Од 2011. године све је мање убистава која су последица обрачуна нарко-група, а прошле године су такозвана криминална убиства у Београду могла да се наброје на прсте једне руке Криминал у Србији је у односу на период од пре 22 године смањен за око 40 одсто, показују подаци МУП-а Србије од 1992. до краја 2013. године. Највећи пад стопе криминала забележен је у главном граду, у којем се догоди између 50 и 60 одсто укупног криминалитета у Србији. У Београду је током прошле године за више од 50 одсто смањен криминал у односу на 1992. годину, када је забележено 70.768 кривичних дела. У том смислу, и ова година ће за београдску полицију бити најпохвалнија, јер се процењује да ће криминал у престоници бити на нивоу из 1978. године.

„Тада је у главном граду забележено око 26.000 кривичних дела. Од почетка године у Београду је евидентирано око 21.000 кривичних дела, што значи да би до краја године, ако се настави овакав тренд, укупан број требало да буде око 27.000”, наводе у полицији.

Криминолог Златко Николић каже за „Политику” да су ови подаци показатељ да економска криза није увек у директној вези са криминалом, бар када је реч о престоници.

„Сиромаштво само по себи не утиче на повећање криминала, јер смо сада сиромашнији него пре. Ово је очекивани пад, јер се таква тенденција видела и у малолетничком криминалу од 2008. и 2009. године”, сматра Николић.

Са друге стране, адвокат Божо Прелевић, бивши коминистар полиције каже за „Политику” да нема осећај да је криминал у паду, односно да је безбедност у главном граду на нивоу седамдесетих година прошлог века. Он сматра да полицијска статистика није прави показатељ стања криминала, јер је велики број неоткривених кривичних дела.

„Сећам се седамдесетих, то су биле најбезбедније године. Не бих могао да кажем да је данас безбедност на том нивоу. Да је стварност данас скроз другачија показује, између осталог и дневна штампа, која је препуна наслова из „црних хроника”. Оно што се сада дешава у току једне недеље, седамдесетих је било на годишњем нивоу”, тврди Прелевић.

Са друге стране, сматра Прелевић, будући да највећи број кривичних дела у укупној статистици увек чине имовински деликти, то јест крађе, то може да значи да овде више и нема шта да се украде.

Према статистици српске полиције, највећи број кривичних дела забележен је 1992. године. Од тада, стопа криминала била је најнижа 1999. године и 2003. године, када је забележено за око 50 одсто мање кривичних дела. Подсетимо, 1999. године Србију је бомбардовао НАТО, а 2003. убијен је премијер Зоран Ђинђић, после чега је уследила полицијска акција „Сабља”, односно обрачун државе са организованим криминалом.

Међутим, 2013. године у односу на 2012. догодило се 16.581 кривично дело више. У МУП-у овај нагли скок криминала објашњавају повећаним бројем крађа, који је условљен променом кривичног закона и чињеницом да се уместо износа од најмање 15.000 динара, у крађе евидентирају случајеви чија штета износи 5.000 динара.

За разлику од већине западноевропских земаља у којима је стопа криминала у паду у последњих 20 година, за Србију је карактеристично да укупан број кривичних дела, као и поједини облици криминала варирају.

Убиства и силовања су се деведесетих догађала скоро свакодневно. Током 1993. године забележен је убедљиво највећи број ових кривичних дела – 377 убистава и 250 силовања. У наредних неколико година њихов број се постепено смањује, али је и даље врло висок. Међу убијенима највише је било криминалаца, затим полицајаца и политичких функционера.

Од 2004. године број убистава у Србији скоро је три пута мањи него десет година раније. Другачија су и мотиви убистава. У највећем броју реч је о окршају криминалних група у вези са трговином наркотика. Према подацима београдске полиције од 2006. до 2008. године у 90 одсто ликвидација у главном граду мотив је била дрога.

Од 2011. све је мање убистава која су последица обрачуна нарко-група, а прошле године су такозвана криминална убиства у Београду могла да се наброје на прсте једне руке. Истовремено у порасту су породична убиства, убиства међу пријатељима, супружницима, љубавницима, пословним партнерима.

Прошле године у односу на 2012. забележено је 26 убистава више. Међу њима је и масовно убиство 13 особа у Великој Иванчи, надомак Београда.

Смањен криминал ове године

Према подацима полиције, почетком ове године криминал у Србији је смањен за око 22 одсто. Откривено је пет организованих криминалних група са укупно 48 чланова и то три групе, које су се бавиле финансијским криминалом и две нарко-групе.

Број извршених тешких кривичних дела је у знатном паду у односу на 2013. годину.

Д. Вукосављевић

Извор: Политика