Полицијски синдикат Србије наставља да у политичке сврхе злоупотребљава трагедију породице страдалог ватрогасца Милана Рмуша. То што истрага поводом тог случаја још није завршена њих не спречава да политизују смрт нашег колегe. Штавише, то су искористили за још један напад на руководство МУП-а.
О безбедности припадника Сектора за ванредне ситуације, али и Министарства унутрашњих послова у целини, ПСС нажалост није бринуо у претходном периоду, када годинама ни динар није улаган у модернизацију и унапређење положаја запослених. То јасно говори да је Полицијски синдикат Србије и даље марионета у рукама Саше Јанковића, од чије се подршке Косову за чланство у Интерполу још нису оградили. Јасно је да они индиректно тиме подржавају независност Косова, без имало гриже савести – а требало би, ако ни због чега другог, онда због смрти 167 полицајаца који су погинули само током НАТО агресије 1999. године.
Да стварна брига о положају припадника МУП-а није приоритет ПСС-а јасно говоре и многе друге ствари. Свима је добро познато како председник ПСС Вељко Мијаиловић бахато троши синдикални новац за личне потребе, да је своје „протесте“ ставио у функцију политичких циљева Саше Јанковића, а не борбу за своје колеге, да је празник рада 1. мај, док смо ми са својим колегама били на терену борећи се за боље услове рада, Вељко провео у кафани.
Постаје дегутантно на који ће све начин пробати да скрену пажњу на себе. Одавно је већ прешло границу пристојности. Можда да још мало новца уложе у „спонзорисање“ својих страница на друштвеним мрежама.
