Гојазни полицајци патролирају улицама: Опасачи једва држе стомаке

Повећи стомак “украс” је великог броја полицајаца, и то оних који су најизложенији погледима грађана - уличних позорника, школских полицајаца и саобраћајаца.

- Пре неколико месеци су ме зауставила двојица “задриглих” саобраћајаца на локалном путу између два града у унутрашњости. Опасачи су им држали стомаке. Нагодили смо се због прекорачења брзине на 2.000 динара. Десет минута касније смо се срели у локалној печењари... Али да су само њих двојица дебели, него нема особе која гојазне полицајце не среће на улици, испред школа... Најдебљег сам срео прошле године у Гучи. Толико је дебео да је онако у униформи на којој су пуцали дугмићи био већа атракција од трубача - каже за “Блиц” Београђаним М. В.

И док већина полицајаца своју физичку спремност схвата озбиљно и вредно тренира, поједини не само да су запустили своју физичку кондицију него је питање да ли су способни да потрче за лоптом, а камоли за лоповом.

Према закону, сви полицајци једном годишње пролазе кроз тест физичке спремности. Та обавеза, међутим, не важи за старије од 45 година, управо оне који су и склони дебљању, а до пензије их чека још осам година које углавном проводе као позорници на улици. 

Вељко Мијаиловић, председник Полицијског синдиката Србије, каже за “Блиц” да већина полицајаца озбиљно схвата тест физичке спремности. 

- Ради се тзв. Куперов тест који подразумева трчање 12 минута и мерење путање, склекове и трбушњаке у одређеној минутажи и скок удаљ. Ко не положи тест, има могућност на поновно оцењивање, али ако и други тест не прође добија најнижу годишњу оцену рада - 1, која га онемогућава у напредовању. Уколико заредом више пута полицајац има најнижу годишњу оцену, иде на дисциплинску комисију и може бити кажњен умањењем плате али не може да добије отказ - каже Мијаиловић. 

Он се слаже да има доста гојазних полицајаца, али тврди и да физичка спремност и оцена са теста не могу да буду најважније мерило рада полицајца. 

Последица стреса
Мијаиловић тврди и да гојазне полицајце не треба дискриминисати јер нико гојазан није дошао у МУП.
- Дебљина је последица стреса, здравља, путовања. То што је неко дебео, не значи да је лош полицајац. Можда не може да потрчи, али полицији нико није побегао... - каже Мијаиловић.

У МУП још кажу да је неопходно да полицајац буде физички спреман али је много битнији његов рад на терену, сарадња са грађанима, решавање кривичних дела, етика. Полицајац не мора да буде нинџа на улици, него да сарађује са грађанима. Уосталом, постоје специјалне јединице које и јесу задужене за решавање ситуација у којима је физичка спремност најбитнија, закључују.

Проблем је и недостатак услова за вежбање.

- Постоје сале са справама у београдској полицији, неким полицијским станицама у Београду, али их у унутрашњости нема, а и где их има, оне су презаузете и тешко се заказују термини - каже Мијаиловић. Извор: Блиц