У просторијама Министарства унутрашњих послова дана 29. августа 2019 године, потписан је Посебан колективни уговор за полицијске службенике који је резултат колективног преговарања представника Владе и репрезентативног синдиката у Министарству унутрашњих послова (образована је Посебна радна група за учешће у преговорима за закључење Посебног колективног уговора за полицијске службенике). Наиме, Решењем министра унутрашњих послова Број: 01-13571/18-10 од 17. априла 2019. године образована је Посебна радна група за учешће у преговорима за закључење Посебног колективног уговора за полицијске службенике. Чланови Радне групе, осим представника Министарства унутрашњих послова и представника репрезентативног синдиката у Министарству ‒ Независног синдиката полиције, били су и представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства државне управе и локалне самоуправе и Министарства финансија. Уговор су потписали по овлашћењу председника Владе, потпредседник Владе и министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић и представник репрезентативног синдиката,  председавајући Председништва Независог синдиката полиције, Велимир Лукић. Посебан колективни уговор за полицијске службенике објављен је у Службеном гласнику Републике Србије 30. августа 2019. године, а ступа на снагу наредног дана чиме се стварају услови да се настави континуитет у остваривању права полицијских службеника у погледу минулог рада, плаћеног одсуства, јубиларне награде, солидарне помоћи као и остваривање других права полицијских службеника. Ово је трећи по реду Посебан колективни уговор за полицијске службенике, након уговора из 2011. године и 2015. године и даје већа права и повољније услове рада од услова који су предвиђени законом. Основ за израду Посебног колективног уговора за полицијске службенике је Посебан колективни уговор за државне органе. Такође, поред Посебног колективног уговора за државне органе, неке одредбе су преузете из Закона о полицији ради целовитог уређивања права и обавеза из рада и по основу рада, али су и задржане неке одредбе из Посебног колективног уговора за полицијске службенике из 2015. године, које су се у досадашњој пракси показале као целисходне. ПКУ је пажљиво избалансиран између права која припадају полицијским службеницима и потреба безбедности грађана Републике Србије. Свака одредба овог ПКУ за полицијске службенике усмерена је на остваривање већих права и повољнијих услове рада сваког полицијског службеника појединачно. У наставку текста дајемо преглед новина садржаних у Посебном колективном уговору за полицијске службенике:  

Члан 4.

Одредба члана 4. ПКУ за полицијске службенике се односи на то да полицијски службеник који је засновао РАДНИ ОДНОС НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ има иста права као и полицијски службеник у РАДНОМ ОДНОСУ НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ, уколико законом није одређено другачије, као и да ће послодавац приликом пријема полицијског службеника у радни однос на одређено време нарочито ценити околности које се односе на то да је лице које се прима у радни однос у ранијем периоду обављало послове одређеног радног места на којем се заснива радни однос у Министарству и да је за то време уредно испуњавало своје радне обавезе.

Члан 5.

У овом члану се дефинише да полицијски службеници имају право да буду информисани о могућностима за стручно оспособљавање и усавршавање; да Полицијски службеници који се, у складу са потребама Министарства, налазе на СТРУЧНОМ ОСПОСОБЉАВАЊУ, остварују сва права и обавезе из радног односа са радног места на које су распоређени. Такође, према новој одредби у ПКУ Министарство може полицијског службеника упутити на образовање или усавршавање у високошколску установу у земљи или у иностранству, у складу са потребама Министарства, као и да права и обавезе Министарства и полицијског службеника који се упути на СТРУЧНО ОБРАЗОВАЊЕ ИЛИ УСАВРШАВАЊЕ уређују се уговором.

Члан 7.

Према Закону о полицији члану 154. прописано је да је непосредни руководилац дужан је да обавести полицијског службеника о РАСПОРЕДУ И ПРОМЕНИ РАСПОРЕДА РАДНОГ ВРЕМЕНА најмање 24 сата пре промене распореда радног времена. У односу на цитирану одредбу Закона о полицији, новим Посебним колективним уговором за полицијске службенике предметно је регулисано повољније у смислу да је непосредни руководилац је дужан да обавести полицијског службеника о РАСПОРЕДУ И ПРОМЕНИ РАСПОРЕДА РАДА, по правилу, у року од 48 часова, а најмање у року од 24 часа унапред, у случају потребе посла или услед наступања непредвиђених околности.

Члан 9. Прековремени рад

Полицијски службеник, по правилу не може да ради дуже од 12 часова дневно, укључујући и прековремени рад, при чему прековремени рад не може да траје дуже од 8 сати недељно, односно 32 сата месечно. Новина у ПКУ је став 4. који прописује да изузетно полицијски службеник  може да послове обавља и дуже од пуног радног времена, односно времена утврђеног за прековремени рад ако је то неопходно за успешно и правовремено обављање службеног посла и ако полицијски службеник на то пристане а најдуже док не престане непосредно угрожавање, односно док му се не обезбеди замена. Правна норма из члана 9. Став 4. ПКУ омугућава да се полицијском службенику плати сав прековремени рад који је остварио у току месеца рада што до доношења овог ПКУ није било могуће.

Члан 16. Годишњи одмор

У овом члану се омогућило полицијским службеницима да ДУЖИНА ГОДИШЊЕГ ОДМОРА износи максимално 33 радна дана (у претходном 30 дана), па су промењена и  мерила тако да се рачуна укупан радни стаж а не само радни стаж на полицијским пословима ( у статусу ОСЛ) у Министарству.   У ставкама за годишњи одмор додато је следеће: - један радни дан за запослене до 5 година радног стажа, - по основу стручне спреме је додатао за високо образовање - 3  радна дана, - родитељу за једно малолетно дете 2 радна дана а свако наредно по 1 (досад је било само 1 радни дан). Такође су прецизирани чланови уже породице. У вези годишњег одмора важно је истаћи да полицијски службеници у односу на претходни ПКУ имају више дана годишњег одмора уз напомену да сваки полицијски службеник може у току године да користи и ДВА ДАНА ПЛАЋЕНОГ ОДСУСТВА ЗА ЛИЧНЕ ПОТРЕБЕ, чиме им се број дана повећава.

Члан 17.

У члану 17. уведено је и да уколико полицијски службеник не искористи годишњи одмор у трајању од две радне недеље у току календарске године, задржава право да други део годишњег одмора искористи до 30. јуна наредне године.

Члан 20. Плаћено одсуство

Промене у односу на претходни ПКУ су садржане у следећим тачкама: - тачки 2) порођаја другог члана уже породице – један радни дан (наведено није било у претходном колективном уговору), - тачки 3) полагања стручног испита који је обавезан услов за рад на радном месту на које је распоређен – три радна дана (у претходном није било већ се позивало на ПКУ за Државне органе, па је било неуједначеног односа послодавца према запосленима), - тачки 4) ступања у брак полицијског службеника – седам радних дана (у претходном је било 5 радна дана), - тачки 5) отклањање последица у домаћинству је било до 3, сада је децидно 3, нема могућност да послодавац неуједначено поступа, - тачки 7) поласка детета у први разред Основне школе два радана дана, - тачки 8) ступања у брак детета пол. службеника 2 радна дана (није било у претходном), - тачки 10) теже болести ужег члана породице 7 радна дана ( у претходном је било 3 радана дана), - тачки 16) смрти крвног или тазбинског сродника 1 радни дан (није било у претходном). Такође, одређене ставке из плаћеног одсуства се на рачунaју у број од 10 радних дана која могу да се користе у току календарске године а то су тачка 1, 4, 5, 10, 11, 14 и 15. У погледу плаћеног одсуства важно је истаћи да је у односу на претходни ПКУ за полицијске службенике проширена могућност да се по више основа оствари право на одсуство са накнадом плате (сада има 17 тачака, у претходном је било 12).

Члан 23.

Новим Посебним колективним уговором је уведено да је Послодавац  дужан да под једнаким условима КОЛЕКТИВНО ОСИГУРА полицијске службенике за случај смрти, последице незгоде, професионалног обољења, повреде на раду и губитка радне способности, ради обезбеђења накнаде штете.

Члан 28.

Једна од новина је и то да полицијски службеник може да оствари право на накнаду трошкова за исхрану у току рада (ТОПЛИ ОБРОК) И РЕГРЕС за коришћење годишњег одмора од 2020. године ако се за то стекну услови у буџету Републике Србије. 

Члан 31.

Члан 31. ПКУ је новина којом је прописано да полицијски службеник има право на накнаду  трошкова за долазак и одлазак са рада у складу са Законом о полицији и подзаконским актом. Напомињемо да је у складу са Законом о полцији донета Уредба о начину остваривања права полицијских службеника на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада, која је објављена у Службеном гласнику РС број 62 од 30. августа 2019. године.

Члан 33. и члан 34.

Новим ПКУ као новине су и чл. 33. и 34. који се односи на то да породица има право у случају смрти полицијског службеника на накнаду оних трошкова погребних услуга који су прописани актом о трошковима локалног комуналног погребног предузећа у месту сахране, као то да полицијски службеник има право на НАКНАДУ ТРОШКОВА ПОГРЕБНИХ УСЛУГА из члана 33. став 1. Уговора, у случају смрти члана уже породице, ако то право није остварено по другом основу.

Члан 36.

Уведена је обавеза послодавца да обезбеди деци запосленог старости до 15 година живота ПОКЛОН ЗА НОВУ ГОДИНУ – НОВЧАНУ ЧЕСТИТКУ у вредности до неопорезивог износа којим се законом уређује порез на доходак грађана. Такође, уведена је и могућност да Послодавац може да обезбеди запосленим женама за ДАН ЖЕНА – 8. МАРТ ПОКЛОН у вредности који је предвиђен ставом 1. овог члана, односно други пригодан поклон.

Члан 37.

Обавеза је послодавца да обезбеди средства за СОЛИДАРНУ ПОМОЋ за све случајеве наведене у овом члану. У наведеном члану наведено је да је висина и поступак доделе солидарне помоћи уређена актом министра, у складу са Законом о полицији. С тим у вези, актом министра Правилником о Фонду за солидарну помоћ прописано је да Одлуку о додели, висини и врсти помоћи доноси Комисија, коју образује министар, као и да Комисија има непаран број чланова и састоји се од председника и заменика председника Комисије који се бирају из редова запослених у Министарству, по једног представника из састава организационе јединице Министарства надлежне за здравље запослених и безбедност на раду и организационе јединице Министарства надлежне за материјално-финансијске послове, ПО ЈЕДНОГ ПРЕДСТАВНИКА ИЗ САСТАВА РЕПРЕЗЕНТАТИВНИХ СИНДИКАТА и једног представника других запослених у Министарству. Дакле, ова одредба омогућује и да учешће у одлучивању о додели солидарне помоћи имају и репрезентативне синдикалне организације.

Члан 38.

Овде је дошло до неколико измена и то у следећем: - новина је да у томе што се сада полицијски службеник има право на ЈУБИЛАРНУ НАГРАДУ за УКУПАН РАД у Министарству и другим државним органима (раније је било за НЕПРЕКИДАН РАД у Министарству и другим државним органим) - уведена је јубиларна награда за 35 година, а у једном од ставова је покривен период од 01.01.2019. године, тако да ће свим запосленима који су право стекли у овој години, а пре ступања овог ПКУ на снагу, бити исплаћена јубиларна награда.

Члан 63.

ДУЖИНА ГОДИШЊЕГ ОДМОРА ЗА 2019. ГОДИНУ утврдиће се у складу са чланом 16. овог колективног уговора што значи да ће се свим полицијским службеницима донети нова решења за одмор по повољнијим условима. На крају напомињемо да је основни циљ у току колективног преговарања да се права и обавезе запослених по основу и у вези рада уреде тако да се заштити посебност обављања полицијског посла. У циљу остваривања свих права полицијских службеника, уговорено да је да за све из области права и обавеза из рада и по основу рада полицијских службеника што није уређено Уговором примењују се одредбе Закона о полицији, прописа којима се уређују радни односи у државним органима и којима се уређује област рада. Дакле, одредба члана 1. став 3. Посебног колективног уговора за полицијске службенике даје могућност да све што није уређено овим Уговором може да се примене закони и други прописи којима се уређује радни однос у државним органима, што подразумева и Посебан колективни уговор за државне органе. Независни синдикат полиције је у току колективног преговарања штитио интересе сваког полицијског службеника, на начин који у пуној мери афирмише посебност полицијског службеника и полицијског посла и борио се за уговарање што већих права из радног односа. Сваки синдикат у који је учлањено најмање 10% запослених код послодавца је у току колективног преговарања имао могућност да преко Независног синдиката полиције даје предлоге и сугестије које би биле предмет колективног преговарања, односно имали су могућност да изразе интересе запослених који су учлањени у тај синдикат. Нови Посебан колективни уговор за полицијске службенике можете прочитати на нашем сајту у рубрици Прописи подрубрика Колективни уговори или кликом на овај линк.