Годину дана откако је тешко рањен на дужности, млади полицајац Иван Мичић (26) из Уљме, каже да је доживео једину правду када је Исуф Страна (59), немачки држављанин пореклом са КиМ, који је покушао да га убије, пре десетак дана осуђен на 20 година робије. Разочаран односом МУП-а Србије према њему и његовом случају, он у исповести „Новостима“ говори о сцени која га је умало коштала живота, као и последицама рањавања, због којих ће, највероватније, са свега 26 година морати да оде у инвалидску пензију.

Мичић је седам година радио у Новом Саду, у ПС Детелинара, а тог кобног 19. априла 2014. је дошао на посао да потпише решење о премештају у Вршац, који је тражио како би после смрти очуха био уз малолетног брата и помогао му да заврши школу. Иако није морао, самовољно је прихватио да одради целу смену, у току које је стигао и позив од Ћамиље Хељани из новосадског насеља Адице, која је пријавила Исуфа, јер је хтео да је одведе на КиМ без њене воље.

- Када смо дошли на увиђај, петоро људи, међу којима су били и Ћамиља и Исуф, мирно су седели у малој соби и пили кафу. Ништа није указивало да међу њима има несугласица, нити да се може десити такав инцидент. Прво сам легитимисао Ћамиљу, која је одмах почела да прича проблеме које је раније имала са Исуфом, присећа се Мичић.

Када је упитао Исуфа шта има да каже на Ћамиљине оптужбе, уследила је реакција, која је младом полицајцу заувек променила живот.

- Мирно је угасио цигарету и, док је устајао, ставио метак у пиштољ и уперио га ка мени. Кренуо сам да га зауставим, али ме је у раскораку погодио испод десног ребра. Док је колега покушавао да му отме пиштољ, који је све време био уперен у правцу моје главе, он је неколико пута потезао ороз, али срећом у цеви није било метака. Ја сам за то време успео да станем четвороношке, иако нисам осећао ноге, и да из свог пиштоља пуцам Исуфу у правцу рамена. Тек тада се драма завршила, до детаља прича Мичић.

Метак је младом полицајцу прошао кроз цео стомак и ударио у кичму, због чега му је одстрањен леви бубрег, трећина желуца и јетре, као и једна вијуга танког црева. Иако је прошло више од годину дана, лекари још нису утврдили проценат телесног оштећења и његову радну (не)способност, али због утврђених психичких проблема он више не носи оружје и униформу.

- У новембру сам се вратио на посао и од тада чекам да се одлучи да ли ћу отићи у инвалидску пензију или ће ми укинути статус овлашћеног службеног лица. Сада помажем колегама у дежурној служби у Вршцу, јер нисам способан за рад на терену. Због здравственог стања више немам ноћне смене нити рад празницима, због чега ми је и плата много мања, а ја издржавам породицу, разочарано каже Мичић.

Овај Уљманин наглашава да му осим колега из Новог Сада и Вршца, нико из МУП-а није пружио помоћ, ни подршку. Чак је, каже, сам сносио путне и трошкове неких прегледа и анализа, иако му се све ово десило док је био на дужности.

Извор: Еврсац