Иако су нека истраживања упозоравала да је лоша идеја, све више људи ради и 50 и више сати недељно мислец́и да ће им то омогућити да касније уживају у плодовима свог рада. Резултати једног истраживања у ком је учествовало преко 600.000 особа, показују да они који раде до 55 сати недељно имају 33 одсто вец́и ризик да добију мождани удар од оних који недељно раде 35 до 40 сати. Узимајући све ово у обзир, Шведска је одлучила да се врати стандардном шесточасовном радном дану. Ова промена је већ примејена у склопу експеримента чији је циљ упоређивање трошкова и користи крац́ег радног дана.

“Мислим да осмочасовни радни дан није ефикасан колико људи мисле. Велики је изазов остати фокусиран на неки радни задатак пуних 8 сати. Истовремено, тако је веома тешко и да се организује приватни живот ван посла”, рекао је Линус Фелдт, главни извршни директор Филимундуса, штокхолмског девелопера апликација.

На шесточасовни радни дан Филимундус се пребацио прошле године, и Фелдт каже да се они нису покајали. “Желимо да проводимо више времена са породицама, да вежбамо, а ја сам желео да видим да ли постоји начин да се споје све те ствари”, рекао је.

Закључено је да крац́е радно време резултира радном снагом која је срећнија и одморнија. Како би што лакше задржали ефикасност упркос значајном смањењу радних сати, од запослених је затражено да се одрекну друштвених мрежа и свега што им одвлачи пажњу, а и састанци су сведени на минимум. Тако се лакше фокусира на посао који треба да се обави, уз довољно енергије за тај задатак, које остане и након што се напусти канцеларија.

Радни дан је краћи, кондензован и радници имају мотив да заврше своје обавезе у што краћем периоду. Фелдт је изјавио да не само да је продуктивност остала иста, вец́ је и мање сукоба међу особљем јер су људи срец́нији и одморнији. Филимундус је узео као пример Тојотине услужне центре у Гетеборгу, који су прешли на шесточасовно радно време још пре 13 година и имају задовољније особље, мање напуштања посла, а и лакше придобијају нове запослене.

Извор: Новаенергија