За 10 година спасено више од 25.000 живота
Иако је већ 12 година на челу Сектора за ванредне ситуације, Предраг Марић скромно каже да својим личним успехом не сматра све што ураде ватрогасци спасиоци, али наглашава чињеницу да су за 10 година његови људи спасили више од 25.000 живота. Указује и да је у протекле две године постигнут континуитет запошљавања и улагања у опрему и возила, па овај период назива златно доба сектора.
„Циљ нам је био да омогућимо боље услове за рад ватрогасцима спасиоцима који су само у 2019. години имали више од 34.000 интервенција и чијом је храброшћу и преданим радом спасено више од 1.300 особа. Они нас представљају у најбољем светлу у земљи и у иностранству. То ме чини поносним и мотивисаним за рад у годинама које предстоје”, каже Марић у интервјуу за „Политику”.
Још су нам пред очима слике рушевина у Албанији после разорног земљотреса, али и пожртвованост српског тима који је међу првима притекао у помоћ. Да ли је Србија спремна за реаговање у случају земљотреса овакве размере?
Земљотреси се не могу предвидети, али је на нама који смо у систему заштите и спасавања Републике Србије да подигнемо ниво спремности на највиши ниво како бисмо могли да одговоримо на последице елементарних непогода. У Сектору за ванредне ситуације (СВС) још 2009. године почели смо с формирањем Специјалистичких тимова за спасавање из рушевина. Имамо их осам – у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Бору, Ваљеву, Крушевцу и Ужицу. Реч је о 120 припадника ватрогасно-спасилачких јединица који су прошли посебне обуке и имају специјалну опрему за претрагу терена у урбаним срединама. Приликом претраге за несталима они користе и службене псе.
Има ли је и каква је улога цивилне заштите у ванредним ситуацијама?
Циљ нам је да цивилну заштиту која је некада постојала вратимо на велика врата. До сада су формиране специјализоване јединице Цивилне заштите за спасавање из рушевина, са циљем оперативне подршке специјалистичким тимовима.
Током интервенције гашења пожара на Старој планини у октобру ове године замерало вам се да је закаснио позив Москви за ангажовање „иљушина”. Због чега је овај авион стигао тек када је пожар већ скоро био угашен?
Позив за помоћ је послат врло брзо и то преко Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, одмах након што смо проценили да је помоћ такве врсте потребна. Реч је о интерним процедурама у Влади Руске Федерације које у оваквим случајевима морају да буду испоштоване. Добрим и правовременим ангажовањем спасили смо велике шумске комплексе, спасен је и строги резерват природе „Арбиње”. Није било повређених и то је најбитније.
Многи су се тада питали чему служи Српско-руски хуманитарни центар у Нишу, да ли и какву помоћ пружа у оваквим и сличним ванредним ситуацијама?
Формирањем Српско-руског хуманитарног центра унапређене су могућности за одговарајућу превенцију и одговор на ванредне ситуације, укључујући и пружање хуманитарне помоћи угроженом становништву. Од 2010. до 2017. године, изузевши 2014. и 2015, ваздухоплови за гашење пожара руског министарства за ванредне ситуације били су изузетна помоћ у гашењу ватре на отвореном простору, како у Србији, тако и у суседним земљама. Не смемо заборавити и поплаве 2014. године, када је Српско-руски хуманитарни центар координирао долазак и акцију руских спасилаца који су први притекли у помоћ Србији, као и допремање хуманитарне помоћи из Руске Федерације.
Каква је и колико траје процедура тражења и ангажовања стране помоћи било да је реч о авиону, другој техници или људима у оваквим ситуацијама?
У оваквим ситуацијама постоје процедуре у нашем МУП-у и у службама за ванредне ситуације других држава. Србија има потписане билатералне споразуме с више земаља у оваквим ситуацијама, а чланица смо и Механизма цивилне заштите ЕУ. У сваком случају, постоји низ фаза и активности од саме припреме до реализације одговора на елементарну непогоду и све то уз предвиђање препрека које могу да се догоде. То је један систем, иако поједностављен, подразумева широк спектар правних, финансијских, логистичких процедура, али и добру координацију унутар самог система, али и с међународним снагама. Због поштовања свих корака и процедура, постоји временска дистанца од тренутка доношења одлуке за тражење међународне помоћи до саме реализације. Управо због важности брзине реаговања, константно се улажу напори за усклађивање националних и међународних процедура у овој области.
Колико је у 2019. години забележено пожара на отвореном у Србији, где их је било највише и да ли је неко санкционисан?
Прошле године ватрогасци спасиоци интервенисали су у више од 18.500 пожара на отвореном простору, што је већи број у односу на 2018. годину. Непажњом грађана страдало је 14 особа, а повређено њих 40. Ових пожара највише је било на територији Београда, Панчева, Новог Сада и Ниша. Против несавесних грађана прошле године подигнуто је 613 прекршајних налога у складу са Законом о заштити од пожара.
Да ли постоји превенција пожара на отвореном?
Без координисаног рада свих служби, пољопривредне инспекције, свих организационих јединица полиције, комуналних служби, пољочуварских служби, министарстава, али и самих грађана тешко да може да се сузбије ова појава. Ми у МУП-у се трудимо да у сарадњи с другим надлежним државним органима, кроз активности усмерене на подизање свести грађана и апелима преко средстава јавног информисања утичемо на смањење броја ових пожара.
Каква је статистика када је реч о пожарима у затвореном?
Током 2019. године било је око 7.000 пожара на грађевинским објектима, од којих је половина на стамбеним зградама, што је око пет одсто мање него 2018. године. Један од најчешћих узрочника су пожари димњака и њих је прошле године било више од 1.000. У 2019. години ватрогасци спасиоци спасили су 226 особа, а повређено је њих 239. Број оваквих пожара се почетком грејне сезоне повећава, посебно у стамбеним зградама.
Прете ли нам поплаве у 2020? Шта је урађено на њиховој превенцији, с обзиром на ранија искуства и чињеницу да сваке године плаве одређена подручја?
Унутар СВС-а до катастрофалних поплава 2014. имали смо шест специјалистичких тимова за спасавање и рад на води. Сада је у Србији формирано, оспособљено и обучено 13 оваквих тимова с укупно 128 припадника. Они су опремљени са 33 возила и 56 чамаца, који у сваком тренутку могу да се ангажују. Обучено је и већим делом опремљено девет специјализованих јединица цивилне заштите за спасавање на води и под водом. За следећу годину планирана је обука још две јединице. Такође, у оквиру Пројекта МУП-а са Светском банком и Пројектом прекограничне сарадње с Румунијом, планирано је да поред постојећих буду формирани тимови и у осталим организационим јединицама у Србији. Формирање тимова за реаговање у случају елеметарних непогода, поплава и клизишта за циљ има брже стизање на место догађаја, ефикасније деловање и санирање последица, као и оно најбитније, спасавање људских живота. Ови тимови могу да буду мобилисани у року од сат времена.
