1. мај као Празник рада и као подсетник смисла синдикалног удруживања

4.маја 1886. године радници америчких синдиката су изашли на улице захтевајући осмочасовно радно време које је у то доба било незамисливо. До тада се радило од јутра до мрака скоро без икаквих права а све за добробит појединаца који су гледали да само укрупне свој капитал и којима су радници практично представљали робље. Стотине хиљада радника је упорно месецима штрајковало упркос отказима, подмићивањима, пребијањима, уценама па чак и убиствима током сукоба са властима и полицијом, тражећи сада већ општепознате три осмице 8 сати рада, 8 сати одмора и 8 сати слободног времена. 1889.године на 2. конгресу Интернационале одлучено је да се 1. мај убудуће у целом свету прославља као Празник рада а три осмице су се временом као правило усталило у већини држава света. Иако је у неким државама, попут Шведске, доказано да је радни дан краћи од осам сати ефектнији и кориснији и по раднике и по послодавце, тешко је замисливо да ће се таква идеја проширити и на друге државе. Напротив!  Нажалост, данас смо сведоци поновног повратка робовласничког односа према радничкој класи само на перфиднији начин. Путем медија се пропагира тежња ка материјалном као према основном смислу постојања а наводно једини начин да се то постигне је напорнији и дуготрајнији рад. Тако са једне стране поједини радници заслепљени амбицијама раде по сваку цену само да би остварили виши циљ. Са друге стране многима у томе помажу власници фирми такође јурећи капитал под паролом хоћу сад и хоћу све па до тог вишег циља долазе безобзирним израбљивањем својих радника неретко злоупотребљавајући тежак социјални статус и недостатак алтернативног посла.  Тако смо временом дошли до више рада а мање права па смо као резултат кампање за бољи живот добили нервозу, стрес и бригу који су доказано заслужни за најтеже болести и проблеме. Не само да се ради далеко више од осам сати него је и рад суботом постао нормалан, док се рад недељом и празницима као такође нечем што се подразумева, питање времена. Велика већина приватних послодаваца не уважава чак ни плаћање прековремених сати, не интересује их да ли вам треба слободан дан или сте болесни… Ако се вратимо на почетак текста јасно је да се историја понавља у свему осим у отпору таквом односу према раднику… Независни синдикат полиције је у суштини задовољан односом послодавца према запосленима и уопште правима својих колега а поготово имајући у виду напред речено. Последњих годинама смо напорно радили не само да издејствујемо одређена права за све запослене у МУП-у него и да касније контролишемо њихову примену на терену и не дозволимо да све остане само у домену теорије. Ипак, морамо рећи да смо и данас сведоци да се и поред најбоље сарадње и разумевања које имамо са послодавцем, поједини руководиоци понашају као мали шерифи дајући себи за право да заобилазе законе и правилнике. Државним средствима и имовином, имовином свих нас, управљају као да је њихова лична а неретко до нас долазе и жалбе чланова који се на овај или онај начин шиканирају и малтретирају. То је недопустиво и Независни синдикат полиције ће се непрестано борити против таквог односа према својим члановима! Што се борбе тиче, истина је и да појединци наводно верују да је улица и штрајк по сваку цену и за сваку ставку једини делотворан. Штрајк никада не треба искључити али он мора бити последња опција и ту нема дилеме. Више пута смо доказали да је период у последње четири године, у коме није било протеста, био далеко повољнији по права запослених него у периоду када се штрајковало. Само злонамерним и неупућеним појединцима то није јасно.   Овим текстом и сутрашњим празником желимо да подсетимо најпре функционере синдиката али и све чланове и послодавца да је основни смисао постојања синдиката управо континуирана борба против злоупотребе радничких права. Све остало, разне помоћи, дружења… мора бити на другом месту. Исто тако морамо бити свесни да нас само слога и што већа бројност може довести до резултата. Драго нам је да је све више колега тога свесно из дана у дан нам се придружујући а доказ је и чак 1.500 нових чланова у односу на прошлогодишњи 1. мај! Овом поруком Независни синдикат полиције вам жели срећан празник!