Закон о примањима у јавном сектору предвиђа да најмања плата буде 22.000 динара, а највећа 155.000 динара, а запослени ће бити подељени у 60 платних разреда и коефицијента - у распону од један до седам и по. Како преноси београдска штампа, сви који зараду добијају из републичке касе, од чистачице до председника Републике, биће распоређени у 60 платних разреда и исто толико коефицијената.

То су главне тачке радне верзије дуго очекиваног Закона о платама, који ће од понедељка бити на јавној расправи, а план је да у парламент стигне до краја године.

Резови у полицији Највеће резање у додацима на плате осетиће полиција. На пример, запослени у полицији су уколико раде на дан празника добијали 121 одсто на предвиђену дневницу, а остали 110 процената, колико ће према новом закону важити за све. Такође, за прековремени рад добијали су 128,5 одсто на радни сат, а сада ће то бити 126 процената. Према плану, закон треба да ступи на снагу 1. јануара 2016. године, док ће члан осам, који предвиђа да основица за обрачун плата у локалним самоуправама и покрајинама не сме бити већа од оне која је на републичком нивоу, почети са применом усвајањем буџета за 2017. годину, објавиле су "Вечерње новости".

Закон треба да уреди плате за око пола милиона запослених у 11.000 буџетских институција - државној управи, здравству, социјалној заштити, просвети, култури и спорту.

За рад ноћу од 22 часа до шест часова ујутру запосленом се додаје 26 одсто на вредност радног сата, а за рад на празник плаћа се 110 одсто вредности радног сата.

На сваки сат прековременог рада добијаће се сат и по слободног времена који се сабирају и могу се искористити у наредна три месеца.

Такође, за прековремени рад могућа је исплата повећане цене радног сата 26 одсто, а запослени чији посао захтева приправност и могућност ангажовања у сваком тренутку добијаће 10 одсто на постојећу вредност радног сата.

Нераспоређени запослени имаће право на 65 одсто од тренутне плате. Основица за обрачун ће бити 22.000 динара, колики је сада минималац у држави.

Како је наведено, тренутна основица је око 17.000 динара, а законски највећи коефицијент износи девет, али су локалне самоуправе, агенције, НБС посебним актима подигли коефицијенте и плате су им знатно веће него колегама, које раде исти посао у другим службама.

Због тога постоје велике неуједначености, јер у прегломазном систему постоји 2.200 радних места, 70 различитих основа за накнаду, више од 10 основица, око 900 коефицијената и велики број закона на основу којих се рачунају плате.

После усвајања закона ће се ићи на на израду методологија на основу којих ће запослени бити сврстани у платне разреде.

Гледаће се сложеност послова, компетентност, одговорност, аутономија у раду, пословна комуникација, стручна спрема.

Затим ће бити донета још четири закона - о примањима запослених у јавним службама, функционера у локалним самоуправама и државним органима и тада ће се тачно знати ко ће, у распону од један до седам и по, имати колики коефицијент.

ПОВЕЗАНЕ ВЕСТИ Министарка и Статистика различито о броју ћата Суштина је у томе да се за исти посао ма где радили добија иста плата.

Сви возачи ће бити у истој категорији, али ће онај који вози у Хитној помоћи или возила под пратњом (премијера, министра полиције) добијати нешто више новца од, на пример, возача у општини. Тако разлика у плати неће прелазити око 5.000 динара.

На пример, економиста у Министарству финансија има дупло мању плату неко колега из Народне банке Србије. Такође, возачи и секретарице у државним агенцијама имају дупло већа примања него колеге из других институција.

Извор: Мондо