ДОПИС МИНИСТРУ СТЕФАНОВИЋУ 05.02.2015
На самом почетку поменутог процеса реформе, више пута је истицан и предочаван предлог да се у оквиру будуће организације формирају службе на тај начин што ће пратити организациону и функционалну логику послова којим се баве, па ће се у Секторе организовати тзв. Заједничке службе, чији је основни задатак и улога да обезбеде логистичку подршку и ефикасно обављање послова оперативног састава Министарства а то је Дирекција полиције и садашњи Сектор за ванредне ситуације. Сектор за ванредне ситуације, као најбројнији оперативни састав, има ватрогасно спасилачке јединице у оквиру којих је запослено око 4200 људи који учествују у акцијама заштите и спасавања у ванредним ситуацијама.
Како је овај предлог, био резултат комплексне анализе која је претходила самом процесу реформе, предлог је прихваћен и започете су примреме како би се он спровео у низу докумената који ће усвајати у наредном периоду (Правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних места, Правилник о платама и сл.). Сектор је предложио нову организациону структуру Дирекције за ванредне ситуације која је објединила постојеће функције и послове, односно повезала компоненте рада на основу сродности.
Чланом 16. Преднацрта дефинисано је да се „за обављање послова из надлежности Министарства, образују се уже организационе јединице са заокруженом облашћу рада, и то: Дирекција полиције и Сектори за ванредне ситуације, послове унутрашње контроле, међународну сарадњу, ЕУ Интеграције и планирање, људске ресурсе, аналитику, телекомуникационе и информационе технологије, финансије и заједничке послове“.
Овим предлогом, наиме, дефинисана је одредба која не одговара оном што је била интенција с' почетка процеса, из наведених разлога, али ни стварним стањем и потребама организације неопходне за обављање послова и задатака заштите и спасавања.
Преднацртом закона, није јасно дефинисан делокруг рада Дирекције за ванредне ситуације, као ни статус запослених у овој линији рада,нити су послови којима се баве на јасан начин дефинисани. Чланом 12. предвиђено је да Министарство у оквиру својих надлежности „обезбеђују заштиту грађана и имовине у ванредни ситуацијама и заштиту од пожара“ што је крајње непрецизна и рестриктивна одредба чије тумачење може да доведе до тога да се садашњи Сектор за ванредне ситуације бави искључиво заштитом у ванредној ситуацији, као и заштитом од пожара у наставку исте одредбе, па није јасно на шта се односи заштита од пожара.
Због свег наведеног, мишљења смо да је текст потребно допунити тако да се јасно дефинишу надлежности Министарства као: послови заштите и спасавања људи, материјалних и културних добара, и животне средине од елементарних непогода, техничко технолошких несрећа, удеса и катастрофа, последица тероризма, ратних и других већих несрећа, заштита од пожара и експлозија, контрола промета и превоза оружја, муниције, експлозивних и одређених других опасних материја.
Такође, веома је важно препознати специфичност оперативног састава Дирекције за ванредне ситуације, и неопходност њиховог посебног регулисања у односу на друге државне службенике, у погледу овлашћења која примењују у раду (посебних овлашћења, не полицијских) као и бенефициран радни стаж, због природе посла коју обављају.
С поштовањем,
НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ ПОЛИЦИЈЕ Члан Председништва Веселин Николић
