Храбра срца: Они чувају Србију!

МОНДО вас води на место где се обучавају најхрабрији и највернији чувари Србије који не знају за страх. Они раде искључиво у тимовима, налазе дрогу и експлозив и увек су спремни да обрачунају са наоружаним криминалцима. Откривамо вам како се ови верни и скоро непогрешиви пси у служби народа обучавају, ко су њихови водичи, како уче да буду храбри и пожртвовани, на какве задатке иду, шта све проналазе и како се боре са најопаснијим криминалцима на тлу Србије… Упознаћете Манга, немачког овчара, чији је водич храбра полицајка Ивана Стевановић, као и неустрашивог Гринга, једног од најмлађих и најсрчанијих паса, који је за мање од пола минута савладао нападача са "калашем". Да ови пси не знају за страх уверили смо се на лицу места… Пас Манго који има пет година обучен је за тражење експлозива. Његов водич је Ивана Стевановић, једна од седам жена, које пожртвовано раде у Чети водича службених паса за специјалистичку подршку полицијске бригаде. У разговору са Иваном сазнали смо да је најважнија ствар за одгајање непогрешивог трагача за експлозивом – љубав. Наравно, осим љубави, ту су и свакодневни напорни осмочасовни тренинзи. "Бољи посао за мене не постоји. Радим од 2006. године и прва сам жена која је радила у одељењу за дрогу. Након породиљског боловања прешла сам на експлозив", рекла је млада полицајка и мајка. Како каже, у тренингу са Мангом проводи осам сати дневно, а некада и дуже, у зависности од задатака и потреба службе. Храбри и лепо однеговани немачки овчар, сеченог репа, сјајне длаке, и умиљатог погледа, највише ради на београдском аеродрому, али и у другим деловима града и Србије, углавном по позиву. Ако се деси да неко дојави да је постављена бомба, или се сумња на неку другу експлозивну направу, Манго је истог тренутка спреман да крене у акцију. Ивана и њен петогодишњи пас, који раде у тиму, показали су нам како изгледа проналажење експлозива. У једној од пет дрвених кутија поређаних на око метар раздаљине налазио се пластични експлозив "пентрит". Ни ми, као ни Манго и Ивана, нисмо знали у којој од тих кутија је сакривена експлозивна направа. Тим је кренуо. Након 20 секунди потраге, Манго је мирно сео испред једне од кутија. Као да је "замрзнут", постао је непомичан пас, и тиме дао јасан знак свом водичу да је баш у тој кутији сакривен експлозив. Други полицијски службеник дошао је испред кутије на коју је Манго показао, отворио је, и стварно, унутра се налазио експлозив. Задатак је успешно завршен! Сада ћете упознати и неустрашивог Гринга који има само две године, а већ је научио да утерује страх у кости. Са његовим водичем Дејаном Макшом морали смо да разговарамо са безбедне удаљености, да Гринго не крене у напад… Овај млади немачки овчар почео је да се обучава када је имао 10 месеци. Он је пас трагач и нападач. Његов водич каже да са њим проводи осам сати дневно у обуци, а некада и дуже, у зависности од задатка. Иако има кратку каријеру овај пас не зна за страх. У то смо се и сами уверили када му је нападач наоружан "калашем" пуцао неколико пута тик поред главе. За Гринга је то био "мачији кашаљ". Када је добио команду да крене у напад овај "четвороножни специјалац" није попуштао, шчепао је нападача и држао га све док није дошао његов водич на чију наредбу је одмах пустио. Када је угледао нападача Гринго је одмах је почео да завија и лаје... Адреналин и агресивност су се истог тренутка пробудили. Нестрпљиво је чекао знак како би кренуо у напад, а са потенцијалне претње није скидао поглед… У служби полиције у Београду тренутно ради око 50 паса. Највише има немачких и белгијских овчара, лабрадора, два добермана, а ту је и један епањел бретон који је ноћна мора српских дилера. О Ахилу кога њух никада није изневерио, већ смо писали, а како он за пар секунди проналази дрогу погледајте. У Чети раде и веома агресивни пси, они се углавном користе за напад – најчешће белгијски и немачки овчари. Толико су опасни да се њихово пуштање без корпе пореди са коришћењем ватреног оружја. "То вам је исто као када пуцате из ватреног оружја. Зато је неопходна добра процена када ће пас бити пуштен. У сваком случају пас нападач мора да буде храбар, то пре свега значи да не сме да се плаши пуцња, да је увек спреман за акцију и да има истанчан њух, а команду свог водича мора да слуша без поговора", рекао је командир Чете Славко Мишић. ГДЕ ПАТРОЛИРАЈУ? На аеродрому "Никола Тесла" углавном раде пси који проналазе дрогу и експлозивне материје. Они су тамо од седам ујутро до 22 сата, односно, када има највише летова. Трагачи се по потреби нађу и на Калемегдану, Ади Циганлији, на Ушћу, у новобеоградским блоковима… Не раде само у Београду, већ иду и друге градове Србије, а дрогу и експлозив траже и на граничним прелазима. Покривају културне и спортске манифестације, дочекују државнике страних земаља… Када човек који бежи подигне руке у вис онда више не сме да буде употребе никакве силе. "Тада морате псу да издате команду да стане, јер престали су сви разлози због чега ми то радимо. Водич мора да процени када тражи починиоце кривичног дела. На пример улазите у просторију где тражите криминалце, а унутра се налазе жена и деца, пас више не зна кога тражи. Ретко кад се деси да само осумњичено лице буде у просторији. И онда ви не можете да трчите за псом и ризикујете. Зато је потребна јака безбедносна процена ко се налази у објекту и да се са што мање последица изврши задатак", објашњава Мишић. ЕВО КОЛИКО ЈЕ ЊИХОВ ПОСАО ОПАСАН Командир вода за дрогу и експлозив Милан Пршић, бивши водич немачког и белгијског овчара, и лабрадора, каже да свака нова интервенција представља изазов, али и носи одређен ризик. Због тога постоји и процедура за употребу службеног пса. Ако је реч о прегледу возила, полицијски службеник прво мора да извиди терен и ако су испуњени сви услови пас може у акцију. Изузетно мора да се води рачуна о томе да ли је возило било у покрету. "Тада морамо да сачекамо са прегледом возила, јер ауспух је врео и пас може да опече њушку. Ако би се то десило, ко зна када би се та грешка поново исправила", казао је Пршић. Пас не зна да ли је то вруће, ако се испече имаће отпор да ради тај задатак следећи пут. Тако да је за то задужен водич. Он први мора да прегледа, да пита, да упозори... Ако је аутомобил радио, бар 15-20 минута мора да сачека... Када је реч о просторијама, такође се пас никада не пушта да уђе први. "Ми не замо шта има унутра. Пас има неки ред, он прегледа редом... тако може да се деси да крене да прегледа, дође до утичнице из које вири жица и удари га струја, и шта ћемо онда, пас је мртав. Такође, може да се деси и да буде испросипана нека киселина, али и поразбијано стакло на које пас лако може да се исече", рекао је Пршић. У Чети смо сазнали да се дешавало да осумњичена лица намерно проспу киселину да би се пас збунио и повредио, а било је и разних других покушаја осујећивања потраге... КОД ЕКСПЛОЗИВА НЕМА ГРЕШКЕ Командир Славко Мишић каже да код паса за експлозив не сме да буде грешке. Јер и најмања глупост могла би да одузме нечији живот. Пас који је обучен за тражење експлозива не сме да гребе ни да лаје, јер постоје разни експлозиви које је лако активирати. Да би био добар за експлозив његова агресивност и жеља за тим што је пронашао, мора да се спута. Пас буквално мора да се замрзне и тако маркира потенцијално опасно место, као што је и немачки овчар Манго урадио када је нашао пентрит. Сада је и технологија напредовала, а опасност постала већа, јер је неке експлозиве могуће активирати преко мобилних телефона и других уређаја. НЕМОЈТЕ МАЗИТИ СЛУЖБЕНЕ ПСЕ Као што смо већ рекли, у служби београдске полиције раде и веома опасни и агресивни пси, има и оних добрих, али када их сретнете, боље немојте питати водича да ли можете да их мазите.Неће вас ујести, али их тако само збуњујете... "Углавном на терен водимо псе за дрогу и експлозив. Када идемо на утакмице, у Арену, или на друга јавна места, грађани желе да их помазе. Ми знамо да они немају злу намеру, али то много смета псу. Он се збуни јер је дошао ту да ради свој посао и не зна због чега га мазите", рекао је Мишић. Дешавало се да се грађани наљуте кад им водичи кажу да је боље да не дирају пса. Како су нам рекли у Чети, са старијим псима и није толики проблем, док су млађи помало несигурнији.Зато псу који је на задатку не би требало да прилазе деца, а ни одрасли... КАКО ИЗГЛЕДА ОБУКА Пас почиње са обуком када има годину до годину и по дана, зависи од зрелости пса, али и расе. Интензивно се обучавају четири месеца. Ако пас није савладао за четири месеца обуку, понекад се деси да се тренизи продужие и за месец дана. КОЛИКО КОШТА СЛУЖБЕНИ ПАС? За српску полицију раде само здрави и одабрани пси. Њихова цена крећа се око 1.200 евра. Немају своје одгајивачнице, а последња куповина обављена је 2008. године. Доста паса добијено је из разних донација, али углавном су сви из Србије. Та четворомесечна обука је само један део кроз који пролазе. Сваки дан када се пас уведе у разне мирисе долазе мукотрпни тренинзи, истрчавања, а водичи осим тога морају и да их хране, негују, оџравају простор у коме бораве, воде на вакцинације… Сваки пас има свог водича и они раде по принципу - један пас, један водич – један тим. Ако би други водич узео нечијег пса највероватније посао не би био одрађен како треба. Суштина је да се пас и водич вежу и да имају нераскидиво поверење. Пас ће све урадити за љубав свог водича, а зна и да ће добити награду – лоптицу, због које и ради. У служби београдске полиције постоје и екстремно агресивни пси, који заиста не знају за страх, не презају ни од чега, али свог водича и лоптицу воле највише на свету. Зато само водич може да храни свог пса. ОДЛАЗАК У ПЕНЗИЈУ Радни век полицијског пса може да буде и две и десет година. Али, у просеку раде осам или девет. Један од старијих паса који обавља задатке је десетогодишњи белгијски овчар Брол кога смо гледали како с лакоћом, у пуној брзини, прелази тешке препреке. Чета је раније имала и једног немачког овчара који је на задацима био до 12. године. Колико дуго ће пас бити способан за рад зависи од више фактора, а пресудна је и генетика. Када пси заврше своју полицијску каријеру они остају у Чети. Водичи их не узимају, углавном јер немају новца за њихову негу и одржавање. Већина њих живе као подстанари и немају услове да их одведу својим кућама. Командир Славко Мишић који је у Чети од 2003. године каже да нико пензионисаног пса није одвео кући, пре свега због лоше материјалне ситуације. ШТА ЈЕДУ ПОЛИЦИЈСКИ ПСИ? Некада су уживали у домаћој кухињи, а данас, као и већина цивилних паса, једу гранулирану храну. "Раније смо имали кухињу у којој смо спремали храну, али сада их хранимо гранулама. Дневно поједу око пола килограма хране", рекао је Мишић. Према његовим речима, најбоље је псе хранити куваном храном – пиринчем, шаргарепом, месом. На менију ови пси некада су имали и кувану зечетину. Такав начин исхране сада би значио и додатна средства, као и запошљавање новог људства које би спремало храну и чистило. ДРЕСУРА ЦИВИЛНИХ ПАСА У Чети водича можете да дресирате и ваше кућне љубимце. Обука траје око три месеца, а кошта 20.000 динара и могуће је платити у две рате. Златно правило за дресуру – агресија подстиче агресију. Дакле, ако имате пса који на неки начин испољава агресивност никако га немојте тући и ударати јер ће тако бити само још гори! Немојте куповати огрлице са бодљама ка унутра, јер су законом забрањене, а исто тако немојте дресирати пса са "телетакт" огрлицима које користе електро-шокове. Немојте вашег љубимца тући новинама, а ни другим предметима. "Сваки пас жели да буде доминантан, када помисли да је даса, он ће покушати и водича да нападне, али то одмах мора да се спута. Никако не смеју да се туку и бију, никаква примена силе не сме да се употреби. Агресија шири агресију, а злостављање животиња је кривично дело", рекао је Мишић. Нема пса који се не може научити, али је питање колико и како ви као појединац радите са својим псом. У сваком случају, теже је исправити грешку, него пса научити од нуле. Што се тиче обуке у Чети водича, најбоље би било да ваш пас има између годину и годину и по дана. Наравно осим добре обуке, веома је битна и раса пса, јер постоје неке баш тврдоглаве – биглови, "ротови"… У Чети кажу да пас који је кућни љубимац не би требало ни много да се дружи са другим псима који су "неваспитани", јер ће лако покупити лоше навике. ЧЕТА ХЕРОЈА ВЕЛИКИХ СРЦА Свих 50 паса и њихових водича који бране и чувају Србију и њене грађане, у сваком тренутку су спремни за најризичније задатке. То потврђују и многобројни пехари и медаље које су пси из Чете освојили на међународним такмичењима. За њих наоружани нападачи нису ништа, јер они не знају за страх. Сви они имају велико срце, а то потврђује и њихов успех, односно, неизмерна љубав водича и пса. Браво! Извор: Мондо