Prošla godina je bila prilično uspešna za naše sportiste. Šampionske medalje su osvajali kako u pojedinačnim tako u ekipnim takmičenjima. Mediji su sve to objavljivali u najvećoj meri rukovodeći se popularnošću sporta pa su pojedinačni sportovi bili kao i uvek skromnije propraćeni. Tako su i uspesi našeg kolege Mlađana Nedeljkovića prošli gotovo nezapaženo i pored činjenice da je Nedeljković osvajač dvostruke titule svetskog šampiona na takmičenju u fitnesu i bodibildingu! Istina je da se ne radi o nekom posebno popularnom sportu ali je i činjenica da biti prvi na planeti u bilo čemu je velika stvar. Ako još dodam otežavajuće okolnosti koje su našeg šampiona pratile na putu do trona kao i vreme za koje je postigao uspeh, verujem da će vam priča koja sledi biti itekako zanimljiva a mnogima može biti i korisna kao dobar podstrek u ostvarenju životnih ciljeva po bilo kom pitanju.

- Pre nego što si se isključivo posvetio pripremama za pomenuti šampionat bavio si se i drugim sportovima. U kojoj meri su ti oni pomogli i koliko ti je vremena bilo potrebno da budeš spreman za takmičenje?

- Fudbal sam trenirao 12 godina a nakon toga sam se posvetio borilačkim sportovima, kik-boksom i boksom. Tri godine sam trenirao ta dva sporta i ujedno sam išao redovno u teretanu. Pomenuti sportovi su bili dobra podloga za takmičenje u fitnesu jer je od trenutka kada sam počeo da se pripremam isključivo za tu vrstu sporta do osvajanja šampionata prošlo samo godinu i po dana. Inače je prosečnom takmičaru potrebno i do deset godina priprema!

- Opiši nam kako je tekao jedan dan priprema. Kada si počinjao sa treningom, koliko si dnevno trenirao…

- Svaki dan sam ustajao u četiri ujutro i počinjao sa kardio treningom koji se sastojao od 90 minuta trčanja. Nakon toga sam išao na posao a odmah nakon posla u teretanu gde sam takođe trenirao po sat i po dnevno. Otprilike je tako izgledao prosečan dan ali sam par nedelja pred takmičenje u Italiji pojačao intezitet treninga i uložio više vremena za vežbe.

- Pretpostavljam da je drugi važan činilac na putu ka uspehu bio i način ishrane

- Tako je. Ishrana je možda i ključ uspeha u celoj priči. Mogu slobodno reći da je za čak 90 posto uspeha zaslužna zdrava ishrana! Moraju se unositi i ugljeni hidrati i belančevine ali i tzv zdrave masnoće da bi se pravilno razvijali ali pre svega i da bi imali snage za naporne treninge.

- Nakon napornih treninga, odricanja i iskušenja kroz koje si prošao došlo je vreme da pokažeš svetu rezultate svog rada. Prva prilika za to se ukazala u slovenačkom gradu Kopru 21. juna ove godine gde je održano svetsko prvenstvo

- U Kopru sam osvojio drugo mesto u kategoriji Mr Fitness Model osvojivši srebrnu medalju i praktično postao vicešampion sveta. Ta titula mi je značila jer je bila i vetar u leđa za naredno, značajnije takmičenje

- To naredno takmičenje se održalo u Bariju četiri meseca kasnije. Pretpostavljam da nisi previše slavio uspeh u Sloveniji nego si se ubrzo pripremao za Italiju

- Bio sam u treningu i pre Kopra ali po povratku u Srbiju intezivirao sam treninge do maksimuma. U tom periodu između dva takmičenja šest dana nedeljno sam trenirao. Prva dva meseca sam trenirao dva puta dnevno a poslednja dva meseca i do četiri puta svakog dana!

- Prvenstvo je trajalo dva dana ali su ustvari u pitanju dva različita takmičenja. Mr International i Mr Universe

- Takmičenja su se održala 17. i 18. oktobra ove godine u Bariju. Oba takmičenja su u rangu sa svetskim prvenstvom s'tim što je titula Mr Universe najpretižnija u IBFF federaciji a mogu slobodno reći i značajnija od titule svetskog šampiona. Na oba takmičenja sam osvojio zlatnu medalju u kategoriji Mr Fitness.

- Celodnevni treninzi kao i putovanja zahtevali su vreme i novac. Kakvo je razumevanje starešina bilo za tvoje pripreme?

- Nikakvo. Čak mogu reći ne da su mi pomagali nego odmagali! Na svaki način su me sprečavali da idem na takmičenja pod izgovorom da nema ko da me menja. Iako postoje mogućnosti da me bez ikakvih problema po službu premeste na radno mesto koje mi je daleko bliže kući ni to nisu želeli. Da ne pominjem bilo kakve šanse za napredak…

- Umesto da budu ponosni i zadovoljni što imaju u svojim redovima kolegu koji ne samo da ih na najbolji način predstavlja u Srbiji i svetu oni te sapliću na svaki način?

- Upravo tako. I pored toga što sam bio najbolji u klasi od 184 polaznika, što imam visoko obrazovanje, što nemam nijednu mrlju, nijedan prekršaj u karijeri, ne samo da nisam napredovao u službi nego sam i sklonjen u marinu u tzv „Tamnicu“ dimenzije dva sa dva da čuvam službene čamce…

- Zahvaljujući PKU napokon možeš mirnije da se posvetiš sportu

- U PKU postoji član po kome svaki pripadnik MUP-a koji je reprezentativac ima pravo na 45 dana plaćenog odsustva za bavljenje sportom. To mi je rešilo probleme bar što se tiče vremena koje moram da odvojim da bih mogao da nastavim sa takmičenjima

- Vreme za sport je primenom PKU rešeno a šta je sa finansijama? Da li imaš pomoć od grada, sponzore…?

- I to je veliki problem. Od grada nisam dobio ništa. Jedino mi je Nezavisni sindikat policije delimično pomogao ostalo sam morao da plaćam sam

Odbor za medije i marketing Petar Radojičić