Читам Закон о полицији Републике Хрватске и просто не могу да верујем са колико перфидности су наводни реформатори у Министарству, да тако кажем искривили све оно што је добро у Закону о полицији и што је у складу са европским вредностима.
Иако не волим то да кажем, у Хрватском Закону о полицији се итекако поштују људска права, а нарочито права полицијских службеника као што су право на заштиту достојанства и података о личности, право на синдикално организовање, на рад ван службе, на штрајк који је делимичн,о ограничен, на слободно време које могу провести са својом породицом, право припадника криминалистичке полиције на опремање цивилним оделом (члан 28) право на одређен број сати, право на увећану отпремнину и друго....
Наши предлагачи Нацрта закона о полицији или унутрашњих послова (без обзира како ће се звати) су преписивали делове Хрватског Закона, али уз корекције које њима одговарају.
У Хрватској, полицаја у складу са Законом има право на отпремнину за старосну пензију у висини просечне нето плате исплаћене у државном сектору утврђене од стране Завода за статистику увећане 10 пута; за инвалидску пензију (ако је у вези са радом) 12 пута, а за превремену пензију 6 пута.
Занимљиво, зар не? Оно што је мени посебно занимљиво је њихов члан 46 који наводи да је одлучивање о пријему, распореду, именовању, разрешењу, премештају, плати, другим правима и обавезама и одговорностима као и престанку радног односа, УПРАВНА СТВАР, што значи да се све своди на могућности да се у случају било какве грешке спорови решавају на законит начин у управном поступку, док у Нацрту новог Закона већ у првим поглављима назиремо кршење људских права и слобода као и Устава, разним проверама чак и студената који желе да упишу Академију.
Ограничавајући разлози за штрајк су управо они које већ годинама покушавамо да добијемо као минумум процеса рада када се обраћамо Послодавцу са питањем да дефинишу који је то минимум у обављању полицијских послова у време штрајка. Као што и сами знате одговор никада нисмо добили јер послодавац тиме оставља себи могућност да на миран начин сваки штрајк угуши, а синдикалне вође уцени.
И на крају рад и принадлежности, у Хрватској је строго дефинисано радно време и од тога нема одступања (полиција се повлачи са својих положаја након истека радног времена) а одговорност је старешина да се на њиховим местима нађу људи који ће их заменити, хрватски полицајац се пита жели ли да ради прековремено, наша полиција долази у ситуацију да их поставе на неко место и да чак старешине забораве да их обавесте да је престало вршење задатка и они тако стоје и чувају раскрсницу.......Док не сакупе храбрости да некога назову или док их старешина на путу ка својој кући (наравно у службеном возилу) случајно не примети поред пута....
Оно што могу да закључим је да смо далеко од усвајања правог и демократског Закона о полицији, и да само изигравање неког рада и већ сама чињеница да постоји 5-6 Нацрта говори о томе колико смо озбиљно спремни да мењамо и реорганизујемо полицију, а свака власт се позива да је приоритет у раду реформа полиције. Да, наравно да је потребно спровести реформу, али не ону која подразумева да ту исту полицију уништавамо. Већ је неопходно створити институцију која је неполитичка, некорумпирана и у којој полицајац може да живи од свога рада, достојанствено и поносно. Прилоге можете видети на сајту у вести.
