ZAPISNIK SA JAVNE RASPRAVA NACRT ZAKONA O POLICIJI MINISTARSTVA UNUTRAŠNjIH POSLOVA SA REPREZENTATIVNIM SINDIKATIMA

Dana 06.04.2015. godine sa početkom u 12,00 časova u Ministarstvu unutrašnjih poslova je održana javna rasprava Radne grupe MUP-a i predstavnika reprezentativnih sindikata Nezavisni sindikat policije i Policijski sindikat Srbije u vezi Nacrta Zakona o policiji.

          Javnoj raspravi su ispred Nezavisnog sindikata policije prisustvovali predsednik Izvršnog odbora Velimir Barbulov, članovi Predsedništva Darko Stojanović i Marković Milan i član Izvršnog odbora Brežnjak Filipović Snežana.

Predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova Jasmina Stanojević i Nataša Milidragović Sekretarijat MUP-a, Jasmina Vasiljević šef biroa za informacije od javnog značaja su poželele dobrodošlicu svim prisutnim i predložila da se odmah započne sa radom. Pored predstavnika Direkcije gospodina Micić su prisustvovali i Miloš Oparnica pomoćnik ministra i načelnika Sektora unutrašnje kontrole. Data je reč predstavnicima sindikata.

Predsednik Izvršnog odbora Velimir Barbulov je predstavio članove tima NSP i istakao da je Nezavisni sindikat policije već imao jedan sastanak sa gopodinom Amadeom Votkinsom u vezi Prednacrta Zakona o policiji i da su neke primedbe koje je izneo NSP usvojene od strane Ministarstva, a ispravke „ubačene“ u Nacrt Zakona. Velimir Barbulov je naveo da će svako od prisutnih predstavnika dati svoje primedbe a da bi on dodao ono što nije bilo obuhvaćeno predlogom. U vezi člana 20. stav 2. koji glasi „U sastavu Direkcije policije su organizacione jedinice u sedištu, Policijska uprava za Grad Beograd i područne policijske uprave (u daljem tekstu: policijske uprave), specijalna jedinica i posebne jedinice policije“. Dodati iza reči specijalna jedinica, žandarmerija i posebne jedinice policije.

Predsednik Izvršnog odbora Velimir Barbulov je naglasio značaj policijskih poslova i koliko je važno da se policijskim službenicima u primeni ovlašćenja pruži sva pravna i druga pomoć i da država Srbija stane iza svojih zaposlenih u skladu sa zakonom.

Reč je dobio član Predsedništva Milan Marković koji je naglasak stavio na povezanosti članova 12. 103. i 215. pri čemu se prvenstveno misli da je neophodno izjednačiti prava policijskih službenika sa pravom pojedinaca koji pružaju pomoć policijskim službenicima u obavljanju policijskih poslova.

Potrebno je brisati stav 2. i stav 3. dodati „ne može da se vodi postupak po privatnoj tužbi protiv policijskog službenika ako je u izvršavanju poslova i zadataka upotrebljeno sredstvo prinude i ako je prinuda opravdana od strane starešine, SUK, ostalih relevantnih učesnika u skladu sa zakonom, već samo protiv Republike Srbije.

Član Izvršnog odbora Brežnjak Filipović Snežana je dopunila izlaganje člana Predsedništva Marković Milana i istakla da kada se kaže protiv Republike Srbije misli se na povezanost sa članom 215. a sam predlagač Nacrta Zakona je naveo ovo rešenje.

          Izlaganje je nastavio član Predsedništva Marković Milan koji je ukazao na značaj psihološke prevencije i neophodnost da se kontrola bolovanja stavi u zakonske okvire, da se donese Pravilnik u kome će se naglasiti da u komisiji učestvuju „ljudi od struke“ odnosno lekari, a ne starešine. U vezi člana 228. stav 6. (Postupak rešavanja pritužbi), je predložio da članovi reprezentativnih sindikata budu uključeni u Komisiji za rešavanje pritužbi.

Član Izvršnog odora Brežnjak Filipović Snežana je istakla da je konačno u izradi zakon koji bi trebao da bude sveobuhvatan, temeljan i reformski, koji neće biti menjan svake dve godine i u kome učestvuju svi segmenti društva: građani, Nevladine organizacije i sindikati; ali da je primetno da iako je postojalo obećanje da neće biti toliko pravilnika, od kojih neki nisu ni doneti a veoma su bitni za rad policiji kao na npr. Pravilnik o proceni rizika radnih mesta, ono što je evidentno je da se zakon preterano bavi kontrolom rada policije. (Civilna kontrola, SUK, svaki član kontrola ministra i drugo.)

Takođe je istakla, da je neophodno vratiti dostojanstvo u obavljanju policijskih poslova i u skladu sa tim postaviti svaku službu na mesto koje joj pripada, a naročito da se pojasni i odgovori na pitanje koja je uloga Sektora za ljudske resurse s obzirom da je veliki deo nadležnosti iz člana 137. data upravo ovom sektoru, a da su navedene i neke oblasti koje su po mišljenju sindikata direktna nadležnost direkcije. Po mišljenju sindikata uloga ljudskih resursa treba da bude logistička i da se svodi na administrativno tehničke poslove, a da  zna da su osnovni nosioci policijskih poslova uniformisani policijski službenici i policijski službenici kriminalističke operative; da ne može da se dešava u praksi da se na uštrb policijskih službenika daju neka prava i privilegije Sektoru ljudskih resursa. Pitanje je da se definiše uloga Sektora ljudskih resursa u Nacrtu Zakona. Postavljeno je pitanje u vezi člana 163. Šta znači odgovarajuća ocena (to je navedeno u čl. 164. poslednji stav da je to 4); Pitanje je da li to znači da rukovodiocima koji su u poslednje 3 godine imali ocenu 3 treba da se „uzme zvanje“?. Drugo pitanje: Kako će neposredni izvršioci (policajci, inspektori) uopšte napredovati kada je „preporuka“, a to je i slučaj u praksi da prosečna ocena bude 3?

Član Izvršnog odbora Brežnjak Filipović Snežana je navela sve članove koji treba da se menjaju, brišu ili dopune.

Član 146.  Bezbednosna provera vrši se na tri različita nivoa u zavisnosti od obima podataka koji su predmet provere. DODATI iza reči: nivoa, na propisanom obrascu, u zavisnosti od obima podataka koji su predmet provere.

Član 147. DODATI: O bezbednosnim smetnjama na sva tri nivoa će na lični zahtev zaposlenog biti saopšteno koje su to bezbednosne smetnje.

Član 155. stav 2. koji glasi Neposredni rukovodilac iz stava 1. ovog člana dužan je da obavesti policijskog službenika o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam sati pre promene rasporeda radnog vremena.

PREDLOG: Zameniti vreme, da stoji najmanje 12 sati pre promene rasporeda radnog vremena (uskladiti sa Zakonom o radu i specifičnostima u obavljanju policijskih poslova).

Stav  5. koji glasi:  Rad noću, u smislu ovog zakona, podrazumeva redovan radni ciklus gde zaposleni u toku kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati, svoj posao obavlja u vremenu od 22 časa do 6 časova narednog dana.

PREDLOG: Brisati u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati tako da glasi: Rad noću, u smislu ovog zakona, podrazumeva redovan radni ciklus gde zaposleni u toku kalendarskog meseca svoj posao obavlja u vremenu od 22 časa do 6 časova narednog dana.

STAV 6. BRISATI CEO (odnosi se na dvokratno vreme, ko radi tako????, tražiti pojašnjenje).

PREDLOG: Izbaciti u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati.

PRIMEDBE NA stav 10. i 11; stav 10. neophodno je da rukovodioci operativnog nivoa zbog prirode obavljanja poslova imaju pravo na prekovremeni rad, a ujedno je ovaj stav diskriminatorski, a stav 11. je potrebno da glasi:  Pripravnost za rad, u smislu ovog zakona, podrazumeva stanje spremnosti odziva na poziv neposrednog rukovodioca za dolazak na rad. Pripravnost policijskog službenika se ne uračunava u radno vreme. 

PREDLOG: (brisati niti policijski službenik ima pravo na naknadu za vreme pripravnosti.)

Član 158. stav 2. Policijski službenik koji radi najmanje deset časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta.

PREDLOG: Uskladiti sa Zakonom o radu i dodati na kraju umesto tačke, a u produžetku: Policijski službenik koji radi najmanje deset časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta, a duže od 10 časova 60 minuta ili dva puta po 30 minuta. (Što je u zavisnosti od načina rada: npr. U dežurnoj službi 60 minuta, a na terenu patrola 2 puta po 30 minuta)

Član 160: O dnevnom raspoređivanju policijskih službenika vodi se evidencija. Način dnevnog raspoređivanja policijskih službenika bliže propisuje ministar.

PREDLOG: O dnevnom raspoređivanju policijskih službenika vodi se evidencija u pisanom obrascu  ili elektronskom obliku koji bliže propisuje ministar.

Član 167 stav 2: Policijski službenici ne mogu biti članovi političkih partija, ne mogu se stranački organizovati, kandidovati na državnim i lokalnim izborima, niti politički delovati u Ministarstvu.

Predlog IZBACITI u stavu 2 reč NE; izbaciti stavove 4. i 5. jer je to direkto mešanje u rad i organizaciju sindikata, a uz to je protivno Ustavu, diskriminatorsko i protivno međunarodnim konvencijama o sindikalnom organizovanju: Konvencija 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava 1948. godine;   Konvencija 98 o pravima radnika na organizovanje i na kolektivne pregovore 1949. godine; Konvencija 154 o kolektivnom pregovaranju 1981. godine i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima ).

Član 168: u stavu 1. umesto reči i staviti ili (Zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova imaju pravo na štrajk u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom ili slobodno odlučuju o svom učešću u štrajku.)

Stav 2: ostaje ali je potrebno pojasniti tačke 5. i 6. (njihovo značenje)

STAV 3. BRISATI CEO.

STAV 4.  iza reči imovine staviti tačku ostalo brisati (ili je nezamenljiv uslov života i rada građana). (Zaposleni u Ministarstvu, osim policijskih službenika iz stava 2. ovog člana, mogu početi štrajk ako se obezbedi minimum procesa rada koji obezbeđuje bezbednost ljudi i imovine ili je nezamenljiv uslov života i rada građana. )

Stav 5. i 6. brisati ceo JER PREDSTAVLjA USKRAĆIVANjE LIČNOG PRAVA POJEDINCA NA ŠTRAJK KAO ZAKONSKO SREDSTVO.

U STAVU 7. BRISATI REČI DESET, UMESTO TOGA DODATI 5, I UMESTO REČI 30 DANA DA STOJI 10. (Da glasi: Štrajk upozorenja najavljuje se poslodavcu najkasnije pet dana pre početka štrajka, a štrajk se najavljuje dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk, najkasnije 10 dana pre stupanja u štrajk.)

STAV 12. BRISATI CEO jer je u surotnosti sa stavom 11. (kako će neko doći na posao u radne prostorije u civilu).?

Član 170: BRISATI STAV 5. I PREDLOŽITI DA SE NAPRAVI PRAVILNIK O KONTROLI BOLOVANjA u kome će se naglasiti da u komisiji učestvuju „ljudi od struke“ (lekari, a ne starešine).

DODATI NOV STAV 5: DO UTVRĐIVANjA LISTE PROFESIONALNIH OBOLjENjA PRIMENjIVAĆE SE SAMO STAV 1. OVOG ČLANA.

Član 173: BRISATI TAČKE 2. i 3.

PREDLOG: U tačka 4. umesto 3. staviti 6 meseci (ostalo brisati i dodati tako da glasi:  kadaseutvrdidajepravnosnažnompresudomosuđennabezuslovnukaznuzatvora u trajanju dužem od 6 meseca, danom stupanja na izdržavanje zatvorske kazne ) iz razloga što je neophodno da se ova tačka uskladi sa Zakonom o radu (čl. 176 stav 1. tačka 3.), a takođe je nebitna tačka 4. ako se primenjuje tačka 2. koju smo predložili za brisanje.

ČLAN 174. BRISATI CEO.

Član 185. oba stava NEDOPUSTIVO BEZ PRECIZNO UTVRĐENIH NORMATIVA I STANDARDA.

PREDLOG: Član 187. stav 1. TRAŽITI da umesto u visini od 0,4 stoji u visini od 0,5.

ČLAN 189: Uskladiti sa Zakonom o radu i BRISATI u visini stvarnih troškova tako da glasi: „Zaposleni imaju pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada.“ U stavu 2. dodati iza reči naknade tako da glasi: „da je aktom lokalne uprave, odnosno grada, omogućeno zaposlenima u Ministarstvu prevoz bez naknade, samo u slučajevima kada je po prirodi posla to moguće.“ (ovo je zbog smenskog rada)  

PREDLOG: Dodati novi stav 4. a sadašnji stav 4. da bude stav 5. Novi stav 4. da glasi: Zaposlenima kojima troškovi (ili zaposlenom kome troškovi) dolaska i odlaska sa rada prevazilaze troškove iz stava 3. nadoknadiće se uvećani troškovi stanovanja (UTS kao kod Vojske gde iznose oko 17.000,00 dinara).

Član Izvršnog odbora Brežnjak Filipović Snežana je istakla da neke oblasti nedostaju, a na pitanje g. Suzane Vasiljević koje su to oblasti je odgovorila npr. Oblast bezbednost i zdravlje na radu. Kao argument se može navesti to je neophodno da se ova oblast nađe u Nacrtu s obzirom na sledeće: na osnovu dopisa ljudskih resursa 06/3/3 6poj: 510-1079/15 od 9.3.2015. rodine, u kome je navedeno da će se u Nacrtu Zakona OBAVEZNO UVRSTITI OBLAST BEZBEDNOST I ZDRAVLjE NA RADU, a predviđeno je da se formira i Odeljenje za zdravlje zaposlenih i bezbenost na radu u okviru Sektora za ljudske resurse. Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ne predviđa policiju i vojsku u ovom zakonu te je neophodno da ova oblast bude sastavni deo Zakona o policiji.

          Član Predsedništva Darko Stojanović se još jednom osvrnuo na policijska ovlašćenja i na „osetljivost“ ove teme s obzirom da je primena ovlašćenja predmet kako civilne kontrole (misli se na NVO), kontrole javnosti, tako i kontrole samih starešina i SUK. Iz tog razloga je neophodno uskladiti članove 12. 103. i 215.

Nakon toga je usledila rasprava i pitanja od strane reprezentativnih sindikata. Jedno od najzanimljivijih pitanja na koji nismo dobili odgovor je: Zbog čega javna rasprava nije održana zajedno sa akademskom zajednicom i NVO s obzirom da je veoma bitno da se mimoilaženja u stavovima usklade baš zajedničkim radom.

Predsednik Izvršnog odbora je takođe postavio pitanje da li će NSP dobiti pismeni odgovor da li je neki od naših predloga uvršten u Zakon o policiji.