Успешне, лепе, паметне и вредне! Ове даме би свако пожелео, али оне, бар за сада, припадају Министарству унутрашњих послова. Иако носе титулу најлепших жена у полицији, углас кажу да им лепота не помаже нити одмаже. Сматрају да успешна жена може да буде и добра мајка и домаћица, а да је тајна само у доброј организацији. Када је 80-их година почела да ради у полицији у Шапцу Виолета Керкез (52), сада запослена у Управи полиције МУП-а, околина је на њену одлуку гледала скептично. За више од три деценије много се тога променило и сада је за 8. март колеге питају: „А шта ћемо ми нашим женама за 8. март?!“. - Ова униформа је мој костим. Када изађем са посла, ја сам жена као и свака друга. Никада нисам дозвољавала да ме колеге штите нити чине било какве привилегије, јер сам женско. Срце ми је пуно када видим колико је младих девојака у полицији - за „Ало!“ прича Виолета, која већ 34. године ради у МУП-у. Када је Виолета почела да ради, на свет је дошла њена колегиница Данијела Крсмановић (34) сада запослена у Жандамерији. - Стално слушам око себе опаске: „Увек жена никада колегиница“. На то се не осврћем, јер је најбитније да радим оно што волим. Изнад свега волим униформу и што могу да дам скроман допринос сигурности у нашој заједници. Милена: Мој успех је мањи број несрећа - Запослена сам у Управи саобраћајне полиције већ пет година. Када се на крају године сведу резултати, уколико буде мање саобраћајних несрећа него претходне, будем срећна и поносна на свој успех. Када видим да је било мање настрадалих знам да сам изабрала прави позив - каже Милена Радивојевић (30) из Управе саобраћајне полиције Београда. Мислим да је дошло право време да се престане са тим поделама на мушке и женске послове. Услов за обављање неког посла не може бити пол. Једни критеријум је добро обављен посао - објашњаваша Данијела Крсмановић (34), која саветује своје будеће колегинице да без љубави не улазе у униформу јер ће свима наштетити. Поносна на униформу и позив којим се бави јесте још једна жена у полицији Анита Паповић (32), запослена у Управи за обезбеђење - одељење за обезбеђење министра. Двоумила се свега неколико дана да ли ће бити професор српског језика у школи или полицајка. Изабрала је ово друго и сада је срећна, јер ради оно у чему је најбоља. Најдивнији осећај који има јесте да помаже људима којима је помоћ најпотребнија. Из разговора са најлепшим женама МУП-а може се извући неколико поука - жене су равноправне у полицији, не признају да је припадницама лепшег пола место у кухињи и тврде да је свака жена лепа - само мушкарац треба добро да је погледа. - Од малена сам маштала да постанем полицајка. У Интервентној јединици полиције почела сам да радим пре две и по године. Колеге ме чувају, а ја сам ту да учим од старијих. Оно чему се и дан данас насмејем јесте прича баке која је хтела код нас да преда пиштољ свога покојног супруга. Инсистирала је да га преда баш мени, једва смо је убедили да оде у полицијску станицу - прича Ана Стојановић (24). Каже да јој лепота ни у чему не помаже, али и да јој је жеља да ради у Управи криминалистичке полиције. Извор: Ало