Једном, не тако давно, живео је срећан и вредан Мрав, који је сваког дана долазио први на посао. Био је вредан. Весео. Једном речју, био је срећан док је радио. Певушио је веселе песмице, а резултати његовог рада су били одлични. Слушајући песму Мрава, господин Стршљен, директор фирме, закључио да се мрав превише забавља, а премало ради, јер нема право усмерење и шефа који би га контролисао.

Зато је запослио Бубамару која је имала велико искуство са управљањем. Прва брига Бубамаре била је да организује евиденцију долазака и одлазака мрава на посао (односно са посла). У ту сврху, успоставила је систем пријемних и одлазних докумената.

Са временом, број докумената се повећавао и због повећаног обима посла око папира морали су да запосле неког ко би припремао папире и извештаје.

Запослили су Паука који је одмах успоставио систем архивирања и постао је одговоран и за преузимање телефонских позива.

А мрав? Мрав је и даље радио као и пре. Извештаји које је достављала Бубамара су били изванредни. Директор Стршљен је био одушевљен извештајима које је добијао од Бубамаре и ускоро је почео да захтева: упоредне студије са графиконима, анализе трендова развоја, итд.

Да би се задовољио директоров захтев, било је нужно да се запосли Хрчак који би био директна помоћ директору. Њему су одмах купили нов рачунар са штампачем.

Срећни и вредни мрав је и даље радио као и пре. Једино се пожалио да би му било лакше ако би имао неки рачунар. Нису му одобрили.

Ово је било први пут да се Мрав на нешто пожалио и директор Стршљен је одмах схватио да је потребно најхитрије реаговати. Креирао је ново радно место шефа службе који би надзирао срецног и вредног мрава.

На ново радно место је запослио Цврчка. Он је одмах по свом доласку заменио целокупни намештај у својој канцеларији и на захтев добио ергономски обликовану столицу и нов рачунар са равним, ЛЦД екраном.

Број рачунара је нарастао и морао је да се купи и инсталира и мрежни сервер.

Нови шеф службе је схватио да хитно треба помоћника (који је узгред био његов помоћник у претходној фирми). И тако је запослио Стеницу.

У исто време Мрав је постајао све мање срећан и све мање продуктиван. Опет је тражио рачунар. Опет му нису одобрили.

Ситуација са Мравом, забринула је Цврчка и он је закључио да мора да наручи студију о задовољству запослених у фирми. Упознао је са тим директора Стршљена који је схватио Цврчково објашњење и одобрио ангажовања агенције за те потребе.

Скупа студија је урађена и Цврчак је почео да примењује предложене мотивационе методе. Свуда је окачио мотивационе плакате.

Водио је Бубамару, Паука, Хрчка и Стеницу на мотивационе тренинге у позната летовалишта итд…

Мрав је и даље, али невољно, радио. Читао је мотивационе поруке на плакатима и никако није могао да нађе надређене кад су му требали.

Једноставно, или нису били ту или нису имали времена за њега. И тако је време текло.

Директор Стршљен је и даље добијао редовно своје перфектне извештаје, али су они почели да показују да фирма није више тако рентабилна као пре. То га је дубоко забринуло и морао је да реагује.

Унајмио је најелитнијег консултанта, госпођу Сову. Совин задатак је био да изврши потпуну анализу организације и пословања фирме и да предложи решења да би фирма пословала рентабилно.

Након три месеца, госпођа Сова је директору предала следећи извештај:

“У фирми је превише запослених!”

Директор Стршљен је одушевљено прихватио стручну анализу и одмах отпустио: МРАВА.

Наравоученије:

Никада немој да будеш срећан и вредан мрав.

Много се више исплати да си неспособан и да не радиш ништа.

Неспособнима не требају надзорници.

Ако си упркос свему продуктиван, никад не показуј да си весео када радиш, јер за то нема оправдања.

Ако, ипак, на сваки начин желиш да си мрав, оснуј своју фирму и тако нећеш морати да радиш за Стршљена, Бубамару, Паука, Хрчка, Цврчка, Стеницу и Сову.

Послао Тасић Срђан