АЛО! У КРИМИНАЛИСТИЧКО-ТЕХНИЧКОМ ЦЕНТРУ МУП Савршен злочин није могућ
Нема савршеног злочина, тврде запослени у Националном криминалистичко-техничком центру МУП-а Србије. Иако се бели чаршаф опере, испегла и спакује, с њега је могуће изоловати семену течност. И голим оком невидљиви трагови крви крију стотине доказа. О свим могућим начинима откривања злочинаца говоре за наш лист Анђелко Марић и Владан Зец из НКТЦ-а.
Као добри домаћини, понудили су да нам отворе врата и покажу просторије у којима се откривају убице, разбојници, криминалци, али и ослобађају сумње невини, који су били на листи осумњичених. Пре него што смо крочили у једну од најопремљенијих лабораторију за криминалистичку форензику у региону и једну од најбољих у Европи, морали смо огрнути бели мантил и обути назувице, у складу с утврђеним процедурама из система контроле квалитета за улазак у ДНК лабораторију, да се колико-толико наши трагови не шире и мешају с узорцима који се испитују. У први мах све подсећа на сцене из америчких крими-серија. Подови су антистатички, а зидови лабораторије су направљени од специјалне пластике која не дозвољава задржавање прашине. Температура се увек одржава на истом нивоу, а специјални филтери служе за пречишћавање ваздуха како би увек био свеж. Све изгледа чисто и перфектно. - Нашим стручњацима је довољан један отисак прста или ципеле, траг гуме, а некада опушак цигарете, папирић с места злочина, комадић одеће да дођу до ДНК профила починиоца. Када изађемо на терен, прво поступамо по принципу „руке у џепове“. Осмотримо место где се десио злочин и онда почињемо с радом. Битно је да се што пре обезбеди лице места како се не би нарушавали докази. Ниједан злочин није савршен - прича Владан Зец. Деси се да разбојник сасвим случајно остави отисак после пљачке и да се он поклопи с убиством које је урадио пре 15 и више година.
Екипа из НКТЦ-а с којом смо и разговарали бележи одличне резултате у решавању тешких кривичних дела. Једно међу њима је и злочин који се догодио 4. јануара 1942, када је у Топаловом магацину ликвидарано 400 мештана код села Чуруг. - Пре четири године, на захтев Меморијалног друштва „Рација 1942“, а по наредби Тужилаштва за ратне злочине, екипа Националног криминалистичко-техничког центра, форензички је обрадила магацин у нади да ће пронаћи трагове учињеног злочина без обзира на проток времена. Напомињем да је магацин током деценија мењао своју намену, па је тако у одређеним периодима тај простор био продавница, задруга, складиште... И поред толиког протока времена, били смо сигурни да су неки трагови остали. Очекивали смо да ће се појавити неки траг од ватреног оружја (пројектил или чаура), а потајно смо се надали да ћемо пронаћи и неки траг крви, преко ког би се после ти трагови могли идентификовати. Иако смо користили најсавременије методе за детекцију крви, трагове крви нисмо пронашли - објашњава наш саговорник Владан Зец. Проток времена, као и сазнања од мештана да су након догађаја дрвени подови у магацину који су били натопљени крвљу замењени, као и да је земља испод подова која је такође била натопљена крвљу прекопана и изнесена и бачена, објашњава зашто није било могуће пронаћи такве трагове.
- Прегледом зидова магацина метал-детекторима специјалне намене који се користе у форензици пронашли смо пројектиле од оружја којим је злочин извршен. Ти пројектили су данас део поставке музеја који се налази у овом простору - додаје Зец.
Извор: Ало