Čitam Zakon o policiji Republike Hrvatske i prosto ne mogu da verujem sa koliko perfidnosti su navodni reformatori u Ministarstvu, da tako kažem iskrivili sve ono što je dobro u Zakonu o policiji i što je u skladu sa evropskim vrednostima.
Iako ne volim to da kažem, u Hrvatskom Zakonu o policiji se itekako poštuju ljudska prava, a naročito prava policijskih službenika kao što su pravo na zaštitu dostojanstva i podataka o ličnosti, pravo na sindikalno organizovanje, na rad van službe, na štrajk koji je delimičn,o ograničen, na slobodno vreme koje mogu provesti sa svojom porodicom, pravo pripadnika kriminalističke policije na opremanje civilnim odelom (član 28) pravo na određen broj sati, pravo na uvećanu otpremninu i drugo....
Naši predlagači Nacrta zakona o policiji ili unutrašnjih poslova (bez obzira kako će se zvati) su prepisivali delove Hrvatskog Zakona, ali uz korekcije koje njima odgovaraju.
U Hrvatskoj, policaja u skladu sa Zakonom ima pravo na otpremninu za starosnu penziju u visini prosečne neto plate isplaćene u državnom sektoru utvrđene od strane Zavoda za statistiku uvećane 10 puta; za invalidsku penziju (ako je u vezi sa radom) 12 puta, a za prevremenu penziju 6 puta.
Zanimljivo, zar ne? Ono što je meni posebno zanimljivo je njihov član 46 koji navodi da je odlučivanje o prijemu, rasporedu, imenovanju, razrešenju, premeštaju, plati, drugim pravima i obavezama i odgovornostima kao i prestanku radnog odnosa, UPRAVNA STVAR, što znači da se sve svodi na mogućnosti da se u slučaju bilo kakve greške sporovi rešavaju na zakonit način u upravnom postupku, dok u Nacrtu novog Zakona već u prvim poglavljima naziremo kršenje ljudskih prava i sloboda kao i Ustava, raznim proverama čak i studenata koji žele da upišu Akademiju.
Ograničavajući razlozi za štrajk su upravo oni koje već godinama pokušavamo da dobijemo kao minumum procesa rada kada se obraćamo Poslodavcu sa pitanjem da definišu koji je to minimum u obavljanju policijskih poslova u vreme štrajka. Kao što i sami znate odgovor nikada nismo dobili jer poslodavac time ostavlja sebi mogućnost da na miran način svaki štrajk uguši, a sindikalne vođe uceni.
I na kraju rad i prinadležnosti, u Hrvatskoj je strogo definisano radno vreme i od toga nema odstupanja (policija se povlači sa svojih položaja nakon isteka radnog vremena) a odgovornost je starešina da se na njihovim mestima nađu ljudi koji će ih zameniti, hrvatski policajac se pita želi li da radi prekovremeno, naša policija dolazi u situaciju da ih postave na neko mesto i da čak starešine zaborave da ih obaveste da je prestalo vršenje zadatka i oni tako stoje i čuvaju raskrsnicu.......Dok ne sakupe hrabrosti da nekoga nazovu ili dok ih starešina na putu ka svojoj kući (naravno u službenom vozilu) slučajno ne primeti pored puta....
Ono što mogu da zaključim je da smo daleko od usvajanja pravog i demokratskog Zakona o policiji, i da samo izigravanje nekog rada i već sama činjenica da postoji 5-6 Nacrta govori o tome koliko smo ozbiljno spremni da menjamo i reorganizujemo policiju, a svaka vlast se poziva da je prioritet u radu reforma policije. Da, naravno da je potrebno sprovesti reformu, ali ne onu koja podrazumeva da tu istu policiju uništavamo. Već je neophodno stvoriti instituciju koja je nepolitička, nekorumpirana i u kojoj policajac može da živi od svoga rada, dostojanstveno i ponosno. Priloge možete videti na sajtu u vesti.
