КЦ ДСНМ – Невидљиви хероји у свакој кризи

Терет актуелне пандемије највише је пао на леђа лекара којима се цео свет диви и углавном их као и код нас, свакодневно подржава аплаузом са тераса. Одмах уз лекаре често се помињу полицајци и војници а ређе људи који су такође изузетно изложени вирусу а који због природе посла морају редовно да раде. У нашем случају, односно у Министарству унутрашњих послова, то су колеге које раде администрацију и поред осталог обезбеђују редовне исплате зарада за време кризе. Поред њих, врло важну улогу имају и колеге које одржавају рачунарске системе, а данас ћемо нешто више рећи о запосленима у Одељењу за исхрану и смештај (Сектор за МАТФИН) и њиховој улози за време ванредног стања. Прошлог викенда смо обишли самачки хотел на Бежанији и тамо смо затекли колеге из станица широм Београда које су преузимале спремљене тзв. ланч пакете. У разговору са запосленима речено нам је да се отпочетка ванредног стања свакодневно радило на обезбеђивању пакета за колеге широм Србије. Делом из буџета а делом из донација, за последњих месец и по дана колико траје криза, подељено је више око 90.000 ланч пакета! Требало је свакодневно дочекивати робу, разврстати је, евидентирати, спаковати и неретко испоручивати на терене. Толики број пакета захтевао је свакодневно и целодневно ангажовање а све уз потенцијалну заразу јер је непосредни контакт са колегама био неизбежан. Све мере предострожности су предузете и строго схваћене јер су запослени имали непрестан контакт и са храном и са људима. Маске и рукавице се ни у једном тренутку нису скидале и наравно користила су се сва дезинфекциона средства. А да је била потребна озбиљна дисциплина за овакве мере, говори и податак да је у овој причи ангажовано око 250 колега! Осим паковања пакета, све време су радили и скоро сви ресторани МУП-а, у поменутом самачком хотелу, у станици 29. новембра, Каменици, свим ресторанима жандармерије, Врању, Новом Саду... Само су мањи бифеи привремено затворени. Како нам колеге из овог одељења кажу, ништа им није било тешко (радило се и на Васкрс и 1. мај) јер су и у ранијим ситуацијама, бар они мало старији, стекли искуство са оваквом врстом ангажовања. Ситуација је схваћена врло озбиљно и нико није правио питање када и колико треба радити. Због свега што смо навели, са пуним правом можемо и ове колеге назвати херојима и овим путем им се захвалити на одговорности и колегијалности које показују.