Синдикална понуда
Укупан бр. чланова: 29.443 Активан бр. чланова: 16.027

Независни Синдикат Полиције

Добродошли на сајт јединог репрезентативног синдиката у МУП-у!

НАЦРТ ЗАКОНА О ПРАВИМА РАТНИХ ВЕТЕРАНА И ЧЛАНОВА ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА

НАЦРТ

ЗАКОНА О ПРАВИМА РАТНИХ ВЕТЕРАНА И ЧЛАНОВА ЊИХОВИХ ПОРОДИЦА

ГЛАВА I

ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим се Законом уређују права бораца, ратних ветерана, војних и мирнодопских инвалида, чланова њихових породица, породица погинулих и несталих лица, те услови и поступак за остваривање тих права.

Члан 2.

(1) Ратни ветеран је држављанин Републике Србије или страни држављанин који је као добровољац или припадник Оружаних снага СФРЈ, СРЈ, СЦГ, Републике Србије (војне, полицијске, полицијско-безбедносне снаге, јединице Територијалне одбране ) , организовано учествовао у оружаном сукобу у одбрани независности, територијалне целовитости, односно суверенитета наведених држава у складу са важећим Уставима у периоду од 17. августа 1990. године до 26. јуна 1999. године ( у даљем тексту: државни субјекти).

(2) Под учешћем у одбрани независности, територијалне целовитости, суверенитета, односно време непосредне угрожености суверенитета државних субјеката у смислу става 1. овог члана (у даљем тексту: одбрана суверенитета), подразумева се боравак у зони оружаних дејстава и деловање у директној вези с тим дејствима (одлазак у јединицу, на борбени положај и повратак, те обука и припрема за одлазак на бојиште) у времену од 17. августа 1990. до 26. јуна 1999. године.

(3) Ратни ветеран је и добровољац или припадник Оружаних снага државног субјекта који се затекао након 27. априла 1992. године изван простора СРЈ на територију под заштитом УН, вршио војне, полицијске и друге задатке, учествовао у оружаним дејствима у одбрани суверенитета наведеног подручја, под командом надлежних органа.

(4) Добровољац је ратни ветеран који је учествовао у одбрани суверенитета државног субјекта најмање 30 дана у периоду од 17. августа 1990. до 26. јуна 1999 године уколико:

- Није имао обавезу учешћа у резервном саставу или

- Није регулисао обавезу служења војног рока.

(5) Ратни ветеран је и:

- Борац који је учествовао у Другом светском рату као припадник војске Краљевине Југославије у времену од 6. до 17. априла 1941. године или у саставу савезничких армија;

- Борац који је учествовао у Народноослободилачкој борби у Другом светском рату као припадник партизанских одреда Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, односно Југословенске армије, од 17. априла 1941. до 15. маја 1945. године, односно коме је активан и организован рад у тој борби признат у посебан стаж у двоструком трајању по прописима о пензијском и инвалидском осигурању решењем надлежног органа у Републици Србији;

- Борац који је учествовао у Другом светском рату у саставу Југословенске војске у отаџбини, почев од 17. априла 1941. године до 12. септембра 1944. године;

(6) Ратни ветеран је држављанин Републике Србије или страни држављанин који је и након периода из става 1. овог члана наређењем надлежног државног органа Републике Србије вршио војне и друге дужности ради одбране суверенитета, независности и територијалне целовитости Републике Србије у складу са важећим Уставом;

(7) Под зоном борбених дејстава, у смислу овог Закона, сматра се простор у коме су извођена борбена дејства, на копну, воденој површини или ваздуху, одређен или ограничен по фронту линијом додира и по дубини до задње границе домета непријатељског тактичког наоружања са којим је непријатељ деловао у рату или у другим оружаним акцијама, у зони одговорности јединице којој је ратни ветеран припадао.

Члан 3.

(1) Смртно страдали ратни ветеран је борац који је: 1. погинуо у одбрани суверенитета државних субјеката из члана 2. став 1. и 3. у периоду утврђеном чланом 2. ставом 2. овог Закона,

2. убијен приликом заробљавања или у непријатељском логору,

3. умро од последица ране, повреде или озледе задобијене у одбрани суверенитета државних субјеката, а најкасније до 26. јуна 2000. године.

4. умро од последица болести, погоршања болести или појаве болести у одбрани суверенитета државних субјеката најкасније до 26. јуна 2000. године., а након тога рока узрочна веза између смрти и учешћа у одбрани суверенитета државних субјеката утврђује се у поступку вештачења прописаним чланом 124. ставом 1. тачком 7. овог Закона,

5. извршио самоубиство као последицу психичке болести проузроковане учествовањем у одбрани суверенитета државних субјеката,

6. умро од последица ране, повреде или озледе задобијене у одбрани суверенитета државних субјеката, а до смрти је био признати ратни војни инвалид I. групе са правом на додатак на негу и помоћ друге особе. (2) Смртно страдалим лицима у одбрани суверенитета државних субјеката сматрају се и припадници медицинског особља, ратни извештачи, припадници ватрогасних јединица, поморци, чланови посада бродова трговачке морнарице и друге особе које су по налогу надлежних тела државне власти у обављању војних или других дужности у одбрани суверенитета државних субјеката погинуле, убијени приликом заробљавања или у непријатељском логору или умрли од последица ране, повреде или озледе задобијене при обављању тих дужности.

Члан 4.

(1) Заробљени или нестали ратни ветеран је борац који је у одбрани суверенитета државног субјекта заробљен и задржан у непријатељском логору или затвору најмање 3 дана или је нестао у току оружаних дејстава.

(2) Заробљена или нестала особа из члана 3. става 2. овог Закона је особа која је провела у непријатељском логору или затвору најмање 3 дана или је нестала приликом обављања војних и других дужности по налогу надлежних тела државне власти државних субјеката.

Члан 5.

(1) ратни војни инвалид (у даљем тексту: РВИ ) је ратни ветеран којем је организам оштећен најмање 20% због ране или повреде коју је задобио у одбрани суверенитета државног субјекта, односно као заробљеник у затвору или непријатељском логору. Сматра се да је оштећење организма заробљеника у непријатељском логору на тој основи најмање 20% трајно.

(2) РВИ је и ратни ветеран којем је организам оштећен најмање 20% због болести, а болест, погоршање болести, односно појава болести непосредна је последица учешћа у одбрани суверенитета државног субјекта.

(3) РВИ је и ратни ветеран који је оболио од посттрауматског стресног поремећаја ( ПТСП ) за време или након завршетка оружаних акција у одбрани суверенитета државног субјекта.

(4) Права РВИ утврђена овим Законом остварује и особа (медицинско особље, ратни извештачи, припадници ватрогасних јединица, поморци, чланови посаде бродова трговачке морнарице и друга особа) којој је организам оштећен за најмање 20% због ране или повреде коју је задобила при обављању војних или других дужности по налогу надлежних тела државне власти у одбрани суверенитета или као заробљеник у непријатељском логору .

(5) РВИ је и странац којем је као ратном ветерану организам оштећен најмање 20% због ране или повреде коју је задобио у одбрани државног субјекта или као заробљеник у непријатељском логору или због болести, а болест, погоршање болести, односно појава болести непосредна је последица учешћа у одбрани суверенитета државног субјекта.

Члан 6.

(1) Члановима породице смртно страдалог, заробљеног или несталог ратног ветерана, према овом Закону, сматрају се брачни друг, деца рођена у браку или ван брака, усвојена деца и пасторчад (чланови уже породице), родитељи, очух, маћеха и усвојитељ.

(2) Чланом уже породице смртно страдалог, заробљеног или несталог ратног ветерана према овоме Закону сматра се и ванбрачни друг који је с ратним ветераном до његове смрти, заробљавања или нестанка живео у заједничком домаћинству најмање три године.

(3) Статус ванбрачне заједнице из става 2. овог члана утврђује се у ванпарничном судском поступку.

(4) Предност у остваривању права између чланова породице из става 1. и 2. овог члана утврђује се према прописима о наслеђивању. Чланови породице из истог наследног реда остварују право према међусобном споразуму. Ако се споразум не постигне, предност у остваривању права има члан породице из истог наследног реда који је с ратним ветераном живео у заједничком домаћинству.

(5) Очух и маћеха остварују права према овом Закону ако су ратног ветерана издржавали или је ратни ветеран њих издржавао најмање пет година пре смрти.

(6) Пасторак је особа која нема живог једног од родитеља или су родитељу одузета родитељска права правоснажном пресудом суда, а ратни ветеран га је издржавао најмање годину дана пре смртног страдања, заробљавања или нестанка.

Члан 7.

За лица из члана 1. овим се Законом уређују:

1. право на здравствену заштиту,

2. права из пензијског осигурања:

- право на старосну пензију и превремену старосну пензију,

- право на инвалидску пензију,

- права на основу преостале радне способности,

- право на породичну пензију,

- право на најнижу пензију,

- право на стаж осигурања или посебни стаж,

3. право на додатак за децу,

4. право на запошљавање,

5. право на стамбено збрињавање,

6. право на акције, односно уделе у привредним друштвима без наплате,

7. борачки додатак,

8. остала права.

Члан 8.

Права из овог Закона која се остварују на основу оштећења организма, смртног страдавања члана породице те материјалних и других потреба корисника јесу:

- Права на основу оштећења организма:

1. лична инвалиднина,

2. додатак за негу и помоћ друге особе,

3. ортопедски додатак,

4. медицинска, односно физикална рехабилитација,

5. накнада трошкова превоза,

6. једнократна новчана помоћ.

- Права на основу губитка, заробљавања или нестанка члана породице:

1. породична инвалиднина,

2. повећана породична инвалиднина,

3. увећана породична инвалиднина,

4. права чланова породице заробљеног или несталог ратног ветерана,

5. права чланова породице после смрти РВИ.

- Права на основу материјалних и других потреба корисника:

1. посебни додатак,

2. услуге лица за пружање неге и помоћи,

3. додатна новчана накнада,

4. додатак за помоћ у кући,

5. предност при смештају у установе социјалне заштите, геронтолошке центре,

6. обележавање места погибије ратног ветерана,

7. обезбеђивање трошкова сахране уз одавање војне почасти.

Члан 9.

(1) На питања у вези са правима из члана 7. и 8. овог Закона, условима за стицање, коришћење и престанак тих права те с поступком њиховог остваривања, која нису уређена овим Законом, примењују се посебни закони и други прописи које уређује облигационо право.

(2) Права по овом Закону остварују држављани Републике Србије, а страни држављани само ако их не остварују од државе чији су држављани или од државе на чијем подручју имају пребивалиште.

Члан 10.

(1) Не могу остварити права из овог Закона особе које су оштећења организма задобиле као припадници, помагачи или сарадници непријатељских војних и паравојних јединица као и особе које су осуђене правоснажном судском пресудом због учествовања у непријатељским војним и паравојним јединицама или због угрожавања уставног поретка и безбедности државног субјекта, као ни чланови њихових породица.

(2) Права утврђена овим Законом не могу остварити ни лица која су се у оружаним дејствима, зони истих или у припреми за одлазак у јединицу саме раниле или повредиле ради избегавања војне обавезе, нити особе за које је у одговарајућем поступку утврђено да су самовољно или без допуштења надлежног команданта напустиле јединицу у било којем периоду или се нису одазвале мобилизацији.

(3) Препреке из става 1. и 2. овог члана односе се и на признавање статуса ратног ветерана.

ГЛАВА II

1. ПРАВО НА ЗДРАВСТВЕНУ ЗАШТИТУ

Члан 11.

(1) Ратни ветеран има право на здравствену заштиту и друга права из основног здравственог осигурања остварује на начин и према условима утврђеним Законом о здравственом осигурању и прописима донетим на основу тога закона.

(2) Од учешћа у покрићу дела трошкова здравствене заштите (партиципација) ослобађају се чланови породице смртно страдалог ратног ветерана, чланови породице заробљеног или несталог ратног ветерана, РВИ и ратни ветерани с утврђеним оштећењем организма од најмање 30%.

Члан 12.

(1) ратни ветеран коме је рана, повреда, болест, погоршање болести, односно појава болести непосредна последица учешћа у оружаним дејствима из члана 2. овог Закона има право на потпуну медицинску рехабилитацију, право на сва потребна ортопедска и друга помагала, лекове и лечење без накнаде (партиципације), те право првенства на коришћење здравствене заштите у иностранству с пратњом друге особе, ако му је потребно такво лечење које се не може обавити у Републици Србији.

(2) Државни фонд за здравствено осигурање обавезан је да обезбеди ратном ветерану ортопедско помагало најкасније у року 30 дана од пријема захтева надлежне здравствене установе која је утврдила врсту потребног ортопедског помагала након завршеног лечења. Ако се ортопедско помагало израђује по мери, наведени рок продужава се за највише 60 дана.

(3) Права из става 1. овог члана која Законом о здравственом осигурању и прописима донесеним на основу њега нису утврђена као стандард права из основног здравственог осигурања, ратни ветеран остварује на начин и по поступку прописаном општим актом који доноси министар рада, запошљавања и социјалне политике уз сагласност министра здравља.

2. ПРАВА ИЗ ПЕНЗИЈСКОГ ОСИГУРАЊА

Право на старосну пензију

Члан 13.

Ратни ветеран остварује право на старосну пензију под условом и на начин прописан Законом о пензијском и инвалидском осигурању, ако овим Законом није друкчије одређено.

Члан 14.

(1) Ратном ветерану који на основу навршеног пензијског стажа оствари право на старосну пензију мању од пензије која би му припадала за 40 година пензијског стажа лични бод повећава се зависно о времену проведеном у оружаном сукобу, и то: 1. ратном ветерану са учешћем од најмање 45 дана за 20%

2. добровољцу за 30%.

(2) Тако повећана пензија не може износити више од пензије одређене на основу 40 година укупног пензијског стажа.

(3) Ратном ветерану који оствари право на превремену старосну пензију према Закону о пензијском и инвалидском осигурању, тако одређена пензија повећава се за одговарајући проценат из става 1. тачке 1. – 6. овог члана, зависно о времену проведеном у оружаном сукобу.

Право на инвалидску пензију

Члан 15.

(1) Ратни ветеран код којега је настао трајни губитак радне способности (општа неспособност за рад) или код којег је настала професионална неспособност за рад као последица рањавања, повреде, заробљавања, болести, посттрауматског стресног поремећаја ( ПТСП ), погоршања болести, односно појаве болести задобијене у одбрани суверенитета државног субјекта има право на инвалидску пензију.

(2) Ако је општа неспособност за рад или професионална неспособност за рад делимично проузрокована рањавањем, повредом, заробљавањем, болести, погоршањем болести, односно појавом болести задобијене у одбрани суверенитета државног субјекта, а делимично рањавањем, повредом, болешћу или погоршањем болести изван тих околности , инвалидска пензија одређује се сразмерно утицају појединих узрока на инвалидност.

(3) Право на инвалидску пензију остварује се под условима и на начин прописан Законом о пензијском и инвалидском осигурању, ако није овим Законом друкчије одређено.

Члан 16.

(1) Лични бод ради одређивања инвалидске пензије ратном ветерану за инвалидност (општа или професионална неспособност за рад) која је у целости или у делу настала као последица рањавања, повреде, заробљавања, болести, погоршања болести, односно појавом болести задобијене у одбрани суверенитета државног субјекта утврђује се на основу припадајуће основице, тако да се основица утврђена за годину која претходи години у којој се остварује право на пензију подели са просечном годишњом платом свих запослених у Републици Србији за ту календарску годину.

(2) Лични бод ради одређивања пензије утврђује се према вредносном боду у години која претходи години у којој се остварује право на пензију.

Члан 17.

Полазни фактор 1,10 је код израчунавања:

- Инвалидске пензије ратног ветерана без статуса РВИ.

Полазни фактор 1,50 је код израчунавања:

- Инвалидске пензије ратног ветерана са статусом РВИ.

- Инвалидске пензије добровољца без статуса РВИ.

Полазни фактор 1,85 је код израчунавања:

- Инвалидске пензије добровољца са статусом РВИ.

Члан 18.

(1) Лични бод за одређивање инвалидске пензије ратном ветерану за инвалидност (општа или професионална неспособност за рад) која је у целости или у делу настала као последица рањавања, повреде, заробљеништва, болести, погоршања болести, односно појаве болести задобијене у одбрани суверенитета државног субјекта добија се тако да се просечан вредносни бод из члана 16. овог закона помножи са полазним фактором и пензијским стажом од 40 година.

(2) Ова пензија се одређује на основу личних бодова из става 1. овог члана повећаних за 45%.

Члан 19.

Пензијски фактор за инвалидску пензију због професионалне неспособности за рад која је у целости или у делу настала као последица рањавања, повреде, заробљеништва, болести, погоршања болести, односно појаве болести задобијене у одбрани суверенитета државног субјекта која се исплаћује ратном ветерану за време запослења или обављања самосталне делатности је 0,5.

Члан 20.

Основице из члана 16. овог члана усклађују се почетком сваке календарске године с променом просечне плате свих запослених у Републици Србији у претходној години.

Члан 21.

(1) Ратном ветерану који оствари право на инвалидску пензију према Закону о пензијском и инвалидском осигурању, и која на основу навршеног пензијског стажа износи мање од пензије која би му припадала за 40 година пензијског стажа лични бод повећава се зависно о времену проведеном у оружаним дејствима, и то: 1. ратном ветерану са учешћем од најмање 15 дана за 20%

2. добровољцу за 30%.

(2) Тако повећана инвалидска пензија не може износити више од пензије одређене на основу личног бода за 40 година пензијског стажа.

Члан 22.

Ратни ветеран остварује право на инвалидску пензију према Закону о пензијском и инвалидском осигурању зависно о услову покривености радног века навршеним пензијским стажом.

Право на професионалну рехабилитацију

Члан 23.

(1) ратни ветеран код којег као последица рањавања, повреде, заробљеништва, болести, погоршања, односно појаве болести задобијене у одбрани суверенитета државног субјекта постоји преостала радна способност има право на професионалну рехабилитацију, укључујући оспособљавање за обављање послова за које се тражи стручна спрема виша од његове без обзира да ли му је након професионалне рехабилитације обезбеђено запослење код којег настане инвалидност пре навршене 40. године живота (жене), односно 45. године живота (мушкарци).

(2) Право на професионалну рехабилитацију решава Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање након оцене преостале радне способности ратног ветерана и одређује рок трајања професионалне рехабилитације.

(3) Од дана стицања права на професионалну рехабилитацију до упућивања на исту, као и током професионалне рехабилитације, ратни ветеран има право на накнаду у износу инвалидске пензије због опште неспособности за рад, коју исплаћује Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање.

(4) Након завршене професионалне рехабилитације ратни ветеран пријављује се Републичком заводу за запошљавање и припада му накнада из става 3. овог члана најдуже 12 месеци од завршене професионалне рехабилитације под условом да се у року 30 дана од завршетка професионалне рехабилитације пријавио надлежној служби за запошљавање и да се у складу са прописима о запошљавању редовно пријављује тој служби.

(5) ратни ветеран губи право на накнаду из става 4. овог члана ако супротно прописима о запошљавању одбије ступити на одговарајући посао за који се оспособио професионалном рехабилитацијом.

(6) Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање обавезан је упутити ратног ветерана на професионалну рехабилитацију најкасније у року 30 дана од правоснажности решења о признавању права на професионалну рехабилитацију.

(7) Органи државне управе, органи судске власти те друга тела државне власти, тела јединица локалне,окружне и покрајинске и подручне (регионалне) самоуправе, јавне установе, ванбуџетски и буџетски фондови, те правна лица у власништву или претежном власништву Републике Србије и у власништву или претежном власништву јединица локалне самоуправе обавезни су да примају ратног ветерана којега упути Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање ради професионалне рехабилитације.

Право на породичну пензију

Члан 24.

Чланови породице смртно страдалог ратног ветерана чија је смрт проузрокована рањавањем, повредом, болешћу, погоршањем, односно појавом болести задобивеној у одбрани суверенитета државног субјекта имају право на породичну пензију према овом Закону.

Члан 25.

Право на породичну пензију остварује се под условом и на начин прописан Законом о пензијском и инвалидском осигурању ако није овим Законом друкчије одређено.

Члан 26.

(1) Износ породичне пензије члановима породице смртно страдалог ратног ветерана у одбрани суверенитета државног субјекта израчунава се тако да се лични бодови помноже са одговарајућим пензионим фактором и актуелном вредношћу пензије на дан остваривања права на пензију.

(2) Лични бод утврђује се на основу припадајуће основице члана 16. овог Закона, тако да се основица утврђена за годину која претходи години у којој се остварује право на пензију подели са просечном годишњом платом свих запослених у Републици Србији за ту календарску годину.

(3) Лични бод за одређивање пензије добија се тако да се вредносни бод из члана 16. овог Закона помножи са полазним фактором и пензијским стажом од 40 година.

Полазни фактор 1,50 је код израчунавања: породичне пензије после смрти осигураника ратног ветерана

Полазни фактор 1,90 је код израчунавања: породичне пензије после смрти осигураника ратног ветерана – добровољца. Пензије се одређује на основу личних бодова повећаних за 45%. (4) До стицања права на породичну пензију у складу са одредбама овог закона удовици (удовцу) припада новчана накнада због незапослености.

Члан 27.

Износ породичне пензије члановима породице смртно страдалог ратног ветерана у одбрани суверенитета државног субјекта који је био корисник инвалидске пензије признате према овом Закону или одговарајућим ранијим законима одређује се применом личног бода умрлог корисника пензије уз примену пензијског фактора из члана 28. овог Закона. Члан 28.

Пензијски фактор износи за породичну пензију: – која припада брачном другу и детету, или само детету ратног ветерана 1,0

- Која припада само за оба родитеља 1,0

- Која припада само брачном другу, односно само једном родитељу 0,8

- За свако дете повећава се за 0,1.

Члан 29.

(1) Удовица, односно мајка ратног ветерана стиче право на породичну пензију ако је узрок смрти у вези са одбраном суверенитета државног субјекта, када наврши 40 година живота. Удовац, односно отац ратног ветерана исто право стиче кад наврши 50 година живота.

(2) Лица из става 1. овог члана право на пензију стичу без обзира на године живота, ако код њих настане општа неспособност за рад, пре испуњења услова из става 1. овог члана. (3) Деца, усвојеници и пасторчад смртно страдалог ратног ветерана остварују право на породичну пензију и након завршетка или прекида редовног школовања ако су незапослена, а најдуже 12 месеци након завршетка или прекида редовног школовања.

(4) Одредбе овог члана примењују се и на маћеху, очуха и усвојитеља ратног ветерана.

(5) Лицима из става 1., 3. и 4. овог члана породична пензија одређује се применом личног бода корисника породичне пензије признате члановима породице смртно страдалог ратног ветерана према ранијим Законима, уз примену пензијског фактора из члана 28. овог Закона.

Члан 30.

(1) Члановима породице ратног ветерана који остварују право на породичну пензију према Закону о пензијском осигурању и који на основу навршеног пензијског стажа остварују право на пензију мању од пензије одређене за 40 година пензијског стажа лични бод се повећава зависно о времену проведеном у оружаном сукобу, и то:

1. ратном ветерану са стажом до 45 дана за 20%

2. добровољцу за 30%.

(2) Тако повећана пензија не може износити више од пензије одређене на основу личног бода за 40 година укупног пензијског стажа.

Најнижа пензија

Члан 31.

(1) Кориснику инвалидске или породичне пензије који је делом или у целости остварио пензију према одредбама овог Закона, а пензија је мања од најниже пензије одредиће се најнижа пензија према ставу 4. овог члана.

(2) Кориснику старосне или инвалидске пензије, ратном ветерану као и кориснику породичне пензије после смрти ратног ветерана који је остварио пензију према општем пропису, а пензија је мања од најниже пензије одредиће се најнижа пензија према ставу 4. овог члана.

(3) ратном ветерану који је навршио 65 година старости (мушкарац), односно 60 година старости (жена), а не испуњава услове пензијског стажа за стицање права на старосну пензију према Закону о пензијском и инвалидском осигурању, изузетно од одредби става 1. и 2. овог члана, припада право на пензију у висини најниже пензије одређене према одредби става 4. овог члана.

(4) Најнижа пензија одређује се од основице која износи 45% просечне нето плате свих запослених у Републици Србији, у години која претходи години остваривања права, а према подацима Државног завода за статистику.

(5) Најнижа пензија одређена према ставу 1. овог члана корисника инвалидске пензије због професионалне неспособности признате према члану 15. овог Закона одређује се уз примену пензијског фактора одређеног Законом о пензијском и инвалидском осигурању.

(6) Најнижа пензија одређена према ставу 2. овог члана одређује се уз примену полазног фактора и пензијског фактора дефинисаним важећим Законом о пензијском и инвалидском осигурању.

(7) Најнижа пензија према ставу 1. и 2. овог члана као и пензија призната према ставу 3. овог члана усклађује се почетком сваке календарске године с променом просечне нето плате свих запослених у Републици Србији у претходној години.

(8) Најнижа пензија одређена према ставу 1. и 2. овог члана као и пензија призната према ставу 3. овог члана не припада кориснику пензије за време запослења или обављања самосталне делатности.

Члан 32.

(1) Свака оцена инвалидности на основу које се стиче право на професионалну рехабилитацију или право на инвалидску пензију коју доноси овлашћени вештак у пензијско-инвалидском осигурању, те призната породична пензија члановима породице смртно страдалог ратног ветерана и призната новчана накнада у износу породичне пензије члановима породице заробљеног или несталог ратног ветерана подлеже ревизији коју врши Комисија за ревизију оцене инвалидности. (2) Састав и начин рада Комисије прописује министар рада, запошљавања и социјалне политике Правилником о раду Комисије.

Стаж у двоструком трајању

Члан 33.

(1) Ратним ветеранима који су за време учествовања у оружаном сукобу били запослени или им се стаж осигурања за то време рачуна по другој основи, време проведено у оружаном сукобу, као и време проведено на лечењу за време оружаних сукоба рачуна се као стаж осигурања у двоструком трајању, а ратним ветеранима који нису запослени или нису остваривали стаж осигурања по другом основу, време проведено у оружаном сукобу, као и време проведено на лечењу за време оружаног сукоба рачуна се као посебан стаж у двоструком трајању, у складу са постојећим прописима.

(2) Ратном ветерану који је након демобилизације остварио право на новчану накнаду на основу привремене неспособности за рад, сво време коришћења те накнаде признаје се као посеба?

1611