Прошле године Независни синдикат полиције је упутио Допис послодавцу у коме је тражено да се размотри питање радног времена и прековременог рада запослених у министарству. У априлу ове године, поново смо упутили иницијативу послодавцу указујући на неопходност решавања овог проблема. На наше велико задовољство, данас смо добили Депешу из Кабинета министра у којој се прихвата наш предлог! НСП поздравља ову одлуку министарства по којој ће се прописи убудуће „доследно и правилно примењивати“, како се наводи у одговору који можете прочитати у наставку текста. Република Србија МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА Кабинет министра 01  број: 4987/2017 10.мај 2017. године Б е о г р а дОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ У СЕДИШТУ МИНИСТАРСТВА – СВИМА - руководиоцу  ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДНИЦЕ У СЕДИШТУ ДИРЕКЦИЈЕ ПОЛИЦИЈЕ – СВИМА- руководиоцу ПОЛИЦИЈСКА УПРАВА ЗА ГРАД БЕОГРАД - начелнику ПОДРУЧНА ПОЛИЦИЈСКА УПРАВА – СВИМА - начелнику ПРЕДМЕТ : Радно време   Независни синдикат  полиције упутио је допис брoj: 124-04/17 od 20.04.2017. године, у коме је истакао неопходност поновног разматрања питања радног времена и прековременог рада полицијских службеника, будући да је приметно незадовољство запослених које се веома често заврши судским спором против послодавца. Одељење за односе са запосленима, Сектора за људске ресурсе, такође је у свом раду приметило осетан тренд пораста поднетих тужби против Министарства унутрашњих послова које за предмет имају неисплаћен прековремени рад полицијским службеницима, као и позитиван став судова у погледу усвајања тужбених захтева. Како би се заштитили интереси запослених а истовремено предупредио одређен број предметних тужби Сектор за људске ресурсе је озбиљно приступио овој теми и преиспитао досадашња поступања која су проузроковала велики број судских спорова, као и досадашња  тумачења која су прослеђивана на поступање организационим јединицама у смислу примене законских и подзаконских аката,  а све у светлу важеће регулативе и специфичне ситуације. У вези са тим, сматрамо да ступањем Закона о полицији („Службени гласник РС“, број 6/2016) нема основа за даље поступање по инструктивном акту Сектора за материјално–финансијске послове 06/1 број 73/12 од 13.01.2012. године, будући да је предметна материја сада дефинисана Законом о полицији и то члановима 153- 163, који се морају доследно и правилно примењивати. Између осталог, према Закону о полицији, прерасподела радног времена врши се у складу са одредбама Закона о раду („Службени гласник РС“, број 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 и 13/2017- одлука УС), који је чланом 57. прописао да послодавац може да изврши прерасподелу радног времена када то захтева природа делатности, организација рада, боље коришћење средстава рада, рационалније коришћење радног времена и извршење одређеног посла у утврђеним роковима. Прерасподела радног времена врши се тако да укупно радно време запосленог у периоду од шест месеци у току календарске године у просеку не буде дуже од уговореног радног времена запосленог. Колективним уговором може да се утврди да се прерасподела радног времена не везује за календарску годину, односно да може трајати и дуже од шест месеци, а најдуже девет месеци. Запосленом који се сагласио да у прерасподели радног времена ради у просеку дуже од времена утврђеног у ст. 2. и 3. овог члана часови рада дужи од просечног радног времена обрачунавају се и исплаћују као прековремени рад.У случају прерасподеле радног времена, радно време не може да траје дуже од 60 часова недељно. Чланом 11. Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Службени гласник РС“, бр. 22/15 и 70/15 – анекс) прописано је да се прерасподела радног времена полицијског службеника може извршити када то захтева природа посла, организација рада, боље коришћење ресурса, рационалније уређено радно време, уз ограничење да укупно просечно шестомесечно радно време полицијског службеника не може бити дуже од уговореног радног времена полицијског службеника. Полицијском службенику који кроз прерасподелу радног времена, која представља планирану активност, оствари вишак часова рада, а није у могућности због природе или потребе посла да искористи исте као слободне сате, послодавац је дужан да обрачуна вишак остварених часова рада по правилима о прековременом раду. У вези са потенцијалним, као и већ покренутим судским споровима чији је предмет прековремени рад полицијских службеника, сматрамо да би било најцелисходније да се постигне договор – споразум са полицијским службеницима, који неспорно имају то право на основу временика рада и евиденција (станичних или других), тако да се прековремени часови рада који су остварени у периоду протеклих шест месеци тромесечно обрачунају као слободни часови у односу 1:2 и искористе у најскоријем периоду, а како би се рационално користила финансијска средства и споразумно решио један број потенцијалних спорова, уз поштовање права запослених. У погледу будућег поступања, уважавајући природу полицијских послова, неопходно је да руководиоци организационих јединица Министарства унутрашњих послова поступају поштујући законом прописано слободно време запослених, уз рационално коришћење ограничених финансијских средстава, организују њихов рад, односно: У том смислу потребно је, на првом месту, водити рачуна о месечном пуном фонду радних часова. Имајући у виду природу полицијског посла који је организован по посебном распореду рада, са учесталим нередовностима у раду, због чега полицијски службеници остварују и додатни коефицијент зараде на име нередовности у раду (коефицијент 0,145), неопходно је у свим ситуацијама када је то могуће, да непосредни руководилац приликом сачињавања распореда рада полицијских службеника води рачуна о томе да укупан број радних часова полицијских службеника у току календарског месеца, утврђених по посебном распореду рада сходно члану 154. Закона о полицији, у смислу организације рада у сменама и турнусима, буде у оквиру редовног месечног фонда радних сати које остварују запослени који немају нередовности у раду. Уколико полицијски службеник не може обавити све задатке и налоге одређене посебним распоредом у оквиру  редовног месечног фонда радних сати, односно уколико проблем није могуће решити на горе наведени начин постоји могућност приступања прерасподели радног времена, у складу са чланом 158. Закона о полицији, уз поштовање ограничења прописаних чланом 159. Закона о полицији и чланом 57. Закона о раду. Прерасподела радног времена не сматра се прековременим радом, сходно члану 58. Закона о раду. О прерасподели радног времена доносило би се одговарајуће решење - одлука. Уколико радно време полицијских службеника није могуће организовати  у оквиру редовног месечног фонда радних сати, применом посебног распореда рада или прерасподеле радног времена, мишљења смо да је оправдано приступити издавању налога за прековремени рад, уз поштовање ограничења везаних за овај инстутут, прописан чланом 155. Закона о полицији, а који се односи на максимум прековремених сати на дневном, недељном и месечном нивоу. У погледу исплате накнаде за прековремени рад, а ради рационалног коришћења ограничених финансијских средстава, сматрамо да би, уколико је то могуће, било пожељно  поступати у складу са ставом 4. наведеног члана који гласи: „у случају сагласности руководиоца и полицијског службеника и у обостраном договору око распореда радног времена, прековремени часови могу се тромесечно обрачунати као слободни часови у односу 1:2, који се могу искористити најкасније у року од шест месеци од протека тромесечја у коме су утврђени.“ Уколико због организације рада или непостојања обостране сагласности није могуће прековремени рад обрачунати као слободне часове који следују полицијским службеницима, оправдано је остваривање права полицијских службеника на увећану плату на име прековременог рада, у складу са чланом 187. став 1. тачка 3. Закона о полицији. Такође време које запослени проведу на службеном путу у циљу обављања службеног задатка ван редовног места рада, треба се рачунати као редовно радно време, узимајући у обзир да се исто врши искључиво у циљу обављања посла. Прилог : решење о прерасподели радног времена  

ПОТПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ И МИНИСТАР   УНУТРАШЊИХ  ПОСЛОВА

 др Небојша Стефановић  Р е п у б л и к а   С р б и ј а МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА Организациона јединица датум место На основу члана 57. Закона о раду („Службени гласник РС“, број 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 и 13/2017- одлука УС) и члана 159. Закона о полицији („Службени гласник РС“, број 6/2016) руководилац организационе јединице, доноси  

 РЕШЕЊЕ о прерасподели радног времена

  За време од ________ до ________ године, пуно радно време од 40 сати у радној недељи прерасподељује се тако да у периоду од ________ до ________ године износи ____ (_________) радних часова недељно.Прерасподела радног времена врши се тако да укупно радно време запосленог у периоду од шест месеци у току календарске године у просеку не буде дуже од пуног радног времена. У случају прерасподеле радног времена, радно време не може да траје дуже од 60 часова недељно.Прерасподела радног времена не сматра се прековременим радом. Запосленом који ради у смислу члана 57. Закона о раду, коришћење дневног и недељног одмора може се одредити на други начин и у другом периоду, под условом да му се дневни и недељни одмор обезбеди у обиму утврђеном законом у року који не може да буде дужи од 30 дана, сходно члану 159. Закона о полицији. Запослени коме је радни однос престао пре истека времена за које се врши прерасподела радног времена има право да му се часови прековременог рада прерачунају у пуно радно време и признају у пензијски стаж или да му се рачунају као часови рада дужег од пуног радног времена.   Образложење   Чланом 57.Закона о раду („Службени гласник РС“, број 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014 и 13/2017- одлука УС) прописано је да послодавац може да изврши прерасподелу радног времена када то захтева природа делатности, организација рада, боље коришћење средстава рада, рационалније коришћење радног времена и извршење одређеног посла у утврђеним роковима. Конкретна ситуација у оранизационој јединици ______________________________ Ради реализације саме прерасподеле радног времена водиће се посебна евиденција, а иста ће се реализовати до краја календарске године према потребама организације рада и потребама извршења конкретаних задатака. Против овог решења запослени могу покренути спор пред надлежним судом у року од 90 дана од дана уручења. Доставити: именованом, организационој јединици    

РУКОВОДИЛАЦ ОРГАНИЗАЦИОНЕ ЈЕДИНИЦЕ