Златко Ђурић, официр Управе граничне полиције први се нашао у петак у близини места на коме је у Галипољској улици тешко повређено осморо малишана када их је ударила струја из далековода.

Да подсетимо, дечица која живе у нехигијенском насељу у Жаркову играла су се недалеко од барака у којима станују, када су каменом погодили жицу из далековода. Стравични струјни удар их је малтене разбацао по брдашцету, а родитељи који су били у кућама су истрчали и почели да дозивају помоћ. Захваљујући Ђурићу који се ту случајно нашао, малишани су приватним возилом пребачени до Дечије болнице у Тиршовој у којој се и сад налазе на лечењу.

- Случајно сам прошао поред насеља на Чукарици и видео сцену као из хорор филма. Мајка и отац су на рукама носили децу која су била онесвешћена и са видним опекотинама, на себи нису имали одећу, а колике су болове трпели говорили су њихови крици. Људи су буквално вриштали насред улице - почиње причу Ђурић:

- Зауставио сам се и одмах позвао полицију и Хитну помоћ, а ту се нашао и човек који ме је препознао јер станујемо у истом делу града. Са њим и још једним пролазником, успели смо да убацимо децу у кола и превеземо их до болнице у Тиршовој улици, где се они и сада налазе.

У контакту

Чује се са породицама малишана 

Златко Ђурић истиче да је од петка у сталном контакту са породицама повређене деце.

- Одмах сам узео њихове бројеве телефона, посетио сам их неколико пута и распитивао се о њима. Троје малишана који се налазе на пластичној хирургији су добро, а рођаци су их чак и обишли и однели им воће и слаткише.

Како каже, током своје каријере у МУП никада се није сусрео са сличним догађајем.

- Ништа овако страшно нисам видео! Потресло ме је што су људи које сам покушавао да зауставим на улици одбијали да стану, као да није реч о деци која су трпела нељудске болове. Сетио сам се свега што сам током школовања научио и поступио у складу са својом дужношћу, обавестио сам надлежне и помогао малишанима - каже наш саговорник.

Након помоћи коју је пружио деци из нехигијенског насеља, Ђурића је у стану дочекао петомесечни син и супруга.

- Када сам их видео на вратима срце ми је затреперело од помешане среће и туге, чак сам и пустио сузу. Истовремено сам се запитао какви смо то људи када нисмо хтели да помогнемо деци.

Скромни полицијски службеник каже да по њему он није учинио никакво херојско дело.

- Није ово никакав подвиг, ово је нормална и људска реакција. Не бих могао да замислим да сам прошао поред онако стравичног призора, а да сам вест о несрећи и повређеној деци читао седећи у топлом дому, са својим сином, насмејан и срећан. За моралне норме и људскост не треба никаква школа, никакво знање, за то је потребно само васпитање и оно што носимо од куће - закључио је Ђурић.

Извор Курир