Radi ujednačenog postupanja prilikom primene odredaba kojima se uređuju pitanja radnog vremena, odmora i odsustva, kao i druga pitanja iz oblasti radnih odnosa, ukazujemo na neophodnost doslednog poštovanja navedenih normi, u interesu zaposlenih i samog Ministarstva.

RADNO VREME I ORGANIZACIJA RADNOG VREMENA
Odredbama Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017, 95/2018 – autentično tumačenje i 109/2025 – dr. zakon) propisano je da puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, osim ako zakonom nije drugačije određeno (npr. u slučaju preraspodele radnog vremena).
Radna nedelja, po pravilu, traje pet radnih dana, a radni dan osam časova. Pun mesečni fond radnih časova utvrđuje se prema broju radnih dana u mesecu:
-20 radnih dana – 160 časova
-21 radni dan – 168 časova
-22 radna dana – 176 časova
-23 radna dana – 184 časa

A) Rad na dan državnih i verskih praznika
Ukoliko je zaposlenom po rasporedu rada određen radni dan koji se poklapa sa neradnim danom državnog ili verskog praznika, on ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade. Ti časovi ulaze u mesečni fond radnih časova.
Ako zaposleni, zbog prirode posla, radi na dan praznika, ostvaruje pravo na dodatak na platu. Ti časovi se računaju u mesečni fond, te nije potrebno dodatno angažovanje radi „dorade“ časova.
U slučaju prekovremenog rada na dan praznika ili tokom dnevnog/nedeljnog odmora, zaposlenom pripada i dodatak za prekovremeni rad.
Kod tumačenja nedeljnog odmora:
u turnusima (npr. 12/24 ili 12/48) odmor se najčešće koristi nakon noćne smene u trajanju od 48 časova,
kod klasičnog rada (ponedeljak–petak) odmor je najčešće vikendom.
U slučaju preraspodele radnog vremena, rad u periodu koji bi inače bio nedeljni odmor ne smatra se prekovremenim, ako je obezbeđen minimum od 24 časa neprekidnog odmora nedeljno.
Ako se časovi iz preraspodele isplate kao prekovremeni ili se kompenzuju slobodnim danima (1:2), ne uračunavaju se u šestomesečni fond, već se brišu iz mesečne evidencije.
Rukovodilac je dužan da obezbedi da zaposleni u periodu preraspodele (do 6 meseci) ne ostvari manjak radnih časova.

Preklapanje godišnjeg odmora i drugih odsustava
Prema članu 70. stav 2. Zakona o radu, u dane godišnjeg odmora ne uračunavaju se:
-državni i verski praznici,
-odsustva uz naknadu zarade,
-privremena sprečenost za rad.
Ukoliko se tokom godišnjeg odmora pojavi neki od navedenih osnova, odmor se produžava za taj broj dana.
U slučaju e-bolovanja, godišnji odmor se automatski prekida do isteka bolovanja.

B) Raspored radnog vremena
Poslodavac je dužan da:
-utvrdi raspored radnog vremena,
-obavesti zaposlene najmanje 5 dana unapred,
-izuzetno, u slučaju nepredviđenih okolnosti, najmanje 48 časova unapred.
Za policijske službenike:
-obaveštavanje se vrši najmanje 24 časa unapred,
-po pravilu 48 časova, u skladu sa kolektivnim ugovorom.
Raspored rada mora biti jasan, unapred utvrđen i predvidiv.
Praktična organizacija:
-ponedeljak → raspored za utorak i sredu
-utorak → za četvrtak
-sreda → za petak
-četvrtak → za subotu
-petak → za nedelju i ponedeljak

Pravo na odmor
Zaposleni ima pravo na:
dnevni odmor:
-najmanje 12 časova neprekidno (u preraspodeli najmanje 11 časova),
-nedeljni odmor: najmanje 24 časa neprekidno (uz dodavanje dnevnog odmora).

Ako rad traje posle ponoći, naredni dan ne može biti evidentiran kao nedeljni odmor.

Organizacija rada mora obezbediti zaštitu zdravlja, bezbednosti i radne sposobnosti zaposlenih.

V) Nagrađivanje zaposlenih
Radi transparentnosti i motivacije zaposlenih:
-organizacione jedinice su dužne da objavljuju podatke o uvećanju koeficijenta plate (do 20%),
-objavljivanje se vrši svakog 15. u mesecu za prethodni mesec,
podaci sadrže:
-ime i prezime zaposlenog,
-organizacionu jedinicu,
-procenat uvećanja i
-mesec na koji se odnosi

Objavljivanje se vrši na oglasnoj tabli.

U narednom periodu, sva dodatna pojašnjenja biće detaljno obrađena kroz korisničko uputstvo za rad u sistemu „Radna evidencija“.

Nezavisni sindikat policije nastaviće da prati primenu ovih propisa i ukazuje na sve nepravilnosti, sa ciljem zaštite prava zaposlenih i unapređenja uslova rada.