MINISTARSTVO UNUTRAŠNjIH POSLOVA KABINETU MINISTRA DIREKCIJI POLICIJE RADNOJ GRUPI ZA IZRADU ZAKONA O POLICIJI

PREDLOZI I SUGESTIJE NA NACRT ZAKONA O POLICIJI

Ministrastvo unutrašnjih poslova je u mesecu martu 2015. godine započelo javnu raspravu o nacrtu Zakona o policiji. U javnoj raspravi je učestovao i Nezavisni sindikat policije koji je izneo svoje predloge i sugestije. Nezavisni sindikat policije koji je  je sa  Radnom  grupom MUP-a i ranije u fazi prednacrta izneo svoje primedbe koje  su usvojene od strane Ministarstva, a ispravke su „ubačene“ u nacrt Zakona o policiji.

Nezavisni sindikat policije smatra  da je konačno u izradi zakon koji bi trebao da bude sveobuhvatan, temeljan i reformski, koji neće biti menjan svake godine, ali da je primetno postojanje dosta Pravilnika  koji proističu iz Zakona. Imajući u vidu iskustva s predhodnim Zakonom i da veliki broj Pravilnika od kojih neki nisu ni doneti, a veoma su bitni za rad policije, kao  npr. Pravilnik o proceni rizika radnih mesta. U tom smislu potrebno je ograničiti rokove za donošenje istih. U zakonu treba uvrstiti i Oblast bezbednost i zdravlje na radu.

Nezavisni sindikat policije smatra da je  neophodno  vratiti dostojanstvo u obavljanju policijskih poslova i u skladu sa tim postaviti svaku službu na mesto koje joj pripada, a naročito da se pojasni koja je uloga Sektora za ljudske resurse s obzirom da je veliki deo nadležnosti iz člana 137. data upravo ovom Sektoru, a da su navedene i neke oblasti koje su po mišljenju sindikata direktna nadležnost Direkcije. Po mišljenju sindikata uloga ljudskih resursa treba da bude logistička i da se svodi na administrativno tehničke poslove, a da  su osnovni nosioci policijskih poslova unifomisani policijski službenici i policijski službenici kriminalističke operative.

Glavne primedbe se odnose na primenu ovlašćenja, pri čemu su u celom Zakonu o policiji izostavljene posledice nastale kao primena policijskih ovlašćenja. Pored pravne zaštite od Ministarstva, potrebno je nakon opravdavanja sredstva prinude isključiti mogućnost privatne tužbe prema policijskom službeniku, već je je Republika Srbija odgovorna za štetu. Prvenstveno  se misli da je neophodno izjednačiti prava policijskih službenika sa pravom pojedinaca koji pružaju pomoć policijskim službenicima u obavljanju policijskih poslova.

U vezi članom 12. precizirati pojam „pojedinac“, imajući uvidu da nije jasno na koga se misli,niti je jasno koji su kriterijumi za angažovanje istih, kao i ko iste angažuje i u koje svrhe.

ČLAN 20. stav 2. koji glasi „U sastavu Direkcije policije su organizacione jedinice u sedištu, Policijska uprava za Grad Beograd i Područne policijske uprave (u daljem tekstu:

Policijske uprave), specijalna jedinica i posebne jedinice policije“. Dodati iza reči specijalna jedinica, žandarmerija i posebne jedinice policije.

ČLAN 103. potrebno je brisati stav 2. i stav 3,  i dodati „ne može da se vodi postupak po privatnoj tužbi protiv policijskog službenika ako je u izvršavanju poslova i zadataka upotebljeno sredstvo prinude i ako je prinuda opravdana od strane strešine, SUK, ostalih relevantnih učesnika u skladu sa Zakonom, već samo protiv Republike Srbije.

ČLAN 146. Bezbednosna provera vrši se na tri različita nivoa u zavisnosti od obima podataka koji su predmet provere. DODATI iza reči: nivoa, na propisanom obrascu, u zavisnosti od obima podataka koji su predmet provere.

ČLAN 147. Dodati još jedan stav koji će glasiti: O bezbednosnim smetnjama na sva tri nivoa će na lični zahtev zaposlenog mu biti saopšteno koje su to bezbednosne smetnje.

ČLAN 155. stav 2. koji glasi Neposredni rukovodilac iz stava 1. ovog člana dužan je da obavesti policijskog službenika o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam sati pre promene rasporeda radnog vremena.

PREDLOG: Zameniti vreme, da stoji najmanje 12 sati pre promene rasporeda ranog vremena (uskladiti sa Zakonom o radu i specifičnostima u obavljanju policijskih poslova).

Stav 5. koji glasi:  Rad noću, u smislu ovog zakona, podrazumeva redovan radni ciklus gde zaposleni u toku kalendarskog meseca, u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati, svoj posao obavlja u vremenu od 22 časa do 6 časova narednog dana.

PREDLOG: Brisati u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati tako da glasi: Rad noću, u smislu ovog zakona, podrazumeva redovan radni ciklus gde zaposleni u toku kalendarskog meseca svoj posao obavlja u vremenu od 22 časa do 6 časova narednog dana.

Stav 6. Izbrisati ceo (odnosi se na dvokratno vreme, ko radi tako????, tražiti pojašnjenje).

PREDLOG: Izbaciti u okviru redovnog mesečnog fonda radnih sati

Stav 10. neophodno je da rukovodioci operativnog nivoa zbog prirode obavljanja poslova imaju pravo na prekovremeni rad.

Stav 11. je potrebno da glasi:  Pripravnost za rad, u smislu ovog zakona, podrazumeva stanje spremnosti odziva na poziv neposrednog rukovodioca za dolazak na rad. Pripravnost policijskog službenika se ne uračunava u radno vreme.

PREDLOG: (brisati niti policijski službenik ima pravo na naknadu za vreme pripravnosti.)

ČLAN 158. stav 2. Policijski službenik koji radi najmanje deset časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta.

PREDLOG: Uskladiti sa Zakonom o radu i dodati na kraju umesto tačke, a u produžetku: Policijski službenik koji radi najmanje deset časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od 45 minuta, a duže od 10 časova 60 minuta ili dva puta po 

30 minuta. (Što je u zavisnosti od načina rada: na pr. U dežurnoj službi 60 minuta, a na terenu patrola 2 puta po 30 minuta)

ČLAN 160: O dnevnom raspoređivanju policijskih službenika vodi se evidencija. Način dnevnog raspoređivanja policijskih službenika bliže propisuje ministar.

PREDLOG: O dnevnom raspoređivanju policijskih službenika vodi se evidencija u pisanom obrascu  ili elektronskom obliku koji bliže propisuje Ministar.

ČLAN 167 stav 2: Policijski službenici ne mogu biti članovi političkih partija,  ne mogu se stranački organizovati, kandidovati na državnim i lokalnim izborima, niti politički delovati u Ministarstvu.

PREDLOG: izbaciti stavove 4. i 5. jer je to direkto mešanje u rad i organizaciju sindikata, a uz to je protivno Ustavu, diskriminatorsko i protivno Međunarodnim konvencijama o sindikalnom organizovanju: Konvencija 87 o sindikalnim slobodama i zaštiti sindikalnih prava 1948. godine;            Konvencija 98 o pravima radnika na organizovanje i na kolektivne pregovore 1949. godine; Konvencija 154 o kolektivnom pregovaranju 1981. godine i Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima ). Ovakvim Nacrtom predlagač krši Ustavom garantovano pravo na sindikalno udruživanje, koji propisuje samo izričitu zabranu da policijski službenici ne mogu biti članovi političke stranke.

ČLAN 168: u stavu 1. umesto reči i staviti ili„Zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova imaju pravo na štrajk u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom ili slobodno odlučuju o svom učešću u štrajku.“

Stav 2: ostaje ali je potrebno pojasniti tačke 5 i 6 (njihovo značenje)

Stav 3 izbrisati ceo.

Stav 4.  iza reči imovine staviti tačku, ostalo brisati (ili je nezamenljiv uslov života i rada građana). (Zaposleni u Ministarstvu, osim policijskih službenika iz stava 2. ovog člana, mogu početi štrajk ako se obezbedi minimum procesa rada koji obezbeđuje bezbednost ljudi i imovine ili je nezamenljiv uslov života i rada građana).

Stav 5. i 6. brisati ceo (jer predstavlja uskraćivanje ličnog prava pojedinca na štrajk kao zakonsko sredstvo).

Stav 7. izbrisati reč deset, umesto toga dodati pet, i umesto reči 30 dana da stoji 10. Da glasi: „Štrajk upozorenja najavljuje se poslodavcu najkasnije pet dana pre početka štrajka, a štrajk se najavljuje dostavljanjem odluke o stupanju u štrajk, najkasnije 10 dana pre stupanja u štrajk“.

Stav 12. izbrisati ceo, (jer je u surotnosti sa stavom 11, kako će neko doći na posao u radne prostorije u civilu).?

ČLAN 170: izbrisati stav 5. i predložiti da se napravi pravilnik o kontroli bolovanja u kome će se naglasiti da u komisiji učestvuju „ljudi od struke“ (lekari).

U vezi člana 228. stav 6. (Postupak rešavanja pritužbi), je predložio da članovi reprezentativnih sindikata budu uključeni u Komisiji za rešavanje pritužbi.

Dodati nov stav 5: „Do utvrđivanja liste profesionalnih oboljenja primenjivaće se samo Stav 1 ovog člana“.

ČLAN 173: Izbrisati kompletan jer je prestanak radnog odnosa preciznije i pravičnije definisan Zakonom o radu.

ČLAN 174. Izbrisati ceo.

ČLAN 185. oba stava nedopustivo bez precizno utvrđenih normativa i standarda.

PREDLOG: Član 187. stav 1, staviti da umesto u visini od 0,4 stoji u visini od 0,5.

ČLAN 189: Uskladiti sa Zakonom o radu i izbrisati u visini stvarnih troškova.

 PREDLOG „Zaposleni imaju pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada.“

Stav 2. dodati iza reči naknade tako da glasi: „da je aktom lokalne uprave, odnosno grada, omogućen zaposlenima u Ministarstvu prevoz bez naknade, samo u slučajevima kada je po prirodi posla to moguće.“ (ovo je zbog smenskog rada)  

PREDLOG: Dodati novi stav 4, a sadašnji stav 4. da bude stav 5. Novi stav 4. da glasi: Zaposlenima kojima troškovi (ili zaposlenom kome troškovi) dolaska i odlaska sa rada prevazilaze troškove iz stava 3, nadoknadiće se uvećani troškovi stanoanja (UTS kao kod Vojske gde iznose oko 17.000,00 dinara).

ČLAN 199. stav 4: Izbrisati

ČLAN 228. stav 6. da glasi: Pritužbe u Ministarstvu rešava komisija sastavljena od 4 člana, i to: dva predstavnika Ministarstva, predstavnika reprezentativnih sindikata i predstavnik javnosti.

ČLAN 239. izbristi tačku 1 iz raloga što utiče na sindikalno organizovanje MUP-a.

NEZAVISNI SINDIKAT POLICIJE Predsedavajući Predsedništva Velimir Lukić