Удружење тужилаца очекује формирање радне групе за мењање ЗКП. Друга опција - криминалистичари под Министарством правде. НИ два месеца пошто је Комисија за спровођење Националне стратегије за реформу правосуђа усвојила предлог Удружења тужилаца да се крене у измене револуционарног Законика о кривичном поступку, још није формирана радна група која би саставила те измене. Да ће се ЗКП, који је увео тужилачку истрагу, ускоро ипак мењати, потврђено је за "Новости" у Немањиној.

Удружење тужилаца послало је Министарству правде примедбе на двадесетак страна, у којима се, између осталог, каже да ЗКП-ом није прецизно одређен однос полиције и тужилаштва, па јавнотужилачка истрага у пракси постаје полицијска, са доминантном улогом полиције. У допису Министарству правде констатују:

- Једини начин за превазилажење овог проблема је промена организације криминалистичке полиције и то тако што би криминалистичкој полицији био надређен јавни тужилац или тако што би делови криминалистичке полиције били организационо припојени Министарству правде.

Уставном суду су до сада поднете најмање две иницијативе за оцену уставности овог акта. Прву је још 2011, када је закон усвојен, поднела група млађих београдских адвоката, незадовољна што браниоци са мање од пет година искуства не могу да заступају клијенте за дела за која је запрећена казна од 10 и више година. Другу иницијативу поднео је ДС пре недељу дана, а проф. Момчило Грубач објашњава да је избројао тачно 26 несагласности са Уставом.

- Тужилац који отвара тужилачку истагу о томе одлучује наредбом против које грађанин нема никакво правно средство, иако у Уставу постоји одредба да он против сваке одлуке државог органа мора имати правни лек и правно средство. Такође, Устав каже да се претрес стана може вршити само дању, док ЗКП практично дозвољава и ноћне претресе, ако су они потребни по мишљењу тужиоца - каже Грубач.

Како истиче Удружење тужилаца, такав ЗКП под хитно мора да се мења, а не да се чека одлука Уставног суда, јер је пун нејасних и међусобно противречних норми и недоследности, што је довело до неуједначеног поступања судова и тужилаштава.

Такође, тужиоцима је драстично повећан обим посла, а да им нису створени услови за рад. Мерено бројем процесних радњи, јавни тужилац сада има најмање шест пута више посла од судије у кривичној материји. У више судова се дешава да, ако све судије у једном дану закажу суђења, више од половине суђења мора да се одложи, јер не може да се обезбеди присуство заменика тужиоца, без кога нема претреса. Тужилаштва не располажу ни довољним бројем просторија у којима се одвија истрага, па се у пракси дешава да два или више тужилаца деле кабинет, где уједно испитују лица у истрази!

Суд није обавезан да утврђује истину, али јавни тужилац јесте, што практично значи да он мора да прикупља и оне доказе који иду у корист окривљеном! Тужиоци ово решење оцењују као нелогично, с обзиром на то да су и они странке које предузимају кривично гоњење.

ОЛАКО У ПРИТВОР

ЗКП не прописује ни обавезу да се у решење о задржавању наведе законски основ за притвор, нити обавезује орган који саставља решење да образложи због чега сматра да је основ испуњен. Према томе, довољно је постојање наговештаја (основа сумње) да је неко извршио кривично дело и да та особа буде задржана.

Извор: Новости