DOPIS MINISTRU STEFANOVIĆU 05.02.2015
Na samom početku pomenutog procesa reforme, više puta je istican i predočavan predlog da se u okviru buduće organizacije formiraju službe na taj način što će pratiti organizacionu i funkcionalnu logiku poslova kojim se bave, pa će se u Sektore organizovati tzv. Zajedničke službe, čiji je osnovni zadatak i uloga da obezbede logističku podršku i efikasno obavljanje poslova operativnog sastava Ministarstva a to je Direkcija policije i sadašnji Sektor za vanredne situacije. Sektor za vanredne situacije, kao najbrojniji operativni sastav, ima vatrogasno spasilačke jedinice u okviru kojih je zaposleno oko 4200 ljudi koji učestvuju u akcijama zaštite i spasavanja u vanrednim situacijama.
Kako je ovaj predlog, bio rezultat kompleksne analize koja je prethodila samom procesu reforme, predlog je prihvaćen i započete su primreme kako bi se on sproveo u nizu dokumenata koji će usvajati u narednom periodu (Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, Pravilnik o platama i sl.). Sektor je predložio novu organizacionu strukturu Direkcije za vanredne situacije koja je objedinila postojeće funkcije i poslove, odnosno povezala komponente rada na osnovu srodnosti.
Članom 16. Prednacrta definisano je da se „za obavljanje poslova iz nadležnosti Ministarstva, obrazuju se uže organizacione jedinice sa zaokruženom oblašću rada, i to: Direkcija policije i Sektori za vanredne situacije, poslove unutrašnje kontrole, međunarodnu saradnju, EU Integracije i planiranje, ljudske resurse, analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije, finansije i zajedničke poslove“.
Ovim predlogom, naime, definisana je odredba koja ne odgovara onom što je bila intencija s' početka procesa, iz navedenih razloga, ali ni stvarnim stanjem i potrebama organizacije neophodne za obavljanje poslova i zadataka zaštite i spasavanja.
Prednacrtom zakona, nije jasno definisan delokrug rada Direkcije za vanredne situacije, kao ni status zaposlenih u ovoj liniji rada,niti su poslovi kojima se bave na jasan način definisani. Članom 12. predviđeno je da Ministarstvo u okviru svojih nadležnosti „obezbeđuju zaštitu građana i imovine u vanredni situacijama i zaštitu od požara“ što je krajnje neprecizna i restriktivna odredba čije tumačenje može da dovede do toga da se sadašnji Sektor za vanredne situacije bavi isključivo zaštitom u vanrednoj situaciji, kao i zaštitom od požara u nastavku iste odredbe, pa nije jasno na šta se odnosi zaštita od požara.
Zbog sveg navedenog, mišljenja smo da je tekst potrebno dopuniti tako da se jasno definišu nadležnosti Ministarstva kao: poslovi zaštite i spasavanja ljudi, materijalnih i kulturnih dobara, i životne sredine od elementarnih nepogoda, tehničko tehnoloških nesreća, udesa i katastrofa, posledica terorizma, ratnih i drugih većih nesreća, zaštita od požara i eksplozija, kontrola prometa i prevoza oružja, municije, eksplozivnih i određenih drugih opasnih materija.
Takođe, veoma je važno prepoznati specifičnost operativnog sastava Direkcije za vanredne situacije, i neophodnost njihovog posebnog regulisanja u odnosu na druge državne službenike, u pogledu ovlašćenja koja primenjuju u radu (posebnih ovlašćenja, ne policijskih) kao i beneficiran radni staž, zbog prirode posla koju obavljaju.
S poštovanjem,
NEZAVISNI SINDIKAT POLICIJE Član Predsedništva Veselin Nikolić
