Платни разреди тек од 2019. године
До тада, осим већ усвојеног Закона о систему плата у јавном сектору, требало би донети закон о запосленима у јавним службама, закон о платама службеника и намештеника у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, као и закон о платама у јавним агенцијама. Очекује се да ће прва два поменута закона, као и измене Закона о систему плата у јавном сектору, бити усвојени до краја ове године, а закон о платама у јавним агенцијама почетком 2018, да би следећа година била искоришћена за доношење неопходних подзаконских аката. Један од тих прописа треба да регулише начин вредновања учинка и рада запослених у јавним службама, а Зоран Касаловић помиње као врло значајан и будући каталог радних места у јавном сектору, на основу чега више нећемо имати, рецимо, возаче-курире, возаче-достављаче, возаче који раде и послове обезбеђења, што је био изговор да се некоме испослује већа плата.
У каталогу ће прецизно бити наведена сва радна места у јавном сектору (очекује се да их буде много мање него сада), биће утврђене основице и коефицијенти за свако од тих места и на основу тога исплаћиваће се плате. Тако се неће више дешавати, као што је то сада случај, да у различитим институцијама, на истим радним местима за исте послове и исти учинак имамо различите плате. Такође, овом реформом никоме неће директно бити повећана или смањена плата, али биће успостављен нови систем.
На питање како ће у нове платне разреде бити сврстани они који данас имају много већа примања, а да им плате не буду смањене, на пример у неким јавним агенцијама, државни секретар потврђује да је у једној од предложених законских одредби наведено да ће затечени нивои плата у тренутку примене закона бити задржани. „Међутим, кад систем почне да функционише, тежиће се успостављању праведног распона плата, па ће онима који у овом тренутку имају потцењене износе, кад буду сврстани у платне групе, плате бити повећаване сразмерно расположивим средствима, док се онима који су у овом тренутку у прецењеној групи плате неће повећавати све док их њихова платна група не достигне. То ће се постићи тако што ће се повећање масе зарада у јавном сектору усмеравати ка запосленима који у овом тренутку, за сличне послове, имају ниже плате, а сада прецењени би задржавали исте износе све док их потцењени не достигну.”
На примедбу да примена новог система плата наилази на отпор међу запосленима у просвети и култури, Касаловић каже да су представници владе водили интензивне разговоре с репрезентативним синдикатима јавних служби, пре свега у оквиру Социјално-економског савета. Представници министарстава на заједничким састанцима уважили су готово 90 одсто примедби синдиката и оне су уграђене у нацрт закона о запосленима у јавним службама. Ипак, представници синдиката из институција културе на тим састанцима нису учествовали, док су неки репрезентативни синдикати из просвете сматрали да уопште нема потребе за овим законским променама.
С друге стране, Социјално-економски савет је изразио став да је у досадашњем раду на овим прописима прихваћен максималан број примедби и сугестија, а будући да овај савет одлуке доноси консензусом, нова законска решења биће упућена влади и без подршке (али и без значајног противљења) неких синдиката. С тим што нова законска решења предвиђају да, ако нека од служби у јавном сектору покуша да се избори за пораст плата у свом сектору, то неће бити могуће ако се истовремено не повећавају плате и у осталим делатностима и службама. Према томе, министарство ће нацрте закона упутити влади на усвајање, а влада скупштини, да би се у следећој години посветили доношењу подзаконских акта. Касаловић на крају каже да ће и послодавци имати обавезу да усвоје акте о систематизацији и прилагоде радна места каталогу занимања, уручиваће решења запосленима... да би цео систем, у којем укупно има око 420.000 запослених, од првог јануара 2019. у овом делу функционисао на нов начин.
Разреди за непрофитне
На примедбу да јавна предузећа која су на буџету неће имати платне разреде, Зоран Касаловић каже да јавна предузећа нису на буџету него само примају одређене субвенције из буџета. За разлику од јавних служби (просвета, здравство, култура...) које су непрофитне, јавна предузећа би требало да буду профитна, да се појављују на тржишту, и држава, у том смислу, тражи одређена решења у правцу њиховог реструктуирања како би се њихов рад и финансирање побољшали. А наше министарство се бави радом јавних служби које су непрофитне, прецизира Касаловић.
Извор: Политика