Рат против тероризма је суштински претворио полицију у окупирајућу војску у неколико америчких заједница, рекао је стручњак за полицију и криминологију. Томас Нолан, ванредни професор криминологије на Меримек колеџу и бивши виши аналитичар политике у Одељењу за безбедност домовине, рекао је да се опис полицијског посла веома променио откад је он био полицајац у Бостону између осамдесетих и деведесетих година.

„Сећам се да су ми то усадили као полицајцу, као капетану и као поручнику: партнерство, решавање проблема и превенција – три слова П“, рекао је Нолан у среду током панела који је финансирало Америчко уставно друштво.

Он је рекао да је полиција жестоко тренирана да сарађује како би лакше служили заједницама и штитили их, а да такви односи данас не постоје у Фергусону, Мисури.

Док се рат против дрога често помиње као главни фактор за распад грађанских слобода и односа између полиције и заједница, Нолан је рекао да је највише крива најскорија промена.

„Раних 2000-тих година, посебно након 11. септембра, присуствовали смо промени парадигме са полицајаца у заједници који су били оријентисани на проблеме на рат против тероризма и постали смо Полиција за безбедност домовине“, рекао је Нолан, који је радио у Канцеларији за грађанска права и слободе федералне агенције.

Он јер рекао да је ова промена ка „безбедности домовине“ за час уништила односе које је полиција градила скоро 20 година

„Мислим да су ти односи које смо тако дуго склапали и одржавали почели да се урушавају зато што је полиција почела да се посматра као окупациона војска“, рекао је Нолан.

„Ако обучете полицајце у војнике и ставите их у војна возила и дате им војна оружја, они добијају менталитет ратника“, наставио је. „Ми ратујемо против непријатеља, а непријатељи су људи који живе у нашим градовима“. Истовремено је домаћа полиција почела да се фокусира на безбедност домовине и Одељење за одбрану је почело да продаје вишак војног оружја и опреме америчким полицијским одељењима без много јавних расправа.

„Нисмо били укључени у дискусију, нисмо ништа знали о томе и мислим да је Фергусон то довео у жижу јавности“, рекао је Нолан.

Овај полицијски ветеран рекао је да се осећа несигурно када пролази поред полицајаца у свом комшилуку у Бостону.

„Видим полицију која се води у високо војничком стилу на рутинским патролним активностима“, рекао је Нолан. „Оно што ја доживљавам и што људи на улици доживљавају је опипљив осећај страха, тј. да нисмо безбедни ако су полицији потребне полуаутоматске пушке да нас заштите“.

Он је рекао да су Американци у опасности од сопствених полицајаца јер се нису противили претходним злоупотребама, изјавивши да полицијски одговор на бомбардовање Бостонског маратона доказује да ситуација може само да буде гора.

„Оно што смо тамо видели била је унилатерална суспензија Устава САД, нарочито четвртог амандмана“, рекао је Нолан.

„По први пут смо били сведоци претрага од куће до куће“, наставио је он, „и рекао сам мојим колегама, које раде у новинским медијима, да када не успемо да се успротивимо ономе што се дешава, а нисмо, губимо своје право на то у будућности и изгубили смо га“.

Извор: Вестинет