Шта су неке од промена које би у Србију могло да донесе отварање поглавља 24 у преговорима с ЕУ о правди, слободи и безбедности? Отварањем поглавља 24 у државу стижу, бар на речима добро знане реформе и то у Министарству унутрашњих послова. Промене у српској полицији назиру се већ из извештаја Брисела о европском напретку Београда.

Европска унија замера српској полицији што има прекобројну администрацију, што не ради у складу с потребама друштва којем служи, али и што је политизована. Неретко се политичари мешају у рад полиције или је злоупотребљавају у дневнополитичке, али и партијске сврхе.

Томе би, до 2020. на пут требало да стану управо преговори с ЕУ у оквиру поглавља 24. Очекивани резултат је обука полиције да ради више превентивно, а мање репресивно. Мисија ове, од демократских промена пете реформе полиције биће и да зближи тзв. плаве униформе и грађане.

„Да грађани немају бојазан да ће им се полиција одазвати на њихове телефонске позиве поготово ако се налазе у некој ситуацији у којој им је угрожена нека безбедност као што смо имали у случају Савамале“, каже Саша Ђорђевић, Београдски центар за безбедносну политику.

Такође, циљ је да сваки грађанин може, на пример, да оде на сајт Министарства унутрашњих послова и да види колики је број извршених кривичних дела или пријављених кривичних дела у њиховој улици и на основу тога да види да ли треба да се боље заштити.

Ипак, како кажу у Београдском центру за безбедносну политику, Унија тренутно највише инсистира на оспособљавању полиције за контролу миграција, организовани криминал и тероризам.

Базична људска безбедност је у сенци, додају у Аутномном женском центру, јер ће, како тврде, преговори, на пример, донети ДНК регистср, али само оних који тргују људима или се баве криминалом:

„И када питате да ли би у том ДНК регистру могло да буде, да се обухвате и учиниоци силовања, што је врло битно нарочито када имате некога ко понавља то дело, а ми знамо да силоватељи то најчешће понављају и да се на тај начин лакше просто дође до тих особа, ухвате те особе, онда вам кажу, а па знато то није предвиђено“, објашњава Вања Мацановић, Аутномни женски центар.

Прописи и задаци који су ипак у плану државну касу коштаће 27 милиона евра. Све преко тога платиће кроз претприступне фондове Европска унија, која ће наравно и оцењивати како се Србија с реформама сналази.

Извор: Н1