Оцена министра полиције уследила шест дана после смене начелника београдске УКП, који је на ту функцију дошао 2015. године по препоруци првог човека МУП-а. Драган Кецман је смењен јер је лоше обављао посао”, објавио је Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова Србије. Стефановић је то изјавио шест дана након смене начелника београдске Управе криминалистичке полиције (УКП). Не конкретизујући своје тврдње, министар је навео како „мора да буде смењен свако ко не ради свој посао или не покаже довољну ангажованост”.

„Када сам постао министар, рекао сам да не постоји било ко, укључујући и мене, да у МУП-у може да рачуна на дедовину или на пензију и функцију на којој се затекао”, нагласио је Стефановић.

Министар полиције је напоменуо да је Кецман постављен на функцију начелника УКП-а на његову сугестију јер је сматрао да је он „добар избор”. Стефановић уверава да од тада Кецмана ниједном није позвао телефоном, нити да је својим сарадницима говорио да то раде.

На питање да прокоментарише Кецманове тврдње да је тражио увиђај у „Савамали” и оптужбе на рачун свог наследника и руководства полиције када је реч о истрази још нерешеног убиства певачице Јелене Марјановић, Стефановић је казао да је „све информације Кецман могао да достави пре него што је смењен”.

„Мени се нико није обраћао нити ми је послао неки допис, нити звао телефоном. Зашто то нисте рекли пре смене?”, упитао је министар.

Драган Кецман је дан након смене, подсетимо, у писму упућеном јавности, истрагу убиства певачице Јелене Марјановић, која је била у његовој надлежности, назвао – ријалити шоуом. Спомињући свог наследника на функцији, без навођења имена и презимена, Кецман је питао: „Да ли сам одговоран што је мој наследник, мени наметнути заменик, често, мимо моје сагласности, а на основу директиве из врха МУП-а, водио случајеве уместо мене?”

Министар је на питања новинара о Кецмановој смени одговарао после примопредаје борбених оклопних возила специјалне намене предузећа „Југоимпорт СДПР” МУП-у.

Упитан зашто, и поред његовог личног обећања датог пре скоро две године, није покренута истрага о полицијском пребијању тадашњег новинара агенције Бета Милоша Ђорелијевског у јулу 2008. године, Стефановић је рекао да је „очигледно да криминалистичка полиција није добро радила свој посао”.

И то је, додао је министар полиције, а преносе агенције, доказ да је Кецман требало да буде смењен.

За Кецманову смену јавност је сазнала у прошли четвртак, када он, као ни Стефановић, ни Владимир Ребић, вршилац дужности директора полиције, нису били вољни да одговоре на питање новинара о разлозима смене. Дан касније, љут јер су његову смену поједини медији довели у везу са случајем „Савамала”, бивши шеф УКП-а оптужио је, у писму београдским редакцијама, руководство полиције и позвао новинаре да истраже праве разлоге за његову смену.

Истог дана, само неколико сати после Кецмана, огласио се Ребић и оповргао да је разлог Кецманове смене афера „Савамала”. У свом образложењу, вршилац дужности директора полиције био је умеренији него министар. Ребић сматра да Кецман није могао да пружи максималан допринос на две значајне позиције које је обављао – начелника београдске криминалистичке полиције и првог човека тима за истраживање убистава новинара, па је „остављен” да обавља само ово друго.

Као пример лошег рада УКП-а и доказ да је Кецман требало да буде смењен, Стефановић је навео нерешен напад на новинара Милоша Ђорелијевског из 2008. године Драган Кецман је на функцију начелника у јануару прошле године, између осталог, дошао као оперативац коме се приписују заслуге за решавање убиства новинара Славка Ћурувије. На челу је тима који истражује убиство новинара Милана Пантића из Јагодине. Од Кецмана се и очекивало да похапси оне који су у новембру 2014. покушали да убију бизнисмена Милана Бека испред куће. Једина осумњичена у овом случају Маја Адровац ослобођена је прошле недеље за умешаност у покушај атентата на бизнисмена.

Незванично се спомиње да ће Кецмана на месту првог човека београдског УКП-а заменити Ратко Костић, али ова информација још није потврђена.

Због чега случај Ђорелијевски није решен?

Милош Ђорелијевски је, као тадашњи новинар агенције Бета, нападнут 29. јула 2008. године у Београду током митинга СРС-а у знак протеста због хапшења Радована Караџића. Тада је брутално пребијен Ранко Панић из Младеновца, који је од последица повреда умро у болници. За разлику од напада на новинара, случај убиства Панића је решен, додуше шест година касније. Ухапшен је припадник Жандармерије који је осумњичен да је претукао Панића. Познато је да је полиција на основу одеће идентификовала Панића у маси људи на видео-снимку с митинга. Тако се дошло и до информације о жандармима који су насрнули на њега, па је питање како полиција није могла на исти начин да утврди ко је тукао новинара, када се зна где је нападнут?

Подсетимо, у акцији против насилних демонстраната на Теразијама, више полицајаца напало је групу новинара који су мирно стајали и у рукама држали прес-картице. Ђорелијевски је ударен више пута пендреком по глави, лицу и телу. Како је тада објавила агенција Бета, када је Ђорелијевски покушао да крене према београдском Ургентном центру, наишао је на кордон од више десетина полицајаца. Новинар се легитимисао и рекао им где је кренуо, на шта су полицајци почели да вичу на њега и да га псују, а један од њих га је и шутнуо.

Зашто Бета не инсистира на истрази?

Милош Ђорелијевски није желео за наш лист да коментарише помињање његовог случаја, али ни да одговори на питање да ли сматра да се Бета довољно борила за ту истрагу.

Стиче се утисак да Бета ретко помиње напад на свог тадашњег новинара, за разлику од агенције Фонет која често инсистира на откривању нападача на свог новинара Давора Пашалића, на којег су пре две година испред зграде насрнула тројица хулигана. Овим поводом од Ивана Цвејића, уредника Бете, нисмо добили одговоре на питања: колико је и када је последњи пут захтевао да се овај напад реши, због чега је Бета стрпљива чекајући ову истрагу и да ли се тим поводом оглашавао када је ухапшен осумњичени за напад на Панића?

Извор: Политика