Независни синдикат полиције на Крфу У ЧАСТ ПРЕЦИМА!
Поводом 100 година пробоја Солунског фронта, руководство и чланови Независног синдиката полиције посетили су Крф и оближње острво Видо где су положили венац на Плавој гробниции тиме одали почаст српској војсци која је тамо боравила од 1916. до пробоја Солунског фронта и убрзог ослобођења Србије 1918. године.
Након доласка у Игуменицу, другог дана пута, уследио је пут трајектом до Керкире главног града острва, а потом вожња аутобусом до Ипсоса где је група преноћила.
У петак, трећег дана пута, група је посетила Српску кућу у којој су имали прилике да виде фотографије, униформе, ордење и разне друге предмете наше војске из периода Великог рата.
Велимир Лукић је у име Независног синдиката полиције и своје лично име уписао у књигу посетилаца музеја следеће:
Бескрајна захвалност која се не може описати речима за жртву коју су поднели наши дедови како би смо ми данас живели много часније и спокојније. Бескрајну захвалност исказују припадници српске полиције и чланови Независног синдиката полиције.
Након Српске куће, чланови синдиката су се упутили на острво Видо у посету спомен костурници. Острво је добило назив Плава гробница или Острво смрти и сматра се да је овде, у највећој мери због тифуса који је харао у то време, животе оставило више од 10.000 српских војника и регрута.
Овом приликом синдикат је положио венац на гроб српским јунацима.
Поред нашег синдиката у исто време је на Крфу су боравили и ученици београдске гимназије.
Приликом повратка у Србију чланови НСП-а су посетили и Солун односно Српско војничко гробље на Зејтинлику.
Руководство и чланови НСП-а на Зејтинлику са чувеним деда Ђорђем
Независни синдикат полиције је нажалост међу реткима који су ове године обележили 100 година пробоја Солунског фронта. Велика већина наше деце и омладине не зна ни када је био Велики рат а камоли шта је и где је Плава гробница а старији, ако су и знали, полако заборављају... Зато верујемо да је овај чин, практично поклоничко путовање у организацији нашег синдиката, још значајније.
Наши преци су трпели болести, глад, зиму... али су се јуначки борили да би извојевали слободу не само за себе и тада своје породице, него и за будуће нараштаје, тачније за све нас.
Плава гробница коју смо посетили је само део муке која је пратила наше претке и пре и после ње. Како песма каже Крв је текла, крв је лила Дрином због слободе! Крв је лила и Моравом, Савом, Дунавом... Крвљу је натопљена цела српска земља а можда највише на тренутно окупираном Косову. Ако то заборавимо залуд су биле жртве наших предака!
На крају објављујемо чувену песму Милутина Бојића (19. мај 1892 — 8. новембар 1917) Плава гробница која сведочи о мукама које су наши преци преживљавали на овом месту. Фотографије са овог пута можете погледати овде а видео снимак у наставку текста или галерији нашег сајта.