СПРЕМНИ СМО ДА РЕАГУЈЕМО АКО СРБИЈУ ПОГОДИ ЗЕМЉОТРЕС! Предраг Марић открива шта су наши спасиоци затекли у Албанији!
Све очи у региону упрте већ данима су у спасилачки тим српске полиције, који, након серије разорних земљотреса који су недавно погодили Албанију, извлачи повређене из рушевина и трага за жртвама.
О томе какву ситуацију су наши спасиоци затекли у Албанији, колико је Србија спремна за такав сценарио и да ли и нама прете земљотреси, али и како заправо изгледа рад оних које зову када је најтеже и друге наде често више нема, открива за Курир генерал Предраг Марић, начелник Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова.
- У складу са договором председника Александра Вучића и албанског премијера Едија Раме, Србија је упутила специјалистички тим за спасавање из рушевина Сектора за ванредне ситуације МУП РС са ватрогасцима-спасиоцима из Београда, Ниша и Крагујевца, који чини 13 особа са пратећом специјалном опремом за отклањање последица земљотреса који је, нажалост, погодио Албанију. Упутили смо тим с једним циљем - да помогнемо угроженом становништву. Заједно са свим домаћим и међународним снагама, чинимо све што је у нашој могућности да санирамо последице. Ово је једна у низу активности када наши припадници, у оквиру међународних мисија, помажу угроженом становништву, као што се, нажалост, и нама догодило.
Српски тим је одмах по доласку у Албанију упућен у најкритичније подручје...
- По самом доласку нашег спасилачког тима, ставили смо се на располагање надлежним службама и након иницијалне процене ситуације на терену, ангажовани смо на претрази у месту Туман, где смо у заједничким активностима с албанским службама пронашли две жртве под рушевинама и предали их надлежнима. Након завршетка активности на овој локацији, специјалистички тим је у четвртак преусмерен на рад на локацијама у Драчу, где заједно с представницима Турске, Црне Горе и Хрватске учествује у претрази терена за несталим особама. Остаћемо докле год постоји потреба за нашим ангажовањем.
Након вести о земљотресима у региону, многи су се забринули да и Србија може бити у опасности. Колико смо спремни за тако нешто?
- Нажалост, не можемо да предвидимо земљотрес. Несреће у различитим видовима - пожари, поплаве, земљотреси, клизишта, хемијски акциденти, могу се догодити свуда, у сваком моменту и без упозорења. Стога је приоритет Сектора висока професионалност и могућност благовременог реаговања. У Сектору за ванредне ситуације има формираних осам оваквих тимова са 120 припадника специјалистичких тимова за спасавање из рушевина, који су опремљени, оспособљени и обучени за претрагу терена у урбаним срединама. Тимове чине припадници ватрогасно-спасилачких јединица, који су због специфичности задатака које обављају прошли посебне обуке и за које је обезбеђна специјална опрема, а у свом раду користе и службене псе приликом потраге за несталима. Сви припадници Ватрогасно-спасилачких јединица, њих 3.268, у сваком тренутку су спремни да реагују и одговоре на настали ванредни догађај, било да је то земљотрес, поплава или пожар. Наш циљ је и подизање безбедносне културе наших суграђана. И оно што је најбитније, спремни смо да одговоримо на сваки будући изазов.
Ове године се навршило пет година од разорних поплава у Обреновцу. Колико је Србија данас спремна за евентуалне нове поплаве? Када се данас окренете из себе, на шта прво помислите када неко спомене мајске поплаве?
- Нажалост, сви памтимо и шумске пожаре, пожар на Тари, снежне наносе у Фекетићу, али мајске поплаве 2014. су биле преседан и тада је испливало све оно што дотад није ваљало и шта треба изменити... Тада смо били суочени са незапамћеним поплавама и њиховим последицама. Поред свих наших снага, у помоћ је притекло и 14 земаља са 22 тима и 563 спасиоца. И то су ситуације када се сви ујединимо и имамо један циљ: да се помогне и адекватно одговори на ванредну ситуацију. Поучени тим искуством, усвојили смо читав низ нових закона и подзаконских аката којима ћемо знатно унапредити наш систем. Наравно, сарадња са свим снагама у систему заштите и спасавања у Србији је на високом нивоу и управо је то оно што се променило - радимо и када се ништа не дешава, превентивно делујемо како бисмо спремно дочекали неки будући изазов.
Недавно је обележено 10 година од оснивања Сектора, који је грађанима често невидљив све док не дође до неке несреће. Шта све улази у ваше надлежности и у каквим ситуацијама вас позивају?
- Сама чињеница да су ватрогасци-спасиоци интервенисали више од 1.200.000 пута за протеклих 10 година довољно говори о обиму посла који ти храбри момци и девојке обављају, на шта сам изузетно поносан. И то је оно што нас алармира да морамо континуирано да улажемо у њихову опрему, у возила, у њихове тренинге, обуку. За ових 10 година, ти храбри момци и девојке спасли су више од 25.000 живота из различитих интервенција!
Изјавили да сте ушли у златно доба за опремање јединице. Шта је најзначајнија опрема која је набављена?
- Првенствено бих захвалио потпредседнику Владе и министру др Небојши Стефановићу на свој подршци претходних година коју пружа Сектору за ванредне ситуације. Морам још једном на напоменем да су претходних пет година, а посебно последње две, златне године за Сектор. Уз министрову подршку, почели смо са озбиљним обнављањем возног парка и досад су испоручена 64 ватрогасно-спасилачка камиона са припадајућом опремом, 167 теренских и комби возила, а очекује се испорука још 41 ватрогасно-спасилачког камиона и 45 теренских и комби возила. Ово је само почетак процеса и циљ је да у наредним годинама службу још више ојачамо, да младе људе запослимо, обучимо. То је она битна измена - успостављен је систем континуираног пријема нових припадника ватрогасно-спасилачких јединица како би што ефикасније одговарали на будуће изазове, као и опремање возилима и опремом, на чему бих захвалио министру Стефановићу, који је и покренуо ову иницијативу. Међу нама је 257 нових ватрогасаца-спасилаца, у току је пријем још њих 214, који ће до Нове године завршити основни курс и бити распоређени у своје јединице. Драго ми је да постоји жеља и воља младих људи да се придруже овом хуманом послу. МУП ће наставити да спроводи активности усмерене ка заштити живота, здравља и имовине грађана!
Najpotresniji zadatak NAJTEŽE JE KAD IZGUBITE SVOG ČOVEKA
Jasno je da kada obavljate zadatke u kojima ljudski životi zavise od vas, nema previše mesta za emocije. Ipak, šta pamtite kao svoj možda najteži ili najpotresniji zadatak? - Najteže je kada izgubite svog čoveka, koji je je obavljajući svoj posao odgovorno i hrabro izgubio život. Za mene, to je pogibija vatrogasca iz Topole Dejana Lazarevića, koji je, spasavajući tuđ život, izgubio svoj. Pre dve godine smo, nažalost, izgubili još jednog vatrogasca Milana Rmuša, koji je nastradao tokom gašenja požara na Adi Huji. To su situacije koje vas trajno obeleže.
Извор Курир