Да би стигао на посао и вратио се кући Драгослав Лазић (30) сваког дана у путу од Здравиња код Крушевца до Београда и назад проведе готово осам сати. ПРИТЕЋИ повређеном у помоћ и учинити све што се може да му се спасе живот једина је могућа и једина људска реакција. Јер, живот је један и нема цену. И сваки пут кад сам после спасавања унесрећених сазнао да су преживели, само бих помислио: "Био сам човек". То ми је највећа награда.

Овако, о пет несрећа у којима је спасао осам живота, говори полицајац Драгослав Лазић (30), из Здравиња код Крушевца, запослен у Полицијској станици у Раковици. По чину у служби, он је млађи полицајац прве класе, али нема чина који би могао да измери његову људскост и пожртвованост.

- Најважније је да су преживели - каже Драгослав готово стидљиво. - То ми је и била једина жеља док сам им пружао прву помоћ. О похвалама нисам мислио ни тада, а не мислим ни сада.

Скромност нашег саговорника, ипак, не умањује величину његових подвига. Јер, не каже се случајно да ко ризикујући свој, спасе један туђи живот - није обичан човек. А Драгослав је од смрти отргао осморо људи!

Али он није само јунак живота осморо људи које је спасао. Он је и оличење младог човека који се бори и у тој борби бележи подвиге - да породици обезбеди опстанак на прадедовској земљи. У селу Здравињу код Крушевца, одакле путује на посао у ПС Раковица и враћа се кући. Свакодневно, то је око 500 километара! У путу, каже, проведе око осам сати.

НИЈЕ УПОЗНАО СПАСЕНЕ Никог од осморо људи које сам спасао нисам упознао после њиховог опоравка - прича наш саговорник. - И жао ми је због тога. Не зато да би ми се захвалили, него зато што би се тај сусрет десио у много лепшим околностима, и верујем да бисмо имали о много чему да разговарамо. Планирао сам да посетим заставника Слободана Перића кад изађе са интензивне неге, јер сам веровао да ће преживети. Али то нисам дочекао. - Желим да живим у свом родном селу - наставља наш саговорник. - У Здравињу живе моји најмилији, супруга Марина, деца Милица и Гвозден, мајка Марија, баба Радмила и деда Жика. Тамо је моја дедовина и не желим да је напустим. Запослен сам већ 11 година и бар једном годишње надлежнима пишем молбу за премештај. Стрпљиво чекам и верујем да ћу дочекати и тај дан. Биће то за мене остварење велике и важне животне жеље, испуњење дуга према прецима и порука потомцима.

Не пориче Драгослав да му путовање све теже пада. Зими му је, вели, најтеже, јер живи под Јастрепцом. Кад снег окује планину, устаје и по сат раније да би трактором прочистио пут.

- Највише, ипак, жалим што пропуштам одрастање деце - каже Лазић. - И за њих и за супругу потрошио сам све изговоре. Зато једва чекам да решење о премештају - стигне.

Унесрећенима је, први пут, у помоћ прискочио 2008. године, док је као полицајац задужен за јавни ред и мир патролирао на Видиковцу.

- У близини пијаце, двојица момака на мотору су, после судара са аутомобилом, одлетела и закуцала се у саобраћајни знак - сећа се наш саговорник. - Затекли смо их унакажене и без свести. Да нисмо били близу, тешко да би преживели.

Годину касније, Драгослављева помоћ била је пресудна за животе двојице младића упуцаних у једном кафићу тржног центра на Видиковачком венцу. Једном од њих је била повређена артерија на десној нози и могао је брзо да искрвари, док је други имао три прострелне ране у стомаку. Лазић му је пружио прву помоћ.

Из смрсканог аута на Раковичком путу, 2013. године, Драгослав је извукао мушкарца, полусвесног и смрсканих ногу. Било је, каже, важно да му одржи свест док не стигне Хитна помоћ. И овај мушкарац је преживео, као и, годину касније, младић запослен у пица-сервису којег су приликом доставе наручиоци ножем уболи у бутину и пробили му аорту. Овај момак је, према речима нашег саговорника, могао да искрвари, и сваки минут заустављања крви из аорте био је важан.

- Крајем фебруара ове године, у тешкој саобраћајној несрећи на Ковинском мосту, возачу није било спаса, али сам из запаљеног аутомобила извукао тешко повређеног сувозача - прича Драгослав. - Надао сам се да ће преживети, али је и он, нажалост, после 10 дана преминуо на ВМА. Обојица су били заставници Војске Србије...

Извор: Новости