Пред судом сви полицајци нису једнаки
НИ после 11 година полицајци који су 2006. тужили државу због неисплаћеног новца за прековремени и ноћни рад нису добили задовољење. Многи су отишли у пензију а њихови судски спорови и даље трају. Немали број њих ипак је добио новац који им МУП дугује, уз велике камате, док други нису. Разлог - исти суд је у идентичним предметима пресудио дијаметрално супротно.
Због различитих судских одлука које судови доносе у истоврсним случајевима, припадници МУП спремни су да иду чак до Европског суда за људска права у Стразбуру. Тужиће државу не само за кршење Уставом загарантованог права на једнакост пред судом, већ и за кршење права на суђење у разумном року.
Државу је 2006. тужило више од 20.000 чувара реда и мира, од којих је најмање половина већ наплатила одштете, и то између 150.000 и 700.000 динара, о чему су “Новости” претходних година писале. Тужбе су подношене за период од 2003. године до 1. јула 2006, до када је полиција посебно плаћала прековремене сате. После тога, промењен је правилник о исплати зарада у МУП, па је овај рад уврштен у додатни коефицијент. Крагујевачки Апелациони суд је, међутим, и после тога наставио да досуђује полицајцима из Новог Пазара прековремени рад.
У почетку су различити судови различито пресуђивали у истим предметима. “Најмекша” је била крагујевачка, а “најтврђи” новосадска и београдска апелација. Оне су масовно одбијале полицајце. Зато Уставни суд 2012, одговарајући на уставне жалбе незадовољних припадника МУП, одлучује у њихову корист и објављује у “Службеном гласнику” пресуде по којима имају право на надокнаде. После тога, изменио се и однос апелационих судова у престоници и Војводини.
ИЗВРШИТЕЉИМА ПО 100.000
Будући да држава не плаћа добровољно извршне пресуде полицајцима, они су принуђени да ангажују јавне извршитеље. Тако се трошак повећава по особи за додатних 100.000 динара, које на крају плаћају порески обвезници.
Сада сви апелациони судови почињу да додељују накнаде са каматама, па полицајци који су пре тога правоснажно одбијени траже понављање поступка због постојања нових чињеница.
Како каже Синиша Адамовић, који је међу првима у име новосадских и суботичких полицајаца поднео захтеве за накнаду, сви чувари реда из Суботице које је заступао поднели су истог дана захтеве за понављање поступка Првом основном суду у Београду, пред којим су се водиле парнице. Овај је од београдске апелације тражио одлуке о дозволи понављања.
- У неким случајевима Апелациони суд је дозволио да се поступци понове и људи су добили оно што им држава дугује, међутим, онда је исти суд донео неколико одбијајућих пресуда! Образложење је било да се одлука Уставног и пракса Апелационог и Врховног суда не односе на те конкретне полицајце које одбијају, јер у њиховим предметима није одлучивао Уставни суд и нема нових чињеница - каже Адамовић.
Он додаје да сваки судија има право да суди по сопственој савести, али је несхватљиво тумачење да одлука Уставног суда није општеобавезујући правни став који диктира правну праксу. Полицајци који су одбијени никако не могу да схвате зашто су неке њихове колеге добиле накнаду а они нису. То их, ипак, није поколебало, па су поднели уставне жалбе и тражили ванредну ревизију од Врховног касационог суда.
С обзиром на то да ови предмети не застаревају, с годинама се повећава камата, а држава све више губи. Одштете достижу и по 650.000-700.000 динара, док је иницијалан дуг био 1.500 динара додатка на плату по полицајца.
Извор: Новости