Prava zaposlenih povodom Dana državnosti Republike Srbije
Prema odredbama Zakona o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji („Sl. glasnik RS“, broj 43/2001, 101/2007 i 92/2011, u daljem tekstu: Zakon), 15. i 16. februara (u nedelju i ponedeljak) praznuje se državni praznik Republike Srbije Sretenje – Dan državnosti Srbije, spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine dignut Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdan i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjažestva Srbije. Pošto jedan od datuma ovog državnog praznika pada u nedelju, neće se raditi prvog narednog radnog dana, odnosno u utorak 17. februara.
U navedene dane ne rade državni i drugi organi, preduzeća i drugi oblici organizovanja za obavljanje delatnosti ili usluga. Za odsustvo u ove dane, zaposleni imaju pravo na naknadu zarade, a za rad u te dane, zaposleni ostvaruju pravo na zaradu i uvećanje zarade.
Pravo na naknadu zarade za vreme praznika
Pravo na odsustvo s rada za dane državnog praznika Dana državnosti (koji padaju u nedelju i ponedeljak a produžavaju se i u utorak) ostvaruje se u sledećim varijantama:
1) zaposleni koji rade u petodnevnom rasporedu radnog vremena (ponedeljak – petak), u nedelju 15. februara imaju dan nedeljnog odmora, bez prava na naknadu zarade, a u ponedeljak i utorak 16. i 17. februara odsustvuju s posla po osnovu dana praznika (ponedeljak) odnosno pomeranja praznika (utorak) s pravom na naknadu zarade. Odnosno, ovi zaposleni u subotu 14. i nedelju 15. februara imaju nedeljni odmor, u ponedeljak 16. februara ne rade zbog državnog praznika a u utorak 17. februara ne rade zbog pomeranja državnog praznika s nedelje na utorak. Pravo na naknadu zarade ovi zaposleni ostvaruju za ponedeljak i utorak;
2) zaposleni koji rade u šestodnevnom rasporedu radnog vremena (ponedeljak – subota), u nedelju 15. februara imaju dan nedeljnog odmor bez prava na naknadu zarade, u ponedeljak 16. februara odsustvuju s posla po osnovu dana praznika s pravom na naknadu zarade, a u utorak 17. februara odsustvuju s posla po osnovu pomeranja praznika s pravom na naknadu zarade. Odnosno, ovi zaposleni rade u subotu 14. februara, u nedelju 15. februara imaju nedeljni odmor, u ponedeljak 16. februara ne rade zbog državnog praznika i u utorak 17. februara ne rade zbog pomeranja državnog praznika s nedelje na utorak. Pravo na naknadu zarade ovi zaposleni ostvaruju za ponedeljak i utorak;
U posebnom slučaju, zaposleni koji radi u smenskom rasporedu radnog vremena, pa mu je nedelja 15. februara radni dan a ponedeljak 16. februar dan nedeljnog odmora, u nedelju ima pravo da odsustvuje s rada uz naknadu zarade po osnovu praznika a u ponedeljak 16. februara odsustvuju s posla po osnovu nedeljnog odmora, bez prava na naknadu zarade. Takođe, zaposleni koji radi u smenskom rasporedu radnog vremena, pa mu je nedelja 15. februar dan nedeljnog odmora, a ponedeljak 16. februar radni dan, u nedelju ne ostvaruje naknadu zarade jer koristi dan nedeljnog odmora, a u ponedeljak ima pravo da odsustvuju s posla po osnovu praznika s pravom na naknadu zarade.
Opšte pravilo kod ostvarivanja naknade zarade za vreme dana praznika je: Zaposleni ima pravo na naknadu zarade samo ako praznik padne u dane koji su po rasporedu radnog vremena kod poslodavca njegovi radni dani. Ovo pravilo važi kako za zaposlene koji stalno rade u prvoj smeni, tako i za one koji rade u smenskom radu ili u turnusima. Odnosno, zaposleni koji rade u smenama odnosno turnusima, ostvaruju pravo na naknadu zarade samo za one dane praznika koji su prema njihovom rasporedu radnog vremena njihovi radni dani, u koje bio oni radili da nije praznik. Odnosno, zaposlenom pripada naknada zarade za dane praznika koji su “pali” u njegove radne dane, a ne pripada za dane koji su, prema njegovom nedeljnom rasporedu radnog vremena, neradni dani.
Za zaposlene koji rade u smenama, pa im dan nedeljnog odmora ne pada u nedelju, već u neki drugi dan u toku nedelje (ponedeljak ili utorak, na primer) treba napomenuti da za njih ne važi pomeranje dana praznika na naredni radni dan. Naime, prema tumačenju Ministarstva za rad i zapošljavanje broj 011-00-45/2002-04, od 30. 5. 2002, pravo na pomeranje dana praznovanja utvrđeno je samo ako praznik padne u nedelju prema zvaničnom kalendaru, a ne na dan nedeljnog odmora prema drugačijem rasporedu radnog vremena kod poslodavca.
Prema tome, opšte je pravilo da zaposleni koji zbog praznovanja ne radi u dane državnog praznika, ima pravo na naknadu zarade propisane zakonom za odsustvo na dan praznika, pri čemu treba imati u vidu da naknada zarade pripada zaposlenom samo za dane praznika koji su po rasporedu radnog vremena njegovi radni dani i za koje bi da je radio ostvario zaradu, dok za dane nedeljnog odmora za koje ne ostvaruje zaradu nema pravo ni na naknadu zarade.
Naknada zarade za vreme odsustva u dane praznika
Prema odredbi člana 114. stav 1. Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseca, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja s rada tokom praznika koji je neradni dan.
U osnovicu za obračun naknade zarade ulaze sva primanja koja u smislu člana 105. stav 3. Zakona o radu čine zaradu, a to su:
– isplaćena zarad po satu za efektivne sate rada u prethodnih 12 meseci i deo zarade po osnovu radnog učinka (stimulacija);
– uvećana zarada isplaćena u prethodnih 12 meseci po osnovu rada na dan praznika, noćnog rada, rada u smenama, prekovremenog rada, "minulog rada" i drugih uvećanja propisanih opštim aktom poslodavca;
– druga primanja koja imaju karakter zarade, a koja su u prethodna tri meseca isplaćena (topi obrok, regres, terenski dodatak, dodatak za odvojeni život i druga davanja zaposlenima koja imaju karakter zarade).
Uz evidentiranje navedenih isplata s karakterom zarade, poslodavci kod obračuna prosečne plate po satu u prethodnih 12 meseci, moraju da paralelno utvrde ukupno ostvarene efektivne sate rada, a to su sati po osnovu redovnog rada, prekovremenog rada, sati rada na dan praznika i dr.
To je metodologija obračuna naknade zarade u skladu sa Zakonom o radu, a imamo u vidu i odredbe drugih propisa koji se primenjuju u ovom domenu u javnom sektoru:
1) Prema članu 32. Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS“, br. 62/2006, 63/2006 – ispr., 115/2006 – ispr., 101/2007, 99/2010, 108/2013 i 99/2014), državni službenik ima pravo na naknadu plate koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da je radio – ako nije radio na dan praznika koji se praznuje neradno.
Prema tome, osnovica za obračun naknade plate za vreme odsustvovanja s rada zbog praznika, za državne službenike je plata koju bi državni službenik ostvario da radi u mesecu kada neradno slavi praznik. Nameštenici, kao i državni službenici, dok odsustvuju s rada zbog praznika imaju pravo na naknadu plate koja se obračunava i isplaćuje u istom iznosu kao da rade.
2) Prema Zakonu o radnim odnosima u državnim organima („Sl. glasnik RS“, br. 48/91, 66/91, 44/98 – dr. zakon, 49/99 – dr. zakon, 34/2001 – dr. zakon, 39/2002, 49/2005 – Odluka USRS, 79/2005 – dr. zakon, 81/2005 – ispr. dr. zakona, 83/2005 – ispr. dr. zakona i 23/2013 – Odluka US) za zaposlene u organima autonomne pokrajine i lokalne samouprave plata se prima i za dane državnih praznika za koje je zakonom propisano da se ne radi.
3) Pošto Zakonom o platama u državnim organima i javnim službama („Sl. glasnik RS“, br. 34/2001, 62/2006 – dr. zakon, 63/2006 – ispr. dr. zakona, 116/2008 – dr. zakoni, 92/2011, 99/2011 – dr. zakon, 10/2013, 55/2013 i 99/2014) koji uređuju plate zaposlenih u javnim službama nije drugačije određeno kada je u pitanju naknada plate za odsustvovanje za vreme praznika u javnim službama, primenjuju se opšti propisi o radu, odnosno Zakon o radu. Prema tome zaposleni u javnim službama imaju pravo na naknadu plate za vreme praznika u visini prosečne mesečne plate ostvarene u prethodnih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem se odsustvuje za vreme praznika.
Prema tome, po metodologiji iz Zakona o radu, naknada plate za dva dana odsustva na dane praznika u februaru (16. i 17. februar), utvrđuje se na osnovu prosečne zarade zaposlenog za prethodnih 12 meseci, dakle za period februar 2014. – januar 2015. godine.
U posebnom slučaju, može se dogoditi da zaposleni nije u prethodnih 12 meseci imao zaradu, bilo zato što je svih 12 prethodnih meseci proveo na raznim vrstama odsustva s rada (bolovanje, porodiljsko) ili nije uopšte radio u tih 12 meseci (što je slučaj s novozaposlenim radnicima, koji odsustvuje s rada u prvom mesecu rada). U ovim slučajevima, zarada nije ostvarena u prethodnih 12 meseci, pa se obračun naknade zarade u tekućem mesecu obavlja na osnovicu koju čini ugovorena osnovna zarada, koju bi zaposleni primio da je radio, uvećana za minuli rad.
Pravo na uvećanje zarade za rad na praznik
Rad na praznik i uvećanje zarade po tom osnovu imaće zaposleni koji rade u petodnevnom ili šestodnevnom rasporedu radnog vremena a moraju da rade u neki od dana državnog praznika, dakle od 15. do 17. februara, zbog potreba posla. Konkretno, kada zaposleni, kome je rasporedom radnog vremena utvrđena radna nedelja u trajanju od pet radnih dana, mora da radi na dan praznika, odnosno na dan koji je po rasporedu radnog vremena njegov radni dan (ponedeljak 16. februar ili/i utorak 17. februar), tada ovaj zaposleni ostvaruje:
1) zaradu za rad na praznik, prema merilima raspodele kod poslodavca i sopstvenom radnom učinku na taj dan rada,
2) uvećanje zarade za rad na dan praznika.
Isto uvećanja ostvariće i zaposleni kome je rasporedom radnog vremena utvrđena radna nedelja u trajanju od šest radnih dana, a koji mora da radi na dan praznika, odnosno na dan koji je po rasporedu radnog vremena njegov radni dan (u ovom slučaju za njega bi to bili takođe dani u ponedeljak 16. februara ili u utorak 17. februara).
Prilikom obračuna primanja za praznik treba imati u vidu da se naknada zarade za odsustvo na praznik može obračunati najviše za dva dana, pa se isto tako i uvećanje zarade za rad na praznik može obračunati najviše za dva dana. Ovo spominjemo zbog činjenice da su sada „vezana“ tri dana državnog praznika (15–17. februar) pa ako zaposleni mora da radi sva tri dana, zbog potrebe posla, ne može za sva tri dana da dobije uvećanje zarade za rad na praznik, već najviše za dva, a za jedan dan rada na praznik sleduje mu slobodan dan u narednom periodu.
Možemo definisati sledeća prava zaposlenih po osnovu rada u dane praznika Dana državnosti:
1) ako zaposleni radi samo 15. februara (nedelja), poslodavac mu mora obezbediti uvećanje zarade za rad na praznik i za prekovremeni rad, pošto nedelja ovom zaposlenom nije radni dan, već dan nedeljnog odmora;
2) ako zaposleni radi samo 16. februara (ponedeljak), poslodavac mu mora obezbediti uvećanje zarade za rad na praznik;
3) ako zaposleni radi samo 17. februara (utorak), poslodavac mu mora obezbediti uvećanje zarade za rad na praznik;
4) ako zaposleni radi, na primer, u tri dana praznika, od nedelje 15. do utorka 17. februara, poslodavac mu mora obezbediti: Za rad u nedelju slobodan dan, za rad u ponedeljak 16. i utorak 17. februara uvećanu zarada za rad na praznik;
5) ako zaposleni radi u nedelju 15. i u ponedeljak 16. februara, prava su mu sledeća: za rad u nedelju ima pravo na uvećanje zarade za rad na praznik i prekovremeni rad, a za rad u ponedeljak mu pripada uvećana zarada za rad na praznik;
Za jedan broj zaposlenih, koji rade u smenama ili u turnusu, dan nedeljnog odmora ne pada u nedelju, već neki drugi dan (utorak sreda, četvrtak itd). U kontekstu cilja Zakona o radu, da omogući zaposlenom jedan dan odsustva s rada, treba utvrditi i pravo zaposlenih kojima su ti dani, prema rasporedu radnog vremena radni dani, da odsustvuje s rada. U slučaju rada u smenama ili u turnusu mogući su sledeći najčešći slučajevi:
1) zaposleni prema rasporedu radnog vremena ima dane nedeljnog odmora u nedelju 15. februara i ponedeljak 16. februara, a ostali dani u nedelji su njegovi radni dani. Ako ovaj zaposleni mora da radi sva tri dana praznika, za rad u u nedelju 15. februara ima slobodan dan a za rad u ponedeljak i utorak uvećanje zarade za rad na praznik;
2) zaposleni prema rasporedu radnog vremena ima dane nedeljnog odmora u subotu 14. februara i nedelju 15. februara a ostali dani u nedelji su njegovi radni dani. Ako ovaj zaposleni mora da radi u oba ova dana, za 14. ima pravo na uvećanje zarade za prekovremeni rad a za rad u nedelju 15. februara ima pravo na slobodan dan, dok za rad u ponedeljak 16. i utorak 17. februara ima pravo na uvećanje za rad na praznik;
3) zaposleni prema rasporedu radnog vremena ima dane nedeljnog odmora u ponedeljak 16. i utorak 17. februara a ostali dani u nedelji su njegovi radni dani. Ako ovaj zaposleni mora da radi sva tri dana praznika, za rad u nedelju 15. februara ima pravo na uvećanje za rad na praznik (jer je to njegov redovan radni dan), za rad u ponedeljak 16. februara ima pravo na uvećanja zarade za rad na praznik i za prekovremeni rad, za rad u utorak 17. februara ima pravo na slobodan dan (jer je to njegov dan nedeljnog odmora). Ako ovaj zaposleni radi samo u nedelju i ponedeljak, za rad u nedelju 15. februara ima pravo na uvećanje za rad na praznik, za rad u ponedeljak 17. februara ima uvećanje zarade za rad na praznik i za prekovremeni rad a za utorak 17. februara ne dobija ništa pošto je to dan njegovog nedeljnog odmora.
U svim navedenim slučajevima kod rada u turnusu, pravo zaposlenog na naknadu zarade i na uvećanu zaradu treba utvrđivati u odnosu na raspored dana rada i dana nedeljnog odmora, koji za zaposlene mogu biti drugačiji od ovih dana kod zaposlenih koji stalno rade u prvoj smeni u režimu ponedeljak–petak ili ponedeljak–subota.
Zaposleni, koji zbog rasporeda radnog vremena kod poslodavca radi u smenama, kome rad u smeni počinje u 22.00 časova uoči praznika i nastavlja se na praznik, kao i rad u smeni koja počinje u 22.00 časa na praznik i nastavlja se posle praznika, ima pravo pored redovne zarade, i na uvećanu zaradu za rad noću između 22.00 i 06.00 časova, po procentu uvećanja koje utvrdi poslodavac svojim aktom, pored uvećanja za rad na praznik i uvećanja za rad u smenama.
Za obračun uvećanja zarade za predstojeće praznike, primenjuje se član 108. tačka 1) Zakona o radu, prema kojoj zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to:
1) za rad na dan praznika koji je neradni dan – najmanje 110% od osnovice;
2) za rad noću, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade – najmanje 26% od osnovice;
3) za prekovremeni rad – najmanje 26% od osnovice.
Navedena uvećanja zarade su obavezna da se regulišu kod poslodavaca najmanje s navedenim procentima, a aktima poslodavca mogu se predvideti i veći procenti uvećanja. Uz ovo treba imati u vidu još dve zakonske odredbe u vezi obračuna uvećane zarade:
1) osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada, utvrđena za zaposlenog u skladu sa zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu;
2) ako su se istovremeno stekli uslovi po više uvećanja zarade, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Izvor: Propisi
