При крају израда нацрта новог закона о платама. Размишља се и о могућности да лекар или наставник примају различите износе, у зависности од места где су запослени. Принцип: једнака основна плата за једнаку врсту рада. ДОКТОРИ и медицинске сестре који раде са пацијентима оболелим од ХИВ-а или њихове колеге из Ургентног центра имаће веће плате од запослених у домовима здравља. Наставници који уче децу са сметњама у развоју добијаће више новца. Зараде полицајаца чије је радно место у канцеларији и оних који су стално не терену неће бити исте.

Ово су неки од примера који ће се наћи у новом закону о платама чија је радна верзија, како сазнају "Новости", при крају. Њиме ће бити утврђена нова скала зарада свих који су на државним јаслама, а према договору са ММФ мора да буде усвојен до јуна.

У Влади још већају да ли ће у закон бити уведен и критерујум да се плате разликују у зависности од тога где запослени ради. На пример, тако би веће зараде имали просветни радници или лекари у Београду од оних у мањим местима, јер су у престоници трошкови живота већи. То значи да би се могло десити да људи који имају исто образовање буду дискриминисани јер живе у мањим срединама.

ПЛАТНИ РАЗРЕДИ СКУПИ За пуну примену платних разреда у јавном сектору, сматра Слободан Брајковић, држава нема новца. Он не верује ни да ће закон почети да се примењује од 2016. - Да би некима биле повећане зараде према платним разредима, потребна су већа издвајања из буџета. А пошто пара нема, друга опција је да се једнима смањи, да би другима било повећано. То је за нас недопустиво - закључује Брајковић. Ако овакав модел буде усвојен, кажу у просветним синдикатима, бориће се свим силама против њега, јер прави грађане првог и другог реда.

- Просветни радник је исто и у Лесковцу и Београду или Новом Саду и не може да прима различиту плату за исти посао - каже Слободан Брајковић, председник Синдиката радника у просвети.

И даље се, међутим, не говори о платним разредима који ће уједначити читав јавни сектор, како то траже, рецимо, просветни радници. Њихов захтев је да наставник има плату као и запослени у министарству, агенцији, јавном предузећу, ако има исту стручну спрему и сличан обим послова.

- Циљ доношења закона је да се на јединственим принципима уреде примања свих запослених у државним органима, јединицама локалне самоуправе и аутономне покрајине, јавним службама и агенцијама - објашњавају у Министарству државне управе и локалне самоуправе. - Уз то, закон ће уважити специфичности појединих ресора и услове под којима се обављају послови у њима.

У Министарству наводе да се тренутно ради на одређивању платних разреда по принципу - једнака основна плата за једнаку врсту рада. Пропис ће предвидети много мање коефицијената него што их сада има и на основу њих ће се рачунати зараде запослених.

Нова "математика" предвиђа и да се тачно зна колико ко прима, јер, до сада су многи на папиру имали једну плату, а уз одређене "бонусе" су зарађивали више. Сада ће оно што је био додатак постати део плате или ће бити укинут.

Примена закона, како је бар обећано просветарма који су у штрајку, почеће првог дана 2016. године. Синдикати су, међутим, сумњичави.

- Ми смо свој предлог о уређењу платних разреда предали и министру Срђану Вербићу и министарки Кори Удовички, али не знам да ли је нешто од тога уважено - каже Брајковић. - За просвету је корисно једино ако ускладе платне разреде у целом јавном сектору. Ако то ураде парцијално, за нас то није нека корист. Јер наставници већ имају додатке на разредна старешинства, на рад са децом ометеном у развоју... Само се то неће звати додатак, него већа плата.

Извор: Новости