Државу тужило 20.000 полицајаца

Радници државних служби и јавних предузећа неретко пресавијају табак против свог послодавца. Разлози: неисплаћене зараде, дневнице или отпремнине, незаконити откази, премештаји... ОД 3.761 тужбе у радним споровима коју је примио Први београдски основни суд, иначе задужен за све тужбе против државних органа, у њих 976 учесник је Република Србија. Од овог броја, према речима портпарола суда Иде Никитовић, 193 предмета су решена. - Највећи број тужби поднели су радници МУП-а, "Железница Србије" и ЕПС-а, а разлог су статусна и новчана потраживања - од неисплаћених зарада, дневница или отпремнина до незаконитих отказа или премештаја на друго радно место - каже она. Тужбе полицајаца против Србије биле су доскоро вероватно најмасовније. Државу је тужило око 20.000 полицајаца, и многи од тих спорова још нису правоснажно окончани. Суду су се обратили због неисплаћеног новца за прековремени и ноћни рад за период од 2003. до 1. јула 2006, до када је полиција посебно плаћала прековремене сате. После тога је промењен правилник о исплати зарада у МУП-у, па је овај рад уврштен у додатни коефицијент. Многи полицајци су у међувремену отишли у пензију а да њихова суђења и даље трају. Ипак, један број њих је успео да добије новац који им МУП дугује, уз велике камате, док други то нису успели. Разлог је тај што су судови, па чак и судије у оквиру истог суда, у идентичним предметима судили дијаметрално супротно. Досуђене одштете су се кретале између 150.000 и 700.000 динара. Ивица Цветановић, председник Конфедерације слободних синдиката, у чији састав улази највећи број јавних предузећа у Србији, каже, за "Новости", да разлог толиког броја радних спорова лежи у реструктурирању великих система и проглашавању технолошких вишкова. - Највише тужби долази од радника бившег предузећа "Железнице Србије", где је стварањем четири нова предузећа велики број запослених проглашен технолошким вишком - каже наш саговорник. - Мањи број их је из ЕПС-а, јер су се ту радници добровољно пријављивали за одлазак. Запослени су пресавили табак и у случајевима неисплаћеног сменског рада или због начина дефинисања технолошких вишкова. Ти поступци су рађени под сумњивим околностима, а субјективни фактор је у већини случајева био пресудан. Цветановић објашњава да је око 5.000 људи отишло као технолошки вишак, и то доста њих "по сили", па је логично да су незадовољни. Није било преговора при проглашавању вишкова, па чак и онима који су добро радили није понуђено најпре неко друго радно место, едукација, што су први кораци, па тек онда вишак. У већим градовима у Србији постоје адвокатске канцеларије које су се специјализовале за вођење случајева радника са железнице, за исплату дневница или за сменски рад. БРОЈКЕ * 3.333 решена радна спора * 5.281 предмет остао нерешен Извор: Новости