Члан 1.
У Закону о полицији („Службени гласник РС”, број 6/16), члан 3. мења се и гласи:
„Члан 3.
Полиција, у смислу овог закона, представља организован начин обављања законом уређених послова, коју чине полицијски службеници који, у обављању полицијских и других унутрашњих послова, штите и унапређују безбедност грађана и имовине, поштујући Уставом зајемчена људска и мањинска права и слободе и друге заштићене вредности у демократском друштву, уз могућност употребе средстава принуде у складу са Уставом и законом. Право на употребу назива „Полиција” има искључиво Министарство и Министарство одбране.”.
Члан 2.
У члану 10. став 2. тачка 1) после речи: „овлашћења” додају се речи: „и мере и радње”. У тачки 2) после речи: „полицијским пословима” додају се речи: „и послове заштите и спасавања”.
Члан 3.
У члану 11. тач. 8)–13) мењају се и гласе: „8) обавља послове планирања, изградње, коришћења, одржавања и обезбеђивања несметаног функционисања информационих и телекомуникационих система Министарства, укључујући системе видео надзора и система криптозаштите; 9) обавља послове планирања и спровођења заштите информационих и телекомуникационих система Министарства, као и откривања и спречавања њиховог ометања; 10) обезбеђује несметано коришћење телекомуникационих и информационих система Министарства од стране органа државне управе, органа територијалне аутономије и органа јединице локалне самоуправе, као и јавних предузећа у складу са потписаним споразумима, законском регулативом и посебним плановима; 11) утврђује стандарде за опрему за посебне намене и материјално-техничка средства, врши набавку и одржавање; 12) ради на спровођењу међународне сарадње у области унутрашњих послова; 13) спроводи поступке и обавља послове којима се стварају услови за рад Полиције и Министарства, који се односе на финансијско-рачуноводствене послове и послове у вези са буџетом, послове набавки, имовинске и друге материјалне послове укључујући и послове изградње и одржавања објеката, експлоатације и одржавања возила, послове обезбеђења исхране и смештаја;”.
Члан 4.
У члану 19. став 1. речи: „иностраним органима и организацијама” замењују се речима: „иностраним органима, међународним и другим организацијама”. У ставу 3. речи: „на територији стране државе, сарадњу са страним полицијским службама, размену полицијских службеника за везу, односно делатност иностраних и међународних полицијских служби на територији Републике Србије” замењују се речима: „у сарадњи са надлежним институцијама других држава и сарадњу са страним полицијским службама.”.
Члан 5.
У члану 22. став 4. мења се и гласи: „Посебне јединице полиције у седишту Дирекције полиције су Жандармерија, Хеликоптерска јединица, Јединица за заштиту и Јединица за обезбеђење одређених личности и објеката, а у Полицијској управи за град Београд Полицијска бригада и Интервентна јединица 92.”. Став 6. мења се и гласи: „Изузетно од акта из члана 9. став 2. овог закона, организацију и делокруг специјалне и посебних јединица полиције, систематизацију, врсте, односно статус и опис послова радних места њених припадника, посебне услове за пријем и рад, посебну опрему, средства и наоружање који се користе у обављању послова из делокруга тих јединица прописује Влада.“.
Члан 6.
У члану 24. тачка 1) мења се и гласи: „1) израђује стратешку процену јавне безбедности, у сарадњи са организационом јединицом надлежном за стратешко планирање;”.
Члан 7.
У члану 25. после тачке 7) додаје се тачка 7а) која гласи: „7а) обезбеђује редовно и хитно информисање и извештавање Дирекције полиције о појавама и догађајима на свом подручју;”. Тач. 8) и 9) мењају се и гласе: „8) скупштини општине локалне самоуправе, односно скупштини градске општине на подручју на коме се налази, подноси извештај о раду и стању безбедности једном у годину дана; 9) обавља друге послове утврђене посебним законима, другим прописима и општим актима.”.
Члан 8.
Члан 30. мења се и гласи: „Члан 30. Полицијски послови су део унутрашњих послова које обавља Полиција, применом полицијских овлашћења, мера и радњи. Полицијски послови се обављају у циљу остваривања безбедносне заштите живота, права и слобода грађана, заштите имовине, као и подршке владавини права. Полицијски послови, у смислу овог закона, јесу: 1) превенција криминала и унапређење безбедности у заједници; 2) откривање и расветљавање кривичних дела, обезбеђивање доказа, њихова анализа, криминалистичко форензичко вештачење употребом савремених форензичких метода и евиденција и откривање имовине проистекле из кривичног дела; 3) откривање и расветљавање прекршаја и привредних преступа; 4) откривање и хапшење учинилаца кривичних дела, прекршаја и других лица за којима се трага и привођење надлежним органима; 5) одржавање јавног реда и мира, спречавање насиља на спортским приредбама, пружање помоћи у извршењима у складу са законом; 6) регулисање, контрола, пружање помоћи и надзор у саобраћају на путевима и други послови из прописа о безбедности саобраћаја; 7) обезбеђење одређених јавних скупова, личности, објеката и простора; 8) безбедносна заштита одређених личности и објеката; 9) контрола државне границе, послови у вези са кретањем и боравком странаца, послови азила, прекограничног криминала, ирегуларних миграција и реадмисије; 10) извршавање послова утврђених прописима о оружју, приватном обезбеђењу и детективској делатности; 11) безбедносна заштита Министарства; 12) извршавање других полицијских послова и задатака утврђених законом и подзаконским актом Министарства донетим на основу овлашћења из закона. Приликом обављања полицијских послова из става 3. oвог члана, полицијски службеници примењују и овлашћења, мере и радње прописане Закоником о кривичном поступку, Законом о прекршајима и другим законима. Начин обављања појединачних полицијских послова ближе ће се уредити подзаконским актом који доноси министар. Под полицијским пословима, изузетно, у смислу овог закона, подразумевају се и послови руковођења организационим јединицама у Министарству.”.
Члан 9.
После члана 34. додаје се назив изнад члана и члан 34а, који гласе: „Платформа за безбедну електронску комуникацију, размену података и информација Члан 34а Платформа за безбедну електронску комуникацију, размену података и информација између државних органа, посебних организационих јединица државних органа и институција у циљу спречавања организованог криминала и других облика тешког криминала, успоставља се у оквиру посебног информационо-комуникационог система Министарства у складу са прописима који уређују евиденције и обраду података у области унутрашњих послова, као и техничким могућностима. Платформа из става 1. овог члана представља основ за успостављање националног криминалистичко-обавештајног система. У оквиру платформе из става 1. овог члана врши се евидентирање приступа, као и размена података о кривичним делима у складу са законом којим се уређује сузбијање организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела, уз примену мера информационе безбедности.”.
Члан 10.
У називу изнад члана 37. речи: „полицијских службеника” бришу се. У члану 37. став 2. брише се. Досадашњи ст. 3–5. постају ст. 2–4. После досадашњег става 5. који постаје став 4. додају се ст. 5. и 6. који гласе: „Државном службенику Министарство издаје службену легитимацију која служи искључиво за идентификацију и доказивање својства државног службеника за рад у Министарству. Изглед, форму и садржину службене значке и службене легитимације полицијских службеника, као и службене легитимације државног службеника прописује Влада.”.
Члан 11.
У називу изнад члана 39. речи: „полицијских службеника” бришу се. У члану 39. став 3. после речи: „оделу” додају се запета и речи: „осим свечане униформе”. Став 6. мења се и гласи: „Одредбе ст. 1. и 2. овог члана сходно се примењују и на припаднике ватрогасно-спасилачких јединица, полазнике за основну полицијску обуку, студенте Криминалистичко-полицијске академије и приправнике за полицијске службенике у статусу овлашћених службених лица који полицијске послове обављају у униформи.”. После става 6. додаје се нови став 7. који гласи: „Полицијски службеници и лица из става 6. овог члана имају искључиво право ношења тамно-плаве униформе у односу на друге државне органе и јавна предузећа, као и у односу на правна и физичка лица на коjа се примењују одредбе о приватном обезбеђењу.”. Досадашњи став 7. постаје став 8.
Члан 12.
У члану 43. став 1. мења се и гласи: „Полицијски службеник дужан је да се одазове на превентивне лекарске прегледе у оквиру специфичне здравствене заштите коју обезбеђује Министарство, а у склопу тога и на ванредни лекарски преглед на предлог здравствене установе у којој се лечи или на образложени предлог руководиоца.”.
Члан 13.
У члану 52. став 3. мења се и гласи: „Ради примене полицијских овлашћења, откривања и расветљавања прекршаја и кривичних дела, као и контроле и анализе обављања полицијских послова, Полиција може вршити аудио и видео снимање поступања полицијских службеника.”.
Члан 14.
У члану 59. став 3. после речи: „поступку” додају се речи: „и другим законом”.
Члан 15.
У члану 60. став 1. реч: „међународна” брише се, а после речи: „том лицу” додају се запета и речи: „као и другим лицима за које постоје основи сумње да помажу у прикривању тог лица”. У ст. 2. и 9. број: „72” замењује се бројем: „24”. После става 12. додаје се став 13. који гласи: „Ближи начин примене мере циљане потраге прописује министар.”.
Члан 16.
У члану 70. став 6. мења се и гласи: „Начин и услове примене полицијских овлашћења према малолетним лицима прописује министар унутрашњих послова, уз сагласност министра надлежног за послове правосуђа.”.
Члан 17.
У називу изнад члана 91. реч: „Тражење” замењује се речју: „Прикупљање”. У члану 91. став 1. мења се и гласи: „Полицијски службеник може прикупљати обавештења, податке и информације од лица, у циљу спречавања, откривања и расветљавања кривичних дела или прекршаја и њихових учинилаца или за обављање других полицијских послова у складу са законом.”.
Члан 18.
У члану 99. став 1. после речи: „органа,” реч: „односно” брише се, а реч: „техничких” замењује се речју: „форензичких”. После става 4. додаје се став 5. који гласи: „Начин поступања полицијских службеника у примени криминалистичко-тактичких и форензичких метода и средстава из става 1. овог члана, ближе се уређује подзаконским актом који доноси министар, а који је усаглашен са Закоником о кривичном поступку и другим законима и правним актима, који уређују поступак прикупљања материјалних доказа.”.
Члан 19.
У члану 102. после става 2. додаје се нови став 3. који гласи: „Безбедносна сметња ближе је дефинисана у члану 138. овог закона.”. Досадашњи ст. 3–7. постају ст. 4–8. У досадашњем ставу 3. који постаје став 4. тачка 2) мења се и гласи: „2) кандидата за основну полицијску обуку и обуку ватрогасно-спасилачких јединица;”. Тачка 6) мења се и гласи: „6) кандидата за обављање послова детективске делатности или службеника обезбеђења;”. После тачке 8) додаје се тачка 8а) која гласи: „8а) лица која станују, раде или бораве по другом основу у непосредном окружењу лица која се безбедносно штите,;”. У досадашњем ставу 6. који постаје став 7. после речи: „област” додају се речи: „и воде се у складу са прописом о евиденцијама и обради података у области унутрашњих послова”. После досадашњег става 7. који постаје став 8. додаје се став 9. који гласи: „Извештај о извршеној безбедносној провери садржи прикупљене податке којима се утврђује тачност података из Упитника из члана 142. овог закона, као и друге податке који су од значаја за доношење оцене о постојању или непостојању безбедносне сметње.”.
Члан 20.
У члану 131. став 1. речи: „вештина, ставова и понашања” замењују се речима: „вештина и ставова”. У ставу 3. после речи: „специјалистичке обуке” додају се запета и речи: „обуке за ниво руковођења”.
Члан 21.
У члану 132. став 2. после речи: „полазника обука,” додају се речи: „стандарде стручног оспособљавања и усавршавања,”.
Члан 22.
У члану 133. ст. 2–4. мењају се и гласе: „Програме и план обука из става 1. овог члана, на предлог руководиоца организационе јединице надлежне за људске ресурсе, доноси министар уз претходно прибављену сагласност руководиоца организационе јединице у седишту Министарства, за чије потребе се спроводи обука. На основу плана обуке, а у складу са програмима из става 2. овог члана, надлежна организациона јединица за људске ресурсе израђује и спроводи планове реализације појединих облика обука. За потребе стручног оспособљавања и усавршавања, као и за потребе унапређења рада, Министарство остварује сарадњу са научним и образовним институцијама и бави се научно-истраживачким радом и издавачком делатношћу.”.
Члан 23.
Члан 135. мења се и гласи: „Члан 135. Радни однос у Министарству заснива се путем конкурса. Радни однос у Министарству може се засновати само на местима која су предвиђена актом о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, која нису попуњена и у случајевима када је попуна тог радног места у складу са кадровским планом који доноси министар. Изузетно од става 1. овог члана радни однос у Министарству заснива се без конкурса у случају: 1) премештаја државног службеника по основу споразума о преузимању из другог државног органа; 2) пријема кандидата који су завршили студије на високошколским установама које се образују у складу са посебним студијским програмом за потребе Министарства, а који су током студија имали закључен уговор за било коју годину студија, или чије су студије финансиране из буџета Републике Србије; 3) заснивања радног односа супружника и деце лица који су изгубили живот или су рањени у или поводом вршења службене дужности, уз испуњеност услова за рад на одређеном радном месту; 4) када је актом о унутрашњем уређењу и систематизацији предвиђено да се конкурс не спроводи за поједина радна места. Поступање у складу са ставом 3. овог члана мора бити усклађено са кадровским планом. Поступак и начин спровођења конкурса прописује Влада.”.
Члан 24.
У члану 136. став 1. мења се и гласи: „Ако је руководеће радно место упражњено, на предлог руководиоца организационе јединице који је надлежан да захтева попуну упражњеног радног места, у року од 30 дана од дана када је место упражњено, организациона јединица надлежна за управљање људским ресурсима, по утврђивању испуњености услова за попуњавање радног места, расписује интерни конкурс за попуну тог радног места, који се истиче на огласној табли организационих јединица.”. Став 3. мења се и гласи: „За време вршења дужности руководиоца запосленом припадају сва права радног места на које се као вршилац дужности распоређује, ако је то за њега повољније.”.
Члан 25.
У члану 137. став 1. тачка 2) речи: „пет година” замењују се речима: „годину дана”. Тачка 4) мења се и гласи: „4) да испуњава услове радног места прописане актом о унутрашњем уређењу и систематизацији.”. У ставу 2. после речи: „став 2.” додају се речи: „и члана 22. став 6.”.
Члан 26.
Члан 138. мења се и гласи: „Члан 138. У радни однос у Министарство не може се примити лице код кога се у поступку вршења безбедносне провере утврди постојање безбедносне сметње. Безбедносна сметња за пријем у радни однос у Министарству постоји ако: 1) се против лица води кривични поступак за кривична дела која се гоне по службеној дужности; 2) је лице осуђивано због кривичног дела за које се гони по службеној дужности; 3) је лице осуђивано на казну затвора у трајању од најмање шест месеци; 4) је лицу радни однос у државном органу престао по основу правноснажне одлуке надлежног органа због тешке повреде службене дужности, односно теже повреде радне дужности; 5) је лицу радни однос у правном лицу са јавним овлашћењима престао због повреде радне обавезе или непоштовања радне дисциплине; 6) је лице правноснажно кажњено за прекршаје из области јавног реда са елементима насиља и за прекршаје у области прописа којима се уређује набављање, држање и ношење оружја и муниције; 7) лице својим навикама, понашањем или склоностима указује да неће бити достојно за рад у Министарству; 8) лице које се проверава у поступку безбедносне провере о себи даје неистините податке, ради прикривања чињеница које би представљале безбедносну сметњу. Одредбе става 2. овог члана сходно се примењују и за ангажовање за рад у Министарству ван радног односа, као и за пријем кандидата на основну полицијску и основну обуку ватрогасно-спасилачких јединица и пријем кандидата за упис на високошколску установу за потребе полицијског образовања. Подаци из става 2. овог члана се прикупљају у поступку вршења безбедносне провере.”.
Члан 27.
У члану 140. став 1. мења се и гласи: „Оцену о постојању или непостојању безбедносне сметње, уз образложење, даје руководилац организационе јединице која је вршила безбедносну проверу. Оцена са образложењем доставља се подносиоцу захтева за вршење безбедносне провере, а лицу на које се односи, на лични захтев, даје се на увид.”. После става 1. додаје се нови став 2. који гласи: „Оцену о постојању или непостојању безбедносне сметње, уз образложење, у случају вршења безбедносних провера за полицијске службенике Службе за безбедност и заштиту података даје посебна комисија из члана 141. став 11. овог закона.”. Досадашњи став 2. постаје став 3.
Члан 28.
Члан 141. мења се и гласи: „Члан 141. Безбедносна провера врши се на три различита нивоа. Први ниво безбедносне провере врши се за лица из члана 102. овог закона. Први ниво безбедносне провере подразумева обраду података из службених евиденција Министарства и прикупљање података непосредним оперативно-теренским радом. Други ниво безбедносне провере врши се за руководиоце средњег нивоа, на период од пет година. Други ниво безбедносне провере подразумева обраду података из става 3. овог члана, као и потпуну проверу података из евиденција других државних органа, органа државне управе, органа аутономне покрајине, органа јединица локалне самоуправе и имаоца јавних овлашћења. Трећи ниво безбедносне провере врши се за лица на положају и постављена лица, односно руководиоце високог и стратешког нивоа у Министарству, на период од четири године. Трећи ниво безбедносне провере подразумева обраду података из ст. 3. и 5. овог члана, као и података из евиденција других служби безбедности. Безбедносне провере могу се вршити и на краћи период у случају сумње да постоје безбедносне сметње, као и у другим случајевима прописаним законом. Други и трећи ниво безбедносне провере врши Сектор унутрашње контроле. Безбедносну проверу за полицијске службенике Сектора унутрашње контроле врши Служба за безбедност и заштиту података. Безбедносну проверу за полицијске службенике Службе за безбедност и заштиту података врши посебна комисија која се образује актом министра.”.
Члан 29.
Члан 142. мења се и гласи: „Члан 142. Лице над којим се врши безбедносна провера даје сагласност за вршење безбедносне провере попуњавањем и потписивањем Упитника о идентификационим подацима (у даљем тексту: Упитник). Сагласност из става 1. овог члана односи се на проверу и обраду података који су у вези са питањима из Упитника, као и на примену поступака који су за вршење безбедносне провере прописани овим законом. Изузетно, сагласност из става 1. овог члана није потребна када се врши безбедносна провера за запослене, као и за приступ одређеним објектима, односно местима под посебном безбедносном заштитом и за провере лица која станују, раде или бораве по другом основу у непосредном окружењу лица и објеката која се безбедносно штите. Уколико лице из става 1. овог члана одбије да попуни и потпише Упитник, сматраће се да је одустало од поступка заснивања радног односа, пријема на обуку за обављање послова полицијских службеника, уписа на високошколску установу за потребе полицијског образовања или остваривања права по другом пропису. Упитник из става 1. овог члана, у зависности од нивоа безбедносне провере, може садржати следеће податке: име и презиме, као и претходна имена и презимена; јединствени матични број грађана; датум и место рођења; држављанство, претходна држављанства и двојна држављанства; пребивалиште и боравиште, као и претходна пребивалишта; брачни статус и породично стање лица; стручна спрема и занимање; подаци о радном месту и претходним запослењима (посебно о престанцима радног односа због повреде радне обавезе у правном лицу са јавним овлашћењима или непоштовања радне дисциплине); подаци у вези са извршењем војне обавезе; подаци о кривичном и прекршајном кажњавању и кривичним и прекршајним поступцима који су у току; подаци о дисциплинским поступцима и изреченим дисциплинским мерама; контакти са страним полицијским организацијама, страним службама безбедности и обавештајним службама, као и подаци о чланству или учешћу у активностима организација чије су активности или циљеви забрањени; подаци о претходним безбедносним проверама и подаци о безбедносним проверама којима располажу друге службе безбедности; подаци о одговорности за повреду прописа који се односе на тајност података; подаци о праву својине на стварима уписаним у јавни регистар; медицински подаци у вези са болестима зависности, односно душевним болестима; подаци за контакт (број телефона и електронска адреса). Изглед и садржину обрасца Упитника прописује министар. Захтев за покретање поступка безбедносне провере за кандидате за пријем у радни однос или за ангажовање ван радног односа у Министарству, за пријем кандидата на основну полицијску обуку и основну обуку ватрогасно-спасилачких јединица и пријем кандидата за упис на високошколску установу за потребе полицијског образовања, подноси организациона јединица Министарства надлежна за људске ресурсе. Захтев за вршење безбедносних провера по захтеву других органа, односно правних лица, подносе ти органи, односно лица, у складу са посебним законом. Захтев за покретање поступка безбедносне провере из овог члана са Упитником доставља се на поступање надлежној организационој јединици Дирекције полиције према месту пребивалишта лица које се проверава. Ради утврђивања континуитета испуњености услова за рад у Министарству, захтев за покретање поступка безбедносне провере за запослене, подноси њихов непосредни руководилац, односно руководилац организационе јединице у коју је запослени упућен, уколико постоје основи сумње да код запосленог постоје безбедносне сметње. Захтев из става 10. овог члана могу да поднесу и полицијски службеници Сектора унутрашње контроле и Службе за безбедност и заштиту података. Захтев за покретање поступка безбедносне провере из става 10. овог члана, доставља се на поступање организационој јединици односно посебној комисији из члана 141. став 11. овог закона, у чијој су надлежности ти послови. За поједина радна места у Министарству утврђена актом из члана 9. став 2. овог закона, у поступку вршења безбедносне провере обавезно је полиграфско испитивање.”.
Члан 30.
Члан 143. мења се и гласи: „Члан 143. У поступку вршења безбедносне провере, поред података из Упитника из члана 142. став 1. овог закона, прикупљају се и проверавају подаци о особама са којима лице које се проверава живи у заједничком домаћинству, уз њихову писану сагласност, као и остали подаци од значаја за утврђивање безбедносне сметње. Уколико лице из става 1. овог члана одбије да да писану сагласност примењује се члан 142. став 4. овог закона.”.
Члан 31.
Члан 144. мења се и гласи: „Члан 144. Безбедносна провера, по правилу, врши се према месту пребивалишта, боравишта, запослења, школовања и другим местима на којима се лице које се проверава креће, на следећи начин: 1) непосредним разговором са лицем које се проверава; 2) непосредним опажањем полицијског службеника који врши безбедносну проверу; 3) непосредним разговорима са другим особама по процени полицијског службеника који врши проверу; 4) увидом у јавне податке, службене евиденције и збирке података које воде надлежни органи и установе; 5) провером података на основу међународне полицијске сарадње; 6) по потреби, провером података преко других служби безбедности, у складу са законом. Ако лице не ступи на рад у року од једне године од дана обављене безбедносне провере, надлежна организациона јединица која спроводи поступак заснивања радног односа, дужна је да захтева поновну безбедносну проверу. За вршење безбедносних провера из члана 102. став 4. тач. 5), 6) и 7) плаћа се такса у складу са посебним законом.”.
Члан 32.
У члану 149. став 2. после речи: „два” додаје се реч: „узастопна”. После става 2. додаје се нови став 3. који гласи: „Влада може, на предлог министра, поставити директора полиције на други узастопни мандат без јавног конкурса.”. Досадашњи ст. 3–8. постају ст. 4–9.
Члан 33.
Назив изнад члана 154. мења се и гласи: „Посебан распоред рада”. У члану 154. став 3. тачка 7) тачка се замењује тачком и запетом. Додају се тач. 8) и 9) које гласе: „8) рад и боравак на терену; 9) ангажовање интервентног карактера.”. После става 7. додају се ст. 8–11. који гласе: „Рад и боравак на терену, у смислу овог закона, подразумева рад и боравак полицијског службеника у теренским условима живота и рада, или рад и боравак запосленог ван места рада, ради обављања полицијских послова и задатака или спровођења обуке. Посебним распоредом рада планира се организација радног времена и дневни одмор током рада и боравка на терену. Ангажовање интервентног карактера, у смислу овог закона, подразумева рад и боравак полицијског службеника ван редовног места рада у одговарајућој формацији на одговарајућој локацији, са одређеним задатком, у складу са одобреним планом таквог ангажовања. Када разлози безбедности или природе посла то захтевају, полицијски службеници који раде и бораве на терену, односно који су интервентно ангажовани, не могу напуштати објекат смештаја, односно простор ангажовања. У смислу овог закона, дневни одмор за време боравка на терену не сматра се радним временом, нити приправношћу за рад, нити полицијском службенику припада право на увећање плате по овом основу.”.
Члан 34.
У члану 156. ст. 2. и 3. мењају се и гласе: „Приправност подразумева обавезу полицијског службеника да се, ван радног времена, у складу са посебним распоредом рада или налогом за приправност, налази у стањ
