Они ризикују своје због туђих живота и носе тешку опрему кроз пламен сваког дана: Какав је посао ватрогасаца у Србији и Хрватској?

Често приче о овим људима постану најактуелније током лета када због високих температура букну пожари широм нашег региона. Посао ватрогасаца је изузетно важан у свакој држави. То су људи који свакодневно ризикују своје животе, како би обављали опасне интервенције у бројним сферама, али и побољшали безбедност становништва. Њихов посао није нимало лак, а људи који се одлуче да се овим баве морају да буду спремни на бројна одрицања, али исто тако и не баш велику плату. Често приче о овим људима постану најактуелније током лета када због високих температура букну пожари широм нашег региона. Тако су пуне руке посла овог лета имали ватрогасци у Црној Гори и Хрватској. ВАТРОГАСЦИ У ХРВАТСКОЈ  Хрватима није било лако да ватрену стихију која је данима беснела ставе под контролу, па су се многи у појединим ситуацијима осетили и беспомоћно. Појединци су их критиковали да не обављају добро свој посао, што указује на то да је јако мало људи информисано о томе како њихов посао функционише и колико тешку оперму ови људи свакодневно носе. Као што можете да видите из приложеног укупна тежина опреме код ватрогасаца у Хрватској је преко 42 килограма. Кацига је тешка чак 1,72 кг, боца 11,88 кг, чизме чак 2,76 кг, једна цев 5,45 кг, а друга чак 9,92 кг. Људи би ипак требали да буду мало више увиђајни што се тиче посла који ови људи обављају и да схвате колико им је тешко да овако опремљени свакодневно излазе на терен и чувају људске животе. Колико год се хрватски ватрогасци летос трудили да помогну становништву, приликом великих пожара, ипак је према писању тамошњих медија држава највише заказала да помогне њима. Првентствено се то односи на обезбеђивање одговарајуће опреме, али и додатних снага у виду војске, пошто ватрогасци нису могли све сами да обаве. Када се ситуација средила на ред је дошло и питање новчане накнаде за велики труд и пожртвованост. Хрватска Влада ватрогасцима херојима је у септембру захвалила са преко милион евра награде, али је незадовољство због овог поступка било изражено у целој земљи. Чак 50.000 хрватских ватрогасаца није добило ништа као награду за посао који су обавили у једној од најтежих пожарних сезона – за разлику од њихових колега у Црној Гори и Грчкој које своје ватрогасце награђују са по 400 и 300 евра, пишу Вијести.хр Ако ставимо на папир награду Владе ватрогасцима, милион евра је довољно за четири нова ватрогасна камиона од којих сваки кошта око 240.000 евра. Може се да се купи и лична опрема за 500 ватрогасца, она за шумске пожаре и пожаре затворених простора, која заједно кошта око 2.000 евра по ватрогасцу. Када би се новац распоредио једнако на око 50.000 хрватских ватрогасаца, сваки од њих добио би по 20 евра, пишу Вијести.хр. Дамир Кнежевић, директор Хрватске ватрогасне заједнице истиче да у Хрватској тренутно има око 3.000 ватрогасаца и да неки сматрају да би требало да их буде и више. Истиче да је просечна плата професионалног ватрогасца између 805 евра и 940 евра, али да уз то имају бенифицирани радни стаж, плаћа се посебно рад у сменама и викендима, преноси тпортал.хр. ВАТРОГАСЦИ У СРБЈИ Како бисмо сазнали шта све спада у послове ватрогасаца код нас, осим гашења пожара, и какву опрему српски ватрогасци користе, обратили смо се Сектору за ванредне ситуације при Министарству унуштањих послова. Поред гашења пожара наши ватрогасци раде интервенције после експлозија, интервенције са опасним материјама, техничке интервенције, техничке интервенције у саобраћају, дежурства (обезбеђење различитих манифестација, већих скупова, објеката од посебног значаја). Посебан део њихових задужења су предавања и обуке деце у предшколским установама и основним школама из области заштите од пожара. Од ватрогасаца спасилаца Ватрогасно-спасилачке бригаде Београд оформљени су специјалистички тимови за рад и спасавање на води, у рушевинама и клизиштима и за гашење шумских пожара, са задатком да поред редовних активности у случају временских непогода (поплаве, земљотреси, клизишта, велики шумски пожари) одлазе на терен. Што се тиче ватрогасних справа и опреме у Ватрогасно-спасилачкој бригади Београд, класификација се врши на следећи начин. Лична ватрогасно заштитна опрема обухвата радно заштитна одећа и обућа, ватрогасни шлем и ватрогасни (радни) пењачки опасач. Поред тога, имамо и заједничку ватрогасну опрему која обухвата следеће елементе. - Заштитна опрема за заштиту дисајних органа, за заштиту од пламена и топлоте, киселина база, агресивних материја и радиоктивности. - Справе и опрема за гашење пожара водом и пеном, ручни противпожарни апарати за гашење почетних пожара са прахом, угљендиоксидом и халоном. Справе и опрема за пењање су ватрогасне и аутомеханичке лестве и хидрауличне зглобне и телескопске платформе. - Справе и опрема за спасавање су ваздушни јастуци, спуснице, самоспасиоци, ужад и конопци и друга слична опрема. - Техничка опрема и алат за рад са агресивним и опасним материјама, опрема за проветравање и вентилацију, осветљење, детекцију и дозиметрију, везу и друга слична опрема. - Остала опрема су ватрогасна возила и брод за гашење пожара. Фото: МУП Србије Укупна тежина њихове опреме се не разликује много од оне у Хрватској, па износи између 35 и 44 килограма у зависности од избора. Од тренутка када се изда наређење из Командно оперативног центра Ватрогасно спасилачке бригаде Београд да се крене на интервенцију, возило са спасиоцима у излази из гараже за 45 секунди (дневна смена), а за један минут у ноћној. Од саобраћаја, доба дана, карактеристика саобраћајница, временских услова и других фактора зависи колико ће времена проћи пре него што ватрогасно возило стигне на место интервенције. Просечно време стизања на место интервенције је од 8 до 10 минута. Колико је рад ових људи значајан, сведочи и вредност спасене имовине, а посебно број спасених људских живота који је у 2017. години износио чак 546 лица. Душко Нинков, председник Синдиката ватрогасаца Србије је за "Вечерње Новости" 2016. године истакао да је просечна плата наших ватрогасаца 40.000 динара. Извор: Телеграф