Ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović i predsednik Nezavisnog sindikata policije Velimir Lukić, potpisali su danas Aneks posebnog kolektivnog ugovora između Ministarstva unutrašnjih poslova i Nezavisnog sindikata policije. Stefanović je istakao da je potpisivanje Aneksa kolektivnog ugovora nastavak dobre saradnje između Ministarstva unutrašnjih poslova i sindikata.

„Ovim se povećavaju prava policijskih službenika i ljudi koji rade u MUP-u i, pored teških razgovora i velikih napora sindikata da popravi položaj policije, želim da se zahvalim i Vladi koja je prihvatila da ovakvo rešenje na jučerašnjoj sednici bude usvojeno“ – naglasio je ministar.

Ministar Stefanović je rekao da Ministarstvo, u saradnji sa sindikatima, nastavlja borbu za bolji i kvalitetniji život policijskih službenika, kako po pitanju boljih primanja, tako i po stepenu opremljenosti, obučenosti i zaštite za sve ljude koji rade u ovom Ministarstvu.

Velimir Lukić izrazio je zadovoljstvo u ime svih zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova potpisanim Aneksom ugovora.

„Aneks daje širi spektar radničkih prava svim zaposlenima što znači da policajci konačno dobijaju svoj status i mesto u društvu koje zaslužuju“ – poručio je Lukić.

Beograd, Broj: 640/15 17. jul 2015. godine

ANEKS POSEBNOG KOLEKTIVNOG UGOVORA ZA POLICIJSKE SLUŽBENIKE

Član 1.

U glavi IV iza reči ,,JUBILARNE NAGRADE“ dodaju se reči ,,I OSTALA PRIMANjA“.

Član 2.

U članu 47. Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike dodaje se stav 2. koji glasi: ,,Na sva prava i obaveze policijskih službenika kada je to za njih povoljnije primenjivaće se odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe (,,Službeni glasnik RS“, broj 25/15)“.

Član 3.

Finansijske odredbe koje nisu predviđene budžetom Ministarstva unutrašnjih poslova za 2015.godinu a predviđene su Posebnim kolektivnim ugovorom za državne organe primenjivaće se od 01.01.2016.godine.

Član 4.

Ovaj Aneks je sastavni deo Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike (,,Službeni glasnik RS“, broj 22/15).

Član 5.

Aneks sačinjen u četiri istovetna primeraka, od kojih svako od učesnika zadržava po dva primerka i smatra se zaključenim kad ga potpišu ovlašćeni predstavnici učesnika.

Čnan 6.

Aneks Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u ,, Službenom glasniku Republike Srbije“.

POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR za policijske službenike

I. OSNOVNE ODREDBE Član 1.

Ovim posebnim kolektivnim ugovorom uređuju se pojedina prava i obaveze iz rada i po osnovu rada policijskih službenika, na način koji u punoj meri afirmiše posebnost policijskog službenika i policijskog posla kod poslodavca, kao i visok stepen odgovornosti i opasnosti pri vršenju policijskih poslova iz nadležnosti.

Član 2.

Poslodavac, u smislu ovog posebnog kolektivnog ugovora je Republika Srbija, a prava i dužnosti poslodavca u ime Republike Srbije, u skladu sa zakonom obavlja i uređuje ministar unutrašnjih poslova.

II. RADNO VREME Član 3.

Član 4.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac. U slučaju da se rad obavlja u smenama, noću ili kada priroda posla i organizacija rada to zahtevaju – radna nedelja i raspored radnog vremena može se organizovati na drugi način.

Član 5.

Rad koji policijski službenik obavlja u vremenu od 22 časa do šest časova narednog dana, smatra se radom noću. Rad u smenama je organizacija rada prema kojoj se policijski službenici na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, gde izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana, a pri čemu se taj posao mora obavljati na taj način najmanje trećinu radnog vremena na mesečnom nivou.

Član 6.

Poslodavac je dužan da obavesti policijskog službenika o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučajevima uvođenja prekovremenog rada. Izuzetno, poslodavac može da obavesti policijskog službenika o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena i u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred, u slučaju potrebe posla i usled nastupanja nepredviđenih okolnosti. Poslodavac je dužan da vodi evidenciju radnog vremena za svakog policijskog službenika, u skladu sa Zakonom.

Član 7.

Policijski službenik je u obavezi stalne pripravnosti kada okolnosti posla i zadataka to zahtevaju. Pripravnost podrazumeva obavezu policijskog službenika da se po pisanom nalogu rukovodioca nalazi u stanju stalnog potrebnog stepena spremnosti koje omogućava da se policijski službenik odazove na poziv poslodavca i stavi na raspolaganje na mestu rada, na drugom mestu koje odredi poslodavac ili preduzme intervenciju, radnju, kontakt ili sličnu aktivnost po nalogu poslodavca. Vreme efektivnog rada po pozivu računa se kao prekovremeni rad.

Član 8.

Policijski službenik je dužan da radi prekovremeno, odnosno duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Policijski službenik, po pravilu, ne može da radi duže od 12 sati dnevno, uključujući i prekovremeni rad, pri čemu sam prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno. Izuzetno, u slučaju da policijski službenik provede na radu neprekidno 12 sati dnevno, prekovremeni rad može trajati najduže do okončanja započetog posla, a najduže do dodatnih 4 sata prekovremenog rada.

Član 9.

Način izdavanja naloga za prekovremeni rad i obračun naknade za prekovremene sate utvrđuje se Zakonom i podzakonskim aktima u skladu sa zakonom. Izuzetno, u slučaju saglasnosti poslodavca i policijskog službenika i u obostranom dogovoru oko rasporeda radnog vremena, prekovremeni sati se mogu tromesečno obračunati kao slobodni sati, u odnosu 1 : 2, koji se moraju iskoristiti najkasnije u roku od 6 meseci od proteka tromesečja u kojem su utvrđeni.

Član 10.

Poslodavac je dužan da u slučaju prekovremenog rada obezbedi policijskom službeniku prevoz, odnosno naknadi troškove prevoza od mesta stanovanja do mesta obavljanja prekovremenog rada i obratno.

Član 11.

Preraspodela radnog vremena policijskog službenika može se izvršiti kada to zahteva priroda posla, organizacija rada, bolje korišćenje resursa, racionalnije uređeno radno vreme, uz ograničenje da ukupno prosečno šestomesečno radno vreme policijskog službenika ne može biti duže od ugovorenog radnog vremena policijskog službenika. Policijskom službeniku koji kroz preraspodelu radnog vremena, koja predstavlja planiranu aktivnost, ostvari višak časova rada, a nije u mogućnosti zbog prirode ili potrebe posla da iskoristi iste kao slobodne sate, poslodavac je dužan da obračuna višak ostvarenih časova rada po pravilima o prekovremenom radu.

III. DODACI NA PLATU Član 12.

Policijski službenik ima pravo na dodatak na platu: 1) za rad na dan praznika koji je neradni dan – 121% od osnovne plate; 2) za rad noću (od 22 časa do šest časova narednog dana) – 28,6% od osnovne plate; 3) za rad u smeni – 28,6% od osnovne plate, ako radi na poslovima na kojima se smenski rad uvodi povremeno; 4) za prekovremeni rad – 28,6% od osnovne plate; 5) za dodatno opterećenje na radu: (1) do 10 radnih dana mesečno – 3% od osnovne plate, odnosno – 4% od osnovne plate ako zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice; (2) od 10 do 20 radnih dana mesečno – 6% od osnovne plate, odnosno – 7 % od osnovne plate ako zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice; (3) za 20 i više radnih dana mesečno – 10% od osnovne plate, odnosno –12% od osnovne plate ako zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice; (4) za dežurstvo van radnog vremena (pripravnost) – 10% od osnovne plate. Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. tač. 1)–4) ovog člana, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

IV. JUBILARNE NAGRADE Član 13.

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu za neprekidan rad u Ministarstvu unutrašnjih poslova i drugim državnim organima, i to: 1. za 10 godina rada – u visini jedne prosečne plate isplaćene u MUP-u, u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade; 2. za 20 godina rada – u visini jedne prosečne plate isplaćene u MUP-u, uvećane za 20%, u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade; 3. za 30 godina rada – u visini jedne prosečne plate isplaćene u MUP-u, uvećane za 30%, u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade; 4. za 40 godina rada – u visini jedne prosečne plate isplaćene u MUP-u, uvećane za 40%, u mesecu koji prethodi mesecu isplate jubilarne nagrade. Prosečna plata, u smislu ovog ugovora, podrazumeva platu bez poreza i doprinosa iz plate. Za policijske službenike koji su pravo na jubilarnu nagradu ostvarili u prvoj polovini tekuće godine, jubilarna nagrada isplatiće se do kraja jula, a za policijske službenike koji su pravo na jubilarnu nagradu ostvarili u drugoj polovini tekuće godine, isplatiće se do kraja tekuće godine.

V. ODMORI I ODSUSTVA Član 14.

Policijski službenik koji radi puno radno vreme, osam časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 30minuta. Policijski službenik koji radi duže od osam časova, a kraće od dvanaest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada od 60 minuta. Odmor u toku dnevnog rada ne može se koristiti na početku i na kraju radnog vremena. Vreme odmora iz st. 1. i 2. ovog člana uračunava se u radno vreme.

Član 15.

Policijski službenik ima pravo na dnevni odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa, osim u slučajevima propisanim članom 8. stav 3. ovog ugovora.

Član 16.

Policijski službenik, po pravilu, ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od 48 časova neprekidno. Dani nedeljnog odmora, po pravilu, su subota i nedelja. Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva. Ako je neophodno da policijski službenik radi na dan ili dane svog nedeljnog odmora poslodavac je dužan da policijskom službeniku obezbedi odmor u trajanju od 24 ili 48 časova neprekidno u toku tekuće ili naredne nedelje.

Član 17.

Policijski službenik ima pravo na plaćeni godišnji odmor, za svaku kalendarsku godinu u trajanju od najmanje 20 radnih dana.

Član 18.

Dužina godišnjeg odmora policijskog službenika utvrđuje se tako što se minimum od 20 radnih dana uvećava prema sledećim kriterijumima: 1) po osnovu doprinosa na radu: – za ocenu „naročito se ističe” – za pet radnih dana; – za ocenu „ističe se” – za tri radna dana; – za ocenu „dobar” – za dva radna dana; 2) po osnovu uslova rada: – za rad na radnim mestima policijskih poslova sa povećanim rizikom – za tri radna dana; 3) po osnovu radnog iskustva: – za period od više od 25 godina rada provedenih u radnom odnosu na policijskim poslovima – za pet radnih dana; – za period od 15 do 24 godina rada provedenih u radnom odnosu na policijskim poslovima – za tri radna dana; – za period od 5 do 14 godina rada provedenog u radnom odnosu na policijskim poslovima – za jedan radni dan; 4) po osnovu stručne spreme, odnosno složenosti poslova: – za stečeno visoko obrazovanje – za dva radna dana; – za stečeno srednje obrazovanje – za jedan radni dan; 5) po osnovu brige o deci i članovima uže porodice: – roditelju, usvojitelju ili hranitelju sa decom do 14 godina starosti – za jedan radni dan; – samohranom roditelju sa decom do 14 godina – za tri radna dana; – za staranje o članu uže porodice koji je ometen u razvoju, ima teško telesno oštećenje ili bolest usled koje je potpuno ili vrlo slabo pokretan – za pet radnih dana. Godišnji odmor po svim kriterijumima iz stava 1. ovog člana, policijski službenici ne mogu koristiti u trajanju dužem od 30 dana, osim policijskih službenika koji imaju 30 godina efektivnog staža, koji imaju pravo na godišnji odmor u trajanju od 35 radnih dana.

Član 19.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora donosi poslodavac na osnovu plana korišćenja godišnjeg odmora i zahteva policijskog službenika koji sadrži period u kojem želi da koristi godišnji odmor i da će godišnji odmor koristiti iz jednog ili više delova. Godišnji odmor se može koristiti u delovima samo ako se prvi deo koristi u trajanju od dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine.

Član 20.

Poslodavac može policijskom službeniku da izmeni vreme korišćenja godišnjeg odmora, ili da odloži početak korišćenja godišnjeg odmora, radi obavljanja službenih poslova koji ne trpe odlaganje, najkasnije 5 radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora. Poslodavac može policijskom službeniku da prekine korišćenje godišnjeg odmora radi obavljanja službenih poslova koji ne trpe odlaganje. Poslodavac je dužan da policijskom službeniku naknadi dokazanu štetu koju ovaj trpi zbog izmene vremena korišćenja godišnjeg odmora, njegovog odlaganja ili prekida.

VI. PLAĆENO ODSUSTVO Član 21.

Policijski službenik ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada, odnosno odsustvo sa naknadom plate u slučaju: 1. rođenje deteta ili usvojenja deteta – pet radnih dana; 2. smrti člana uže porodice – pet radnih dana; 3. stupanja u brak – pet radnih dana; 4. otklanjanja posledica u domaćinstvu policijskog službenika izazvanih elementarnim nepogodama, havarijama, požarima ili drugim nepredvidivim razlozima više sile – do pet dana; 5. rekreativnog odmora u organizaciji i o trošku sindikata – do pet radnih dana; 6. selidbe – do pet radnih dana; 7. teže bolesti člana uže porodice – tri radna dana; 8. dobrovoljnog davanja krvi, računajući i dan davanja krvi – tri uzastopna radna dana; 9. učešća u međunarodnim sportskim takmičenjima u svojstvu člana reprezentacije Republike Srbije – za vreme boravka reprezentaci