Nezavisni sindikat policije na Krfu U ČAST PRECIMA!

Povodom 100 godina proboja Solunskog fronta, rukovodstvo i članovi Nezavisnog sindikata policije posetili su Krf i obližnje ostrvo Vido gde su položili venac na Plavoj grobnici i time odali počast srpskoj vojsci koja je tamo boravila od 1916. do proboja Solunskog fronta i ubrzog oslobođenja Srbije 1918. godine. Nakon dolaska u Igumenicu, drugog dana puta, usledio je put trajektom do Kerkire glavnog grada ostrva, a potom vožnja autobusom do Ipsosa gde je grupa prenoćila. U petak, trećeg dana puta, grupa je posetila Srpsku kuću u kojoj su imali prilike da vide fotografije, uniforme, ordenje i razne druge predmete naše vojske iz perioda Velikog rata. Velimir Lukić je u ime Nezavisnog sindikata policije i svoje lično ime upisao u knjigu posetilaca muzeja sledeće: Beskrajna zahvalnost koja se ne može opisati rečima za žrtvu koju su podneli naši dedovi kako bi smo mi danas živeli mnogo časnije i spokojnije.           Beskrajnu zahvalnost iskazuju pripadnici srpske policije i članovi Nezavisnog  sindikata policije. Nakon Srpske kuće, članovi sindikata su se uputili na ostrvo Vido u posetu spomen kosturnici. Ostrvo je dobilo naziv Plava grobnica ili Ostrvo smrti i smatra se da je ovde, u najvećoj meri zbog tifusa koji je harao u to vreme, živote ostavilo više od 10.000 srpskih vojnika i regruta. Ovom prilikom sindikat je položio venac na grob srpskim junacima. Pored našeg sindikata u isto vreme je na Krfu su boravili i učenici beogradske gimnazije. Prilikom povratka u Srbiju članovi NSP-a su posetili i Solun odnosno Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku. Rukovodstvo i članovi NSP-a na Zejtinliku sa čuvenim deda Đorđem Nezavisni sindikat policije je nažalost među retkima koji su ove godine obeležili 100 godina proboja Solunskog fronta. Velika većina naše dece i omladine ne zna ni kada je bio Veliki rat a kamoli šta je i gde je Plava grobnica a stariji, ako su i znali, polako zaboravljaju... Zato verujemo da je ovaj čin, praktično pokloničko putovanje u organizaciji našeg sindikata, još značajnije. Naši preci su trpeli bolesti, glad, zimu... ali su se junački borili da bi izvojevali slobodu ne samo za  sebe i tada svoje porodice, nego i za buduće naraštaje, tačnije za sve nas. Plava grobnica koju smo posetili je samo deo muke koja je pratila naše pretke i pre i posle nje. Kako pesma kaže Krv je tekla, krv je lila Drinom zbog slobode! Krv je lila i Moravom, Savom, Dunavom... Krvlju je natopljena cela srpska zemlja a možda najviše na trenutno okupiranom Kosovu. Ako to zaboravimo zalud su bile žrtve naših predaka! Na kraju objavljujemo čuvenu pesmu Milutina Bojića (19. maj 1892 — 8. novembar 1917) Plava grobnica koja svedoči o mukama koje su naši preci preživljavali na ovom mestu. Fotografije sa ovog puta možete pogledati ovde a video snimak u nastavku teksta ili galeriji našeg sajta.