Закон о примањима у јавном сектору. Коефицијенти у распону од један до седам и по. НАЈМАЊА плата у јавном сектору износиће око 22.000 динара, док нико под државном капом неће смети да има плату већу од 155.000 динара. Сви који зараду добијају из републичке касе, од чистачице до председника републике, биће распоређени у 60 платних разреда и исто толико коефицијената. Најмањи ће бити један, а највећи седам и по.

Ово су, сазнају "Новости", главне тачке и последице дуго очекиваног Закона о платама, у чију смо радну верзију имали увид, а који треба да уреди плате за око пола милиона запослених у 11.000 буџетских институција - државној управи, здравству, социјалној заштити, просвети, култури и спорту.

- Сматрамо да је најбоље решење да коефицијенти буду од 1 до 7,5, а да основица за обрачун буде око 22.000 динара, колики је сада минималац у држави. Тренутна основица је око 17.000 динара, а законски највећи коефицијент треба да буде девет. Међутим, локалне самоуправе, агенције, НБС су посебним актима подигли коефицијенте и плате су им знатно веће него колегама које раде исти посао у другим службама - каже извор "Новости" из Владе. - Тренутно су велике неуједначености, јер у прегломазном систему постоји 2.200 радних места, 70 различитих основа за накнаду, преко 10 основица, око 900 коефицијената и велики број закона на основу којих се рачунају плате.

РЕЗАЊА У ПОЛИЦИЈИ НАЈВЕЋЕ резање у додацима на плате осетиће полиција. - Рецимо, запослени у полицији су уколико раде на дан празника добијали 121 одсто на предвиђену дневницу, а остали 110 процената, колико ће сада важити за све. Такоће, за прековремени рад добијали су 128,5 одсто на радни сат, а сада ће то бити 126 процената - каже извор "Новости". После усвајања закона, који у понедељак креће на јавну расправу, а план је да у парламент стигне до краја године, иде се на израду методологија на основу којих ће запослени бити сврстани у платне разреде. Гледаће се сложеност послова, компетентност, одговорност, аутономија у раду, пословна комуникација, стручна спрема. Затим ће бити донета још четири закона - о примањима запослених у јавним службама, функционера у локалним самоуправама и државним органима и тада ће се тачно знати ко ће, у распону од један до 7,5, имати колики коефицијент.

Поента приче је да се за исти посао ма где радили добија иста плата.

- На пример, сви возачи ће бити у истој категорији, али ће онај који вози у Хитној помоћи или возила под пратњом (премијера, министра полиције) добијати нешто више новца од, рецимо, шофера у општини. Разлика у плати неће прелазити отприлике пет хиљада - каже наш извор.

Према плану, закон треба да ступи на снагу 1. јануара 2016. године, док ће члан осам који предвиђа да основица за обрачун плата у локалним самоуправама и покрајинама не сме бити већа од оне која је на републичком нивоу, почети са применом усвајањем буџета за 2017. годину. РАЗЛИЧИТА ПРИМАЊА

ПРИЛИКОМ тражења најбољег решења дошло се до примера који показују колико су иста радна места плаћенија у појединим институцијама.

- На пример, економиста у Министарству финансија има дупло мању плату неко колега из Народне банке Србије. Возачи и секретарице у државним агенцијама имају дупло већа примања него колеге из других институција - каже извор "Новости".