Obaveštenje 11.02.2015
S A O P Š T E Nj E
Neophodnost potpisivanja Posebnog kolektivnog ugovora za policijske službenike proističe iz pravnog vakuma koji je nastao nakon isteka važnosti svih posebnih kolektivnih ugovora, kao i Pravilnika. Zaposlene u Ministarstvu unutrašnjih poslova dodatno pogađa i to što nemaju „izlaznu strategiju“ u primeni prava iz radnog odnosa na osnovu Posebnog kolektivnog ugovora za državne službenike i nameštenike koji je takođe istekao i koji nažalost još uvek nije potpisan. To znači da se prava koja se odnose na godišnje odmore i ostala odsustva stiču u skladu sa Zakonom o radu koji je nepovoljan, odnosno dobija se samo 20 dana godišnje o čemu govore i rešenja za zaposlene koji su tražili godišnje odmore u Januaru i takva rešenja dobijali. Takođe, jubilarne nagrade nisu Zakonska kategorija pa svi oni koji ostvaruju pravo na jubilarnu nagradu to pravo stiču Posebnim kolektivnim ugovorom. Da bi zaposleni koji ispunjavaju uslove za Jubilarne nagrade u Ministarstvu po PKU mogli iste da dobiju neophodno je da se PKU potpiše. Pravo na putne troškove je regulisano Pravilnikom koji je važeći i koji nije pretrpeo izmene i koji je povoljniji za zaposlene, a i u skladu sa Zakonom, tako da im ni to pravo nije uskraćeno. Neophodno je napomenuti da je Nezavisni sindikat policije na zajedničkim sastancima Predsedništva i Izvršnog odbora JEDNOGLASNO doneo odluku: prvi put da neće potpisati PKU obzirom da isti nije sadržao finansijske odredbe (u Novembru mesecu 2014. godine), i drugi put početkom Februara meseca 2015. godine kada su upućene primedbe u vezi godišnjih odmora, plaćenih odsustva za zaposlene, ubacivanje u PKU Komisije za tumačenje posebnog kolektivnog ugovora i ono što je značajno da se na zaposlene primenjuju propisi koji su najpovoljniji za zaposlene. Sve primedbe Nezavisnog sindikata policije su usvojene i ove stavke ubačene u posebni kolektivni ugovor. Pozivanje na nedostatak oblasti „štrajk“ i „topli obrok i regres“ koji postoji u PKU iz drugih delatnosti koji su ovih predhodnih nedelja potpisani takođe treba da se pojasni obzirom da je Nezavisni sindikat policije u svom prvobitnom predlogu insistirao na ubacivanje članova koji se odnose na „listić za platu“ kao izvršne isprave i primenu čl. 118 Zakona o radu koji predviđa topli obrok i regres. Kako nije postojao dogovor u vezi toga i kako su ove stavke ubačene u PKU zaposlenih koji ostvaruju sosptvene prihode, a ne u Ministarstva, rešenje je bilo samo ubacivanje člana u PKU koji se odnosi na primenu povoljnijeg Zakona ili drugog podzakonskog akta koji nam kao zaposlenima daje mogućnost da ovo pravo koristimo na osnovu Zakona o radu ili tužbama obzirom da ove stavke nisu prikazane na listama za platu koje predstavljaju izvršnu ispravu. Regulativu u vezi štrajka je neophodno zajedničkim snagama svih sindikata ubaciti u Zakon o policiji (ili Unutrašnjim poslovima) po uzoru na Zakon Crne Gore obzirom da poglavlje 24 podrazumeva poređenje sa Crnom Gorom u pogledu ispunjavanja uslova, i na osnovu odluke Ustavnog suda gde je navedeno: „Saglasno iznetom, a imajući u vidu da je odredba člana 18. stav 1. Zakona o štrajku zasnovana isključivo na odredbi člana 57. stav 3. Ustava Savezne Republike Jugoslavije (kojom je bilo isključeno pravo na štrajk zaposlenih u državnim organima i pripadnika policije), da navedeni Ustav više nije na snazi, a da je važećim Ustavom utvrđeno pravo na štrajk svim zaposlenim licima, pa i pripadnicima policije, državnim službenicima i nameštenicima, koje se može ograničiti samo zakonom, Ustavni sud je ocenio da odredba člana 18. stav 1. Zakona o štrajku u delovima koji glase: "Zaposlenom u državnom organu," i "i pripadniku policije", nije u saglasnosti sa Ustavom i da prestaje da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije" (Odluka je objavljena u broju 103/2012, 30. oktobra 2012. godine).“ Najmanje pažnje je Nezavisni sindikat policije posvetio sindikatima i oblasti bezbednosti zdravlja o radu što može biti predmet aneksa u najkraćem vremenu obziom da smatramo da je oblast bezbednosti i zdravlja na radu obimna i predmet sveobuhvatne rasprave.Član Predsedništva
Veselin Nikolić
