Дана 20.12.2016. године у 11,00 часова  у сали Мост је одржан састанак Радне групе за Поглавље 24 са представницима Независног синдиката полиције. Састанак је отворио председник радне групе за Поглавље 24 и помоћник министра господин Зоран Лазаров. Састанку су испред Независног синдиката полиције  присуствовали члан Председништва Дарко Стојановић и члан Извршног одбора Брежњак Филиповић Снежана. У уводном делу господин Зоран Лазаров је нагласио да је Влада усвојила акциони план, да је ово поглавље отворено, а да је након тога Србији стављено у задатак да ускладе прелазна мерила као тачке које треба да се испуне, како би се поглавље отворило. Радна група има обавезу да представи све оно што је испуњено, а оно што није испуњено: да образложи разлоге који су довели до тога да се наложено не испуни.

Први Извештај радна група би требала да подносе крајем јануара 2017. године, уз могућност одлагања из два разлога: за законодавни процес и за организациони процес. Иако рокови могу да се померају то не значи да саме активности могу да се мењају. За 2017. годину је предвиђена и нова систематизација, а чак 95% организационих промена се односи на Дирекцију полиције. Предвиђен је долазак Комисије из ЕУ која треба да види шта је све потребно урадити у том погледу.

На основу конкурса је изабран официр за везу Зорана Пајић, а међународна полицијска сарадња функционише добро обзиром да је повећан број информација.

Након уводног дела господин Зоран Лазаров и његови најближи сарадници: заменик председника преговарачке групе Јелена Васиљевић, шеф одсека за европске послове Сања Путник, секретар Миодраг Лазић, Игор Бандић (послови везани за дрогу), Марина Рибар која је задужена за финансијско сравнивање за Поглавље 24, су потом одговарали на питања постављена од стране Независног синдиката полиције.

ПИТАЊЕ 1 и 2:

Шта је учињено да се ојача капацитет граничне службе када је реч о броју запослених и њиховој обуци, обзиром да је познато да је Хрватску до сада спровођење Шенгенских правних тековина коштало око 500 милиона евра, а у тај износ су поред изградње самих граничних прелаза укључени и остали трошкови: запошљавање додатног броја граничних полицајаца, њихова обука, опремање и друго?

Шта је МУП учинио, односно које је кораке предузео у циљу јачања постојећих административних капацитета, као и набавке специфичне опреме и изградњу одговарајуће инфраструктуре на граничним прелазима?

На питање 1 и 2 је дат обједињен одговор да, иако је предвиђено за 2017.годину, се не може имплементирати обзиром да је ово потпоглавље најскупље у оквиру Поглавља 24, односно да изискује највећа средства. Тек када Србија постане чланица ЕУ могу се очекивати значајнија средства. Гранична полиција добија средства из билатерарних фондова и ИПА фондова где је прибављено 30 милиона евра. ЕУ не жели много новца да улаже у граничне прелазе из разлога нерашчишћених имовинских односа, али како ова средства имплицира и Управа царина, она се улажу и усмеравају за инфраструктуру на граничним прелазима. Влада Србије предвиђа буџетом средства за инфраструктуру на граничним прелазима.

По проценама на граничним прелазима је потребно упослити још 1000 полицајаца, али из разлога забране запошљавања и недостатка средстава за њихову обуку, пријем је одложен, уз напомену да за граничне полицајце већ 10 година није било обуке. У вези тога је одржан састанак са Начелницом Катарином Томашевић где се говорило о могућностима за ново запошљавање и прерасподелу запослених, како би се проблеми и ситуација са мигрантима решила. Након што се изврши рационализација запослених у локалним самоуправама у првој половини 2017.године ће се стећи  могућност за попуњавање граничне полиције.

Експертска комисија која је посетила неке граничне прелазе има замерке које се односе на недостатак опреме, инфраструктуру, средстава за рад и слично, али је задовољна мотивисаношћу људи на терену.

ПИТАЊЕ 3: Да ли је донет акциони план и која је улога полиције, као и да ли је полиција у довољној мери обучена и опремљена за борбу против тероризма. Такође, да ли су сви стратешки документи усклађени са стратегијама и акционим плановима ЕУ.

Сам документ још није урађен из разлога застоја због избора, прошао је експертску расправу, остало је да се спроведе процедура усвајања. Предвиђена је обука за јачање службе у борби против тероризма. Потребно је око 3 милиона евра за комплетно опремање полиције, а постигнут је помак и створен правни и комуникациони оквир са земљама у свету. Новац који се добије служиће за опремање полиције. Члан Председништва Дарко Стојановић је поставио питање да ли неко разматра потребу да се формира јединица у МУП за борбу против тероризма, као и предлог, да је неопходно убацити у документе за будући рад термин «екстремизам» обзиром да га Закон о полицији не препознаје.  

ПИТАЊЕ 4: Да ли су за превенцију злоупотреба дрога као значајан аспект коме се мора посветити пажња, обезбеђена додатна финансијска средства и из којих извора односно пројеката? 

Носилац превенције овог вида криминала је Министарство здравља. МУП подржава активности које у погледу превентивних мера води Владина канцеларија за борбу против дрога која набавља и средства. Предвиђено  је 1,8 милиона евра за јачање капацитета у борби против дрога, а на нивоу ПУ у Србији  је потребно да се изврши едуковање полиције превентивног рада. 

ПИТАЊЕ 5: Да ли је извршено усклађивање правног оквира како би се спровео Европски налог за хапшење и шта то значи за Србију, односно да ли се угрожавају права српских држављана овим налогом?

Овим питањем се бави Поглавље 23, односно у питању је судска сарадња. У погледу Европског налога за хапшење нисмо усклађени, нити се зна када ће доћи до тога; највероватније тек након уласка у ЕУ.

ГОСПОДИН ЗОРАН ЛАЗАРОВ ЈЕ НАГЛАСИО ДА ПИТАЊА У ВЕЗИ ПЕНЗИОНИСАЊА ЗАПОСЛЕНИХ НИСУ ПРЕДМЕТ РАСПРАВЕ И ТЕМАТИКЕ ПОГЛАВЉА 24.

НЕЗАВИСНИ СИНДИКАТ ПОЛИЦИЈЕ Члан Извршног одбора Снежана Брежњак Филиповић