раду не сматра се период годишњег одмора, привремене удаљености са рада, плаћеног или неплаћеног одсуства, привремене спречености за рад због болести или повреде ван рада, односно други облик одсуствовања са рада.

Приликом упућивања на службено путовање запосленом припада накнада трошкова превоза за долазак и одлазак са рада само за дане који су одређени као први и последњи дан службеног путовања и то у износу умањеном за 50%. 

Члан 9.

У случају да на територији општине или града не постоји организован јавни превоз од места пребивалишта до места запослења, запосленом се исплаћује износ накнаде трошка превоза који одговара цени превозне карте за исту или приближну километражу. 

Члан 10.

У случају да на територији општине или града где запослени има место пребивалишта и место запослења нема установљеног система месечне претплатне карте у јавном превозу, Министарство исплаћује запосленом накнаду трошка за долазак и одлазак са рада у висини цене појединачне превозне карте у јавном превозу од места пребивалишта до места запослења, за дане проведене на раду.

Члан 11.

У случају када се место пребивалишта запосленог не налази на територији општине или града где му је и место запослења, а у месту запослења нема установљеног система месечне претплатне карте, Министарство изплаћује запосленом накнаду трошка за долазак и одлазак са рада у висини цене превозне карте од места уласка на територију општине или града из правца места пребивалишта до места запослења.

Члан 12.

Запосленима у Министарству на име накнаде трошкова за долазак и одлазак са рада може се макимално исплатити износ до 20% просечне нето месечне зараде на територији Републике.

Члан 13.

Исплата трошкова накнаде за долазак и одлазак са рада врши се ретроактивно, у односу на претходни месец.

    Члан 14.

Ова уредба ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”.

Даном ступања на снагу ове уредбе престаје да важи Правилник о условима за остваривање права на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у Министарству унутрашњих послова („Службени гласник РС”, број 42/2014).

Као што из приложених верзија Уредбе можете видети исте се битно разликују, али и даље тумаче поједине одредбе на штету запослених. Унета је примедба да запослени ипак има право на новчану надохнаду у замену за вредност месечне претплатне карте.

Дана 23.09.2016 године у 10,00 час. Представници НСП-а одржали су сатанак са министром Стефановићем и поред осталог изнели проблем око Уредбе која се покушава усвојити уз констатацију да се чл.189 Закона о полицији суспендује до одлуке Уставног суда,а како би уједно радна група могла да сачини Уредбу која се не би била у супротности са Законом о полицији,на шта се константно позивао председник радне групе Жељко Веселиновић.

Нови Закон о полицији у чл.189 препознаје да запослени у Министарству има право на накнаду путних трошкова за долазак и одлазак са рада у висини трошкова само на територији општине или града запослења. Што значи уколико живите у Врању а радите у Београду,платиће вам се путни трошкови само за територију Београда.

Од стране министра добили смо уверавања да је препознао изнете проблеме и да ће са својим сарадницима предузети мере и радње на решавању овог проблема,како би се Уредба сачинила на начин којим запослени у МУП неће бити оштећени.

Након састанка са министром у 13,00 час.23.09.2016 године,одржан је трећи састанак радне групе где нису били представници,,дрвених адвоката,,што је и даље нама јако чудно.

На овом састанку представници НСП изнели су примедбе на другу верзију Уредбе са низом захтева а поред осталог да се измени чл.2 и да нови члан гласи:

Члан 2.

Накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада Министарство запосленима врши у виду:

• обезбеђивања месечне претплатне карте у јавном превозу од места становања до места рада,
• исплате новчаног износа у висини најповољније цене месечне претплатне карте у јавном превозу од места становања до места рада,

Под месечном превозном картом у јавном превозу, у смислу ове уредбе, подразумева се карта издата од превозника која у току једног месеца омогућава неограничен број превоза.

Изнето је још примедби и захтев да се Уредба не доноси до одлуке Уставног суда а што ће надамо се бити у записнику са састанка од 23.09.2016 године.Међутим председник радне групе и његови сарадници држали су се тезе да никако не могу изаћи из оквира чл.189 Закона о полицији и да нису још увек упознати са исходом састанка НСП и министра.Незадовољни оваквим понашањем и жељом да се што хитније сачини накарадна Уредба,представници НСП су напустили састанак радне групе.

Поштоване колеге,

бежањем од проблема и вечито тражење кривца у другом од стране ПСС никада до сада није донело ни један позитиван резултат за запослене.Не учествовање у раду радне групе од стране представника ПСС вама ништа позитивно не може да донесе.Радна група ради  са нама и без нас, али свакако учешћем у раду покушавамо на сваки начин да колико смо у могућности побољшамо текст Уредбе, која верујте нам уколико буде усвојена у овој верзији не доноси ништа добро свима нама.

Као и увек представници ПСС кад год чују за позитивне помаке у решавању проблема запослених, крећу у осуду Независног синдиката полиције.Уверени смо да ово раде као и увек по налогу и у сарадњи са послодавцем.Сетите се њихових штрајкова,обећања 20.000 динара,станова  и којекаквих других глупости.

Ми смо уверени да је наша борба искрена и да ћемо моћи већ у наредним данима да изађемо са информацијом о исходу наше борбе која се тиче путних трошкова.