Скупштина усвојила више измене и допуна закона
Говорећи о Закону о добровољном ватрогаству, министар унутрашњих послова Небојша Стефановић је истакао да је реч о новом закону у правном систему, а циљ закона је формирање добровољних ватрогасних друштава, пре свега оперативног каракетра, чији су чланови спремни да учествују у гашењу пожара.
МУП планира да до августа 2019. године набави још 45 ватрогасних возила, а до средине 2020. године још 70, 80 возила, а возила која је МУП до сада користио ће, према Стефановићевим речима, бити дата ватрогасним друштвима.
Када је реч о изменама Закона о безбедности саобраћаја на путевима, Стефановић истиче да има више измена, најпре када је реч о техничким прегледима.
Законом из 2010. године била је предвиђена норма која је предвиђала технички преглед за возила старија од 15 година два пута годишње, а она, додаје Стефановић, није заживела.
Сада је усвојено да се она укине и да се сва возила упућују на технички преглед једном годишње.
Предлогом закона се поред тога одлаже обавеза првог редовног техничког прегледа за ново произведена возила, први пут регистрована у Србији, најкасније до истека рока од две године до датума прве регистрације.
"О приватном обезбеђењу и детективској делатности"
Усвојене су измене и допуне Закона о приватном обезбеђењу и Закона о детективској делатности који се, објашњава министар, усаглашавају са Законом о општем управном поступку и инспекцијском надзору, али се и унапређују постојећа решења.
Први пут се уводе појмови безбедносне провере и безбедносне сметење за потребе тих закона.
"Када се говори о приватном обезбеђењу, имамо две нове лиценце - лиценцу за самозаштитну делатност и лиценцу за вршење послова обезбеђења транспорта и преноса новца и вредносних пошиљки у обављању самозаштитне делатности", рекао је Стефановић.
Изменама Закона о детективској делатности, обим података који су детективи овлашћени да прикупјају проширен је са три нова овлашћења и биће им омогућено да прикупљају податке о кандидатима за запошљавање само уз њихов писани пристанак, о кривичним делима која се гоне по приватној служби и учионицма ових кривичних дела, као и повредама радних обавеза.
Закона о испитивању, жигосању и обележавању оружја, направа и муниције ће, каже Стефановић, допринети већој безбедности грађана приликом манипулација складиштења и употребе оружја, направе и муниције.
Према закону, Завод за испитивање оружја и муниције у Крагујевцу би могао да постане Агенција над чијим би радом надзор вршио МУП. Завод, иначе, поседује капацитете за вршење послова испитивања и контроле оружја и муниције, али је он данас неупотребљен.
"Нови систем плата треба да реши интерне неправде"
Скупштина Србије усвојила је и измене и допуне Закона о полицији који предвиђа нови концепт каријерног напредовања и решава питање усаглашавања плата у МУП-у.
"Тај нови систем ће врло брзо почети да се примењује", рекао је Стефановић.
Објаснио је да нови систем плата треба да реши неку врсту интерне неправедности и успостави систем који ће "успоставити исти ниво плата за обављање истих послова у различитим деловима министарства, пре свега за полицијске службенике"
Навео је и да се у 2019. години планира повећање плате за припаднике МУП-а.
Додао је да плата никоме неће бити смањена, а да ће појединима, због усаглашавања, степен увећања у наредним годинама бити мањи у односу на оне чија је плата вреднована као виша, а примају нижу плату.
"Они ће имати мањи проценат увећања плата све док се те плате не изједначе", рекао је Стефановић.
"Превентива и смањење ризика"
Усвојеним Предлогом закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама се врши надоградња постојећег система дефинисаног Законом о ванредним ситуацијама и отклања оно што је у пракси показало недовољно ефикасно.
Министар унутрашњих послова Небојша Стефановић рекао је током расправе да је процену ризика од катастрофа и план заштите и спасавања израдио изузетно мали број јединица локалних самоуправа и привредних друштава.
Као кључно обележје закона, Стефановић је навео стављање превентиве у први план, а пажљиво су, каже, разрађена и планска документа у области смањења ризика од катастрофа.
Наводи да је дата могућност, у случају неблаговременог реаговања локалних штабова, да их Републички штаб за ванредне ситуације распусти и успостави хитне ванредне штабове.
Решења су углавном ослоњена на постојећа, с тим што је из њих отклоњено оно што се у пракси показало као нефункционално.
Систем реаговања у ванредним ситуацијама нашао се пред огромним изазовима током катастрофалних мајских поплава 2014.године. Поплавама су били угрожени животи, здравље и имовина више од 1,6 милиона људи у 119 општина централне и западне Србије, а укупна штета од поплава износила је 1,7 милијарди евра, што чини више од четири одсто БДП-а.
"Измене за већу безбедност на утакмицама"
По новом Закону о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, који је усвојен у Скупштини клубови ће сада морати да доставе полицији име, презиме и ЈМБГ сваког навијача који купи улазницу, а један навијач може да купи највише четири карте.
Обавеза организатора, по новом Закону је да улазе отвори најкасније два сата пре почетка припредбе повећаног ризика, односно сат времена код осталих приредби.
Казну од милион до два милиона динара убудуће ће плаћати спортски савез, друштво или организација који не осигурају безбедно одржавање утакмице или не ангажују редарску службу.
Под насиљем и недоличним понашањем на спортским приредбама сматра се нарочито покушај уношења или уношење у спортски објекат или истицање обележја којима се вређају национална, расна, верска или друга осећања или се на други начин изазива мржња или нетрпељивост која може да доведе до физичког сукоба
Исто ће се третирати и поседовање пиротхеничких средстава и предмета који могу да угрозе безбедност, као и маскрање лица ради прикривања идентитета у случају вршења насиља било ког облика.
Затвор од 30 до 60 дана, односно новчана казна од 50.000 до 150.000 динара, чека оне који физички нападну учеснике утакмице, уништавају имовину, уносе пиротехничка средства, алкохол или предмете којима могу нанети другима повреде, скривају идентитет шаловима, пале навијачке реквизите...
Такође, забрањена је продаја или конзумирање алкохолних пића у спортском објекту или на удаљености од једног километра од средишње тачке спортског терена у Београду, Крагујевцу, Новом Саду и Нишу, а у осталим местима до 300 метара за време одржавања спортске приредбе (ваздушном линијом).
Шта предвиђају измене Закона о заштити података о личности?
Циљ Закона о заштити података о личности је да свакоме обезбеди поштовање права и слобода, а посебно права на заштиту података о личности.
Министарка правде Нела Кубуровић рекла је раније да се тим законом испуњава више циљева, међу којима је проширвање и прецизирање надлежности и овлашћења Повереника за информације од јавног значаја као независног државног органа и усклађивање са релеватним документима ЕУ.
Једна од најзначајнијих новина која се односи на лице на које се подаци односе је везана за подношење правних средстава ако се врши обрада његових података о личности, рекла је Кубуровић.
По важећем закону, каже, лице је имало право жалбе Поверенику, ако сматра да руковалац не обрађује његове податке у складу са законом, а ако је незадовољан одлуком Повереника, могао је да покрене управни спор.
Сада се предвиђа читав низ различитих могућности за заштиту права, при чему је могуће поднети више правних средстава.
Пре свега, може се поднети приговор руковаоцу на обраду података, али и поднети притужба Поверенику.
Против одлуке Повереника, односно у случају да таква одлука није донета у року од 60 дана од дана подношења притужбе, може да се покрене управни спор.
Када је реч о Закону о бесплатној правној помоћи, он би требало да допринисе унапређењу приступа суду и повећању поверења грађана у правосуђе.
Једно од најзначајнијих решења за грађане односи се на одређивање круга корисника бесплатне правне помоћи, рекла је раније Нела Кубуровић и додала да су дефинисане три групе потенцијалних корисника.
Према њеним речима, прву групу чине лица која испуњавају услове да буду корисници права на новчану социјалну помоћ или на дечији додатак сагласно релевантним законима, другу групу чине они који не испуњавају услове, али би због плаћања правне помоћи из сопствених прихода у конкретној правној ствари испунила наведене услове.
Трећу групу лица чине припадници рањивих, односно друштвено осетљивих група, која аутоматски остварују право на бесплатну правну помоћ у складу са посебним законима.
Србија добила Закон о лобирању
Скупштина Србије усвојила је Закон о лобирању којим се дефинишу услови за обављање ове делатности.
Закона се заснива на начелу заштите јавног интереса и начелу интегритета које обухата законитост, транспарентност и одговорност у раду, као и етичност, у циљу очувања личног и угледа правног лица које обавља лобирање, угледа корисника лобирања.
Приликом увтрђивања услова за обављање лобирања водило се рачуна о потребном нивоу професионалних квалификацијама, али и о етичким показатељима.
Предвиђено је да лобиста поред високе стручне спреме, поседује и специфична знања о лобирању која може стећи похађањем посебне обуке.
Законом се промовише транспарентност лобирања, која долази до изражаја у успостављању јавног регистра лобиста, а који омогућава постојање прегледних и јавно доступних информација о идентитету и интересу свих оних који утичу или желе да утичу на органе власти у процесу припреме и доношења закона других прописа и општих аката.
Прописана су правила у вези са спровођењем лобирања и у том смислу је прописана обавезна садржина уговора о лобирању и правила о његовом раскиду, као и прекиду поступка лобирања.
Такође, описани су послови које обављају лобисти и нерегистровани лобисти и прецизно утврђени принципи њиховог деловања и обавезе које имају према кориснику лобирања.
Прописана је обавеза лобираног лица да сачини извештај о сваком контаку са лобистом или нерегистрованим лобистом.
Извор: РТС